BeoWine za svačiji ukus

Sudeći po gužvi oko štandova od prvog do poslednjeg dana, vinari su zadovoljni. Zlatko Živanić, iz veoma aktivne i perspektivne vinarije Deurić možda to i najbolje objašnjava:

- Ovo jeste najbolji sajam u ovom trenutku. U Beogradu se godišnje održi između 25 i 30 manifestacija na kojima učestvuje bar po deset vinarija. Ali ovde zaista dođe najveći broj distrubutera, HoReCa menadžera i vlasnika restorana, što iz razloga da obiđu vinski deo, što onaj turistički zbog nekih svojih potreba... Pa, prođu i ovuda. Veliki deo vinarija to shvata i koristi priliku da predstavi vina i turističku ponudu. Naravno, postoji i onaj drugi deo, vinari koji u tome ne vidi poentu.

Vinarija Deurić bila je prisutna na tri fronta

A poenta se iz njegove perspektive lepo vidi već u tome što je vinarija Deurić ovde bila prisutna na tri fronta! U okviru BeoWine izneli su na štand osam etiketa, gde je najveće interesovanje vladalo za nova vina – Pinot Noir 2015 i Merlot 2015, koja su se na tržištu pojavila pre dvadesetak dana i već dospela na brojne vinske karte prestižnih restorana Beograda i Novog Sada. Takođe, ova vinarija sa Fruške gore dodatno se promovisala i na dva turistička štanda.

- Mala Remeta, gde se vinarija nalazi, spada u opštinu Irig, pa je tamošnja turistička organizacija predstavila našu novu ponudu pod nazivom Wine Garden, a iako ne spadamo u teritoriju opština Ruma i Sremska Mitrovica, mi smo im najbliža vinarija pa su nam i tu izašli u susret i takođe predstavili naše turističke kapacitete u svom izložbenom prostoru – otkriva dodatni razlog zadovoljstva Živanić.

Zlatna plaketa za najbolju vinariju na Sajmu turizma pripala je vinariji Jeremić

I dok većina vinara još nekako sa snebivanjem i tek nakon ponuđene čaše vina otpočinje priču o tom delu sopstvene turističke ponude, pojedinci već uspešno „kupažiraju“ vina sa dodatnim angažmanima. Tako je vinarija Jeremić u saradnji sa preduzećem Kalemegdanska terasa uspešno promovisala izvrsna vina i gastronomske specijalitete u improvizovanom restoranu koji je okupio veliki broj stranih posetilaca. Ovde valja napomenuti da su Međunarodni turistički savez i Međunarodni centar za razvoj i unapređenje turizma i ugostiteljstva (SACEN) dodelili vinariji Jeremić zlatnu plaketu kao najboljoj vinariji koja je izlagala na ovogodišnjem Sajmu turizma, što je svakako veliki podsticaj za čitavu vinsko-turističku priču Beograda kao vinske destinacije, dok je vinarija Trišić iz Beogradskog udruženja vinara, u najvećoj hali Sajma, u saradnji sa kompanijom Terra Travel promovisala buduće vinske ture u okolini glavnog grada. Nema šta, Beograd ozbiljno grabi sve značajniju poziciju na vinskoj mapi Srbije!

Ono što je posebno imponovalo na ovogodišnjem sajmu bilo je jasno pozicioniranje domaćih i stranih udruženja vinara. Tako, kad krene ona strašna gužva gde se prepliću beskonačni redovi srednjoškolaca, maskiranih i uniformisanih maskota Sajma, predstavnika medija ali i zanesenih ljubitelja vina koji naprosto kao zombiji lutaju tamo-amo sa praznom čašom neodlučni kome će se vinskom carstvu prikloniti, u mogućnosti ste da se vežete uz jedan podugačak šank ili tezgu i tu sačekate da gužva malo prođe kušajući vina određene regije ili rejona.

I pre nego uđemo u nešto detaljniju analizu prikazanog, moramo da pomenemo nekoliko bitnih segmenata. Prateći program, onaj namenjen profesionalcima u sferi vina, bio je bogatiji nego ranije. Čitav i pritom kvalitetan inostrani vinski sajam odigrao se kao dvočasovni italijanski Master class da zameni Wine Expo na koji smo već tradicionalno navikli u Beogradu. Poznati vinski novinar i stručnjak Roberto Lepori, uz pomoć enologa i somelijera Đurđe Katić, upoznao nas je kroz vođenu degustaciju pod nazivom „Italija: Jedan veliki divni vinograd“ sa dvanaest izvrsnih etiketa uz priču o brojnim autohtonim sortama Apeninskog poluostrva i pripadajućih ostrva. Dva poslednja vina bila su prava poslastica, oba iz vinarije Tolaini, jedan Kjanti klasiko i jedan supertoskanac koji je, ispostavilo se, apsolutni šampion ocenjivanja na ovom BeoWine.

Nezvanično, bilo je još šampiona ovde. Recimo, najjeftinije vino Janževec slovenačke vinarije Radgonske gorice. Za bocu solidnog i svežeg belog vina dati 180 dinara, pa zaista sajam za svačiji ukus! Pogotovo kad ga uparite s originalnom kranjskom kobasicom na štandu pored. Sa cenom od 300 dinara za buteljku, samo su nešto skuplja bila vina iz Velike Drenove. Vinarija Vino Kalem proizvodi oko milion ipo litara godišnje i stacionirana je u Trsteniku, a boce su prepoznatljive po velikom broju 1892, godini osnivanja vinarije, kako nas je obavestio vlasnik Zoran Miladinović. I bugarska vinarija Villa Yustina ponudila je odličan odnos kvaliteta i cene.

No, vratimo se ocenjivanju BeoWine Challenge Cup. Ko kaže da Srbi nisu dobri, možda najbolji domaćini? Međunarodni žiri sastavljen od sudija iz Slovačke, Hrvatske, Srbije, Makedonije i Slovenije, a pod vođstvom profesora Vladimira Puškaša, ocenio je verovatno najmanji broj etiketa na ovom sajmu dosad – 84 vina iz osam zemalja. Penušavaca je bilo šest, rozea četiri. Ali, zato samo sedam vina nije osvojilo odličja! A sve titule odoše gostima, kako u crvenoj, beloj, tako i u penušavoj kategoriji. Kod belih, šampion je Traminac ledena berba 2012 vinarije Erdutski vinogradi d.o.o. mada je malo nezahvalno takozvane predikate mešati sa klasičnim mirnim vinima pri ocenjivanju. Crveni i apsolutni šampion, kao i jedino veliko zlato sajma, bio je Picconero 2011, kupaža 65 % merloa i ostatak kaberne frana, proizvođača Tolaini Societa Agricola Srl, sa osvojenih 91,5 bodova.

Šumadijsku ružicu promovisao je Božidar Aleksandrović

Međutim, značajnijim od svih tih medalja čini se ono što trenutno pokreće domaće vinare, a to je prava euforija rađanja zajedništva. Tako je Udruženje vinara Šumadije predstavilo svoje najnovije projekte, ali i jedan konkretan rezultat – prvo vino udruženja proizvođača sa geografskim poreklom pod nazivom Šumadijska ružica! Divne boje, puna crvenog voća, slasti iako suva, ova ružica od 85 % prokupca očaraće svakoga. Iako joj se cena još ne zna, proneo se glas da je kompletna prva količina od 1.300 boca već razgrabljena!

- To govori o poverenju koje ljudi imaju u ovo udruženje. Pritom, ovo je proizvod koji može biti veoma komercijalan, na kome može da se radi ne samo marketinški već i u smislu brendiranja regije, sorte grožđa prokupac, proizvođača vina iz Šumadijskog rejona, kako malih, tako i velikih – objašnjava Božidar Aleksandrović, prvi među jednakima u ovom udruženju. – Šumadijska ružica delo je svih šumadijskih vinara. Nismo ga svi pravili, nego osmislili. Ideja je bila da se istorijsko nasleđe, rujno vino opevano u pesmama, ta ružica, pretoči u prozvod koji bi bio obeležje nasleđa, prvenstveno kroz autohtonost sorte. Svi smo, znači, počevši od Mije Radovanovića, Vladana Nikolića enologa vinarije Aleksandrović, Dragana Reljića, ljudi iz Despotike, i nadalje, kreirali izgled ovog vina da bude moderno, elegantno, ružičaste boje, vino koje će se lako piti, imati lepu svežinu, kiselinu i što je najvažnije apsolutno propisanu recepturu za proizvodnju i dobijanje grožđa u vinogradu. Nosilac brenda je Udruženje vinara Šumadije i svaki od naših proizvođača moći će da nosi ovaj brend ako se obaveže da će se pridržavati dogovorene procedure o proizvodnji grožđa i vina.

Ovog puta ružicu su probali samo profesionalci, a ostali će imati priliku na predstojećem sajmu vina u Topoli.

Ali su zato na Sajmu mnogi imali priliku da probaju nove etikete iz vinarije Aleksandrović. Vina Vizija 2015 i Harizma 2016, kao i roze Varijanta 2016, koje je esencija mirisa ruže i ukusa ratluka, dokazuju dalji kvalitativni napredak. To dodatno potvrđuje jedan od najsrdačnijih vinara na ovom sajmu Andro Tomić, vlasnik vinarije iz Jelse na Hvaru.

- Vidim veliki progres u Beogradu u smislu kvalitativnom, ima dosta prozvođača koji su stasali i marketinški i organoleptički, ma u svakom pogledu. Kušao sam vina Aleksandrovića, pratim ga, odlična su mu vina – kaže Tomić, koji je svoja vina smestio uz vinariju Skaramuča, tu nekako u sam kraj (ili početak) štanda hrvatskih proizvođača. Neprestano mu dolaze prijatelji, vinoljupci, zaljubljenici u Jadran, pa krenu priče uz kušanje izvrsnog pošipa, plavca malog…

Glumac Aljoša Vučković zadržao se najviše na štandu vinara Andre Tomića s Hvara

Dok razmenjuje sećanja sa glumcem Aljošom Vučkovićem sipa nam crveno vino Kaplar. To je igra reči za dve sorte, kaberne i plavac mali.

- Ljudi, pogotovo oni koji prepoznaju velika francuska vina, danas su čipovani na kaberne, a ja mislim da toj sorti fali daskosti, taničnosti, pa sam mu to dodao kroz plavac mali i dobio vino koje izaziva divljenje. Imam i Belecu (lepoticu), kombinaciju bogdanuše i pošipa, koji se lepo sljubljuju – otkriva nam vinar, kao i to da Aljoša ima kuću na Hvaru, da se po čitavo leto druže.

Od vinarskih premijera treba posebno pomenuti Ambelos, iz podruma vina manastira Koporin, najmlađeg člana Udruženja vinara Šumadije. Prokupac smo već ranije probali, ali pravo iznenađenje su dve bele etikete, rajnski rizling koga je neko momentalno prekrstio u „rajski“ i Tamjanika 2015. Oba vina krajnje neobična, prijatna, s egzotičnim prizvukom drveta, oraha, dima. Možda se varamo, ali ovo je prva tamjanika koja zaista podseća na tamjan i svakako je jako prepoznatljiva.

Među premijerama na sajmu bio je i prokupac Zmajeviti iz Despotike

Za istim štandom zvanično novi Zmajeviti 2015 prokupac vinarije Despotika i krajnje nezvanično i bez etikete Morava 2016. Ko je probao i bio zadovoljan prethodnim berbama, sada je svakako oduševljen! Puterasta, kompleksna, pravi dragulj domaće sortnosti.

Premijeru je imala i destilerija i vinarija Pruna, gde se o vinima brine enolog Radovan Đorđević.

Dok rastužuje podatak da sa istoka Srbije i iz Negotina nije bilo nijednog vinara, optimistično prema broju izlagača deluju predstavljanja kosovskih vinara i onih iz Župe.

Podrumi Vukoje 1982 postali su svojevrsna hercegovačka vinska ikona

Krajnje ozbiljan i nezaobilazan segment izložbe je predstavljanje „velikih“. Na razmaku od desetak metara vinarije Zvonko Bogdan, Kovačević i udruženi nastup vinara Hercegovine koje po tradiciji predvodi Podrum Vukoje 1982. Uz proverene atribute Cabernet Sauvignon i Syrah iz 2011, pokazatelje da hercegovačko tlo u internacionalnom sortimentu iz godine u godinu daje sve bolje rezultate, prekrasan Vranac 2013, te zamamnu mladu žilavku, apsolutni hit bila je druga berba kupaže Tribunia Vukoje od dubrovačke malvazije i šardonea, bez mnogo dileme vino koje će biti regionalni vinski brend predstojećeg leta!

Već tradicionalno Vinarija Zvonko Bogdan ima najprepoznatljiviji štand

Uz kompletnu gamu proizvoda, od standarne preko premijum, pa do Icon linije, štand vinarije Zvonko Bogdan sa mnoštvom lepih devojaka uvek deluje nekako najveselije. Pritom, tu kao da vlada i neko uzbuđenje u iščekivanju da će se možda pojaviti legendarni pevač čije ime vinarija nosi. U međuvremenu, njihov novi Rose sec 2016, sada od čistog merloa, dodatno podgreva atmosferu bojeći sve u boje provansalskog rozea i opčinjavajući lakoćom konzumiranja, ležernošću i slojevitošću.

Radašinovo, još jedno srpsko selebriti vino

Preko puta, glumac Radoš Bajić nazdravlja sopstvenom kupažom Radošin koju za njega i po njegovom ukusu radi Iriška vinarija. To je još jedno brendirano ime vina na domaćoj sceni, solidno vino u sve tri boje za svaki dan sa srednje pristupačnom cenom od oko 500 dinara. Uz već poznate oranž eksperimente vinarije Kovačević i nove etikete na standardnim vinima, ističe se boca Aurelius S 2012. Vino se pojavilo krajem prošle godine u restoranima, proizvodi se samo u najboljim godinama, a upravo kreće značajan izvoz u BiH i Crnu Goru po ceni nešto višoj od 14 evra. Napravljeno je oko 7.000 boca od probranih najlepših grozdova sa specijalnog položaja, a odležalo je 18 meseci u novom bariku, za razliku od klasičnog vina Aurelius koji leži pola godine manje. Najavljena je i Aurelius Rezerva, merlo 100 % koja je već isflaširana ali čeka jesen da krene na tržište.

Aurelius S 2012, novi adut vinarije Kovačević

Od dobitnika zlatnih medalja istakli bi Chardonnay 2016 vinarije Mačkov podrum i Belo vino 2015 vinarije Doja, a valja obratiti pažnju i na Chardonnay 2015 vinarije Komuna, koja je predstavila i prvi originalni srpski sajder, penušavo vino od jabuke za sve ukuse!

Svojevrsno specijalno iznenađenje bilo je predstavljanje plavog šardonea na štandu Gama Winery iz Demir Kapije. Makedonsko plavo vino, o čemu smo nedavno pisali, moglo je sada da se proba, proizvedeno u podrumu koji je pandan našoj Kraljevskoj vinariji. Poznavaoci vina su zatvarali oči da ne vide boju ili sa gnušanjem odmahivali rukom, ali Gama Winery je ovde ponela veliki broj zlatnih i ostalih odličja, a vino je dobrog kvaliteta, samo je pitanje da li ste dovoljno otvorenog uma da probate nešto novo.

Makedonski plavi šardone za odvažne

I onda, kao kruna svih iznenađenja, nenajvaljeno gostovanje makedonske vinarije Brzanov. Ko se snašao u subotu, mogao je da proba nestvarno ukusna vina rađena isključivo „na nos“ vinara Antonia Brzanova. Širaz, kaberne fran, pino noar, merlo, pa sve do čudesnog vranca koji staje oko 40 evra ali vredi svaki cent, oduševili su ljubitelje vina od 15 do 18 procenata alkohola, što se u Srbiji i ne sme zvati vinom! Eksplozije sunca, slasti, moćnih kiselina i ekstrakta, gajenih u srpskom hrastu Barrique Đorđević, već godinama se ne smiruju u ovim bocama, a gazda Toni nam je zbilja doneo šlag za beogradsku vinsku tortu na ovom sajmu.

Sve u svemu, ukupno gledajući, BeoWine je doneo izbor dobrih, zanimljivih, originalnih i kvalitetnih vina, sve je teklo u dosta dobrom ritmu, tako da je, čini nam se, i publika imala dosta razloga za zadovoljstvo.

Foto: Ivana Čutura