Braća Jović u vinogradu

Posetili smo vinariju u vreme berbe, željni da vidimo i čujemo šta im je ova godina donela u vinogradima, te kakvi se sve problemi jave kada radite organsko grožđe.

- Početkom septembra smo prvo obrali šardone za penušavac, stvarno lepo grožđe, a 10 dana kasnije sovinjon – kaže Jova. – Odlično grožđe, parametri idealni. I rajnski rizling nam je odličan, kaberne malo rehuljav, ali zdrav. Takva je godina. I vranca koji je gore iznad sela isto ima manje, kod cvetanja ga je kiša malo poremetila, ali je zdrav i lep. Očekujemo da bude dobar jer čim imate manji prinos, sve se nabije u zrno.

Od nekih 15 hektara pod lozom više od trećine je organski zasad, a trava je svuda između redova. Jednostavno objašnjenje otkriva Jova. Kada kosilicom omlatiš travu posle prskanja i kreneš da je uklanjaš, gljivice pepelnice i plamenjače koje su i u zemlji i na zemlji, a pogotovo na travi, šire se na sve strane. Džaba je što si pre toga prskao kad navališ toliku količinu gljivica na lozu, a to je nešto što mnogima promakne u želji da imaju savršeno uređene redove bez trave i „korova“.

Zato Jovići svake godine sade specijalnu mešavinu trave i uspevaju da vinograde sačuvaju u odličnom stanju samo uz organski tretman.

Grožđe od kojeg nastaje njihova nadaleko poznata etiketa Vranac Potrkanjski dolazi iz plantaže Džervina koja je dobijena komasacijom 70-ih godina prošlog veka. Sve u svemu oko tri hektara vranca. Vlasnici su tu imali određen broj redova pa je to posle napušteno a loze stare pola veka su zadržali Jovići i njihove komšije kao kooperanti. Planiraju braća da sade još tri ili četiri hektara baš vranca ali je problem što nema zemlje, kaže Jova.

- Komasacija je bila super, no ceo postupak nije zaveden u katastru tako da za te vinograde zapravo ne možemo dobiti subvencije. To je ogroman problem.

Onda pokazuje dole prema putu, reci, potrkanjskoj kotlini gde se nalazi neki njihov stari višnjar. Voćke na jednom hektaru su odslužile svoje pa će tu zasigurno nastati vranac na organskim osnovama od početka.

- Kažu nam ovi iz sertifikacione kontrole: „Hajde bre proširite se“. Još se razmišljamo, ali ako budemo širili biće to vranac jer mu je sve veća potražnja i baš mu odgovara teroar.

Osim administracionih problema ima i onih na terenu. Vide se mesta gde su pojedini čokoti dosađivani. Ukupno je do 2.000 njih zanovljeno, a najviše pate šardone i sovinjon kod koga se pojavila eska. Verovatno je došla sa nekim zasadom i pojavila se posle pete ili šeste godine. No, Jovu to ne uznemirava previše, odseče se loza do korena. 

Zlatasto žutilo (Flavescence doree) prenose insekti cikade i neophodno je zaprašivanje insekticidima zbog čega se o njoj u konvencionalnom vinskom svetu mnogo i ne priča. Ali to špricanje nije dozvoljeno u organskom uzgoju pa je preventiva jedina alternativa. Kad uoče insekte Jovići idu atomizerom, okrenu mlaznice prema šumi iznad vinograda i prskaju šumu da  ubiju štetočine.

- U igri su i feromonske klopke u saradnji sa službom za zaštitu iz Knjaževca. Oni su ih postavili da pratimo broj insekata. Ove godine našli su možda ukupno dva, što je ništa. Znači nismo imali problem te nismo ni prskali. Zašto ih nije bilo? Takva je bila godina, kišovita, što im valjda ne odgovara. Ali samo tako možete nekako da se odbranite.

Vinar Bane Anđelić iz vinarije Plavinci, za koga Jovići tvrde da ih je nagovorio da se okrenu ka organici time što ih je neprestano provocirao pričom o „prirodnim“ vinima kao da oni ne rade prirodna vina, priča da je na nekom seminaru predavač iz Amerike govorio u vezi zlatastog žutila i biljkama koje se sade u vinogradu. Na njih cikade prosto kidišu i tu se zadrže pa se loza može odbraniti. Ali to seme treba nabaviti i posaditi a ni stajnjaka ovde nema pa to još niko u Srbiji nije uradio.

Nema ni mnogo sredstava za organsku zaštitu. Čak bordošku čorbu (plavi kamen i sumpor) žele u EU da zabrane jer bakar truje zemlju. Nisu još, ali svejedno Jovići kreću s izuzetno malom koncentracijom bakra. Umesto tri, stave ukupno pola kilograma, čisto da u početku malo pomognu biljci, a kako bi ona kasnije nastavila sama da se bori.

- Pre svega se trudimo da sklonimo uzroke bolesti, zadržavanje vlage na lozi zbog čega imamo zelenu rezidbu. Imamo ljude koje smo obučili da na pravi način skinu sve viškove. Mada, dešavali su se i kiksevi, ode čitav hektar. Pored toga dodajemo neke španske aminokiseline koje su na listi dozvoljenih sredstava da podižu imunitet biljke.

No nisu Jovići ušli na organski put samo zbog Anđelićevog navaljivanja. Dve godine ranije su i sami pokušali, odvojili jedan hektar, kupili sredstva koja su na listi i taj hektar izgubili. Nisu se obeshrabrili već angažovali Miloša Markovića, agronoma specijalizovanog za organsku proizvodnju. Slali su mu slike vinograda, on je dolazio i već sledeće godine je sve ispalo odlično. Sad iz godine u godinu sve manje ima potrebe da ih savetuje. 

- Takođe, mi smo stvarno kao klinci nosili kante za prskanje na leđima – ubacuje se Saša Jović. – Posle je došao motokultivator a kako je stari vinograd bio na velikom nagibu, jedan vozi a drugi ga drži konopcem da ne pogine. Imali smo dugačka creva koja pucaju, stvarno se mučili ali nikada nismo imali problem sa vinogradom. Jeste, mnogo nam je godina trebalo da prepoznamo plamenjaču dok se još ne vidi. Kad je vidiš tad je gotovo, izgubio si vinograd. Ali to su sve štosovi, i onda znaš, prskaš samo kad treba.

Saša smatra da je problem što novi konvencionalni vinari prskanja rade previše „kalendarski“. Oslanjaju se na meteo i druge izveštaje, bilo one sa senzora i aplikacija ili kada dolaze iz institucija da je vreme za prskanje, jer se „pojavilo to i to, koristite ta i ta sredstva“. Korisno jeste ali svaka je lokacija drugačija, opominje.

- Pa i mi, kada smo krenuli da paradiramo sa ovim sistemicima i raznim sredstvima, kada su prodavci toga krenuli da nam skaču za vrat, u jednom trenutku sam rekao: „Čekaj bre, stani! Čitavog života radimo vinograd i nikad nismo imali problema“. Onda je došao Miloš Marković kao kec na 10 koji nas malo osokoli, kaže dajte bre ljudi to su sve gluposti. A mi to već znamo. Prepoznao je naše greške u rezidbi, način, dinamiku kada da se skida višak zapravo. Mnogo sam toga lično video obilazeći vinograde širom sveta. Ali treba znati tačno šta, a ja to nisam znao da protumačim kako treba. Posle on kad priča meni se slike vraćaju. Ljudi koji u Španiji skidaju lastare kad su mali listići, samo ga pipneš prstom i on padne. Sve ide brzo ali tu je suština jer ako pustiš lastar da bude veliki onda je već problematičan.

 - Grožđe nam je stvarno lepo, tako je već godinama unazad – zaključuje ponosni vlasnik organskih vinograda Jova Jović. - Nema botritisa, nema plamenjače, vinogradi su sad stari oko 12 godina. I bolji nam je vinograd nego mnogi koje poznajemo zato što se ti prskaju, a slabi su jer nisu navikli da se bore sami. Nemamo drugo objašnjenje jer osim organike, ostalo je sve potpuno isto.  | 

Foto: Boban Vidović