Pijete li penušavce s Visa?

Vislander je može biti najudaljenija od obale dalmatinska vinarija koja se može pohvaliti sopstvenim penušavim vinima dok u buteljkama vladaju bugava, kako se viški kolokvijalno naziva vugava i naravno plavac mali. Ali ta vina, koja sve redovnije donose srebra sa  Decantera, dolaze sa četiri-pet različitih položaja gde maltene svaki nosi i sopstveni brend.

- Današnji vlasnik vinarije Marko Vojković odlučio je vratiti Vis na vinsku kartu Dalmacije, Hrvatske i sveta – objašnjava Zec. - Vojkovići na Visu imaju više od 100 godina vinske tradicije o čemu svedoče lica predaka na etiketama koji su svi bili uključeni u vinsku priču na ovaj ili onaj način. Jedan deo obitelji, oni koji su živeli na jugoistočnoj strani otoka do Dračevog polja su se bavili vinom, ovi drugi prema Komiži su bili ribari ali su trgovali vinom kao i svi ostali po otocima. Vinarija u mestu Milna danas ima  kapacitet oko 100.000 litara dok je proizvodnja do prošle godine bila 80.000 boca, no ubrzano raste. Vinariju su pod imenom Radica negde 2010. godine pokrenuli Marko i njegov rođak, ali nova priča traje tek tri do četiri godine od kad je sadašnji vlasnik uložio novac i rebrendirao Radicu u Vislander gde sad rade vina, rakije, pa i tri vrste džina.

Na Visu je sastav tla sličan onome na Lumbardi ili Paliću u Srbiji. Puno je peska i filoksera nije mogla doći te ima dosta autohtonih sorti. Dve glavne su plavac i bugava koju porede sa vionjeom. Ima i rukatca odnosno maraštine, a tu je još jedna sorta kurtuleška bela. Nju su uglavnom napustili samo iz razloga što je nestalna, jedne sezone rodi lepo i napravi se dobro vino, pa onda pet-šest godina bude slabo. Bugava i plavac su bili dominantne sorte do 1945. godine kad se radi potreba industrije najčešće sadio trebiano koga na visu zovu kuč. To je, kažu nam, veoma otporna visokorodna sorta, nešto kao smederevka ili ugni blanc koja je krenula istiskivati vugavu. Kuča ima i dalje pa ga ljudi koji imaju destileriju koriste kao bazu za rakije ili džin.

Na boci Vislander 2019 plavca malog sa položaja Milna stoji napis Grand Cru. Sa zadnje strane je čitava priča o tajnoj britanskoj avio bazi na Visu za vreme Drugog svetskog rata. Potpuno izolovani od sveta, Višani su gladovali dok su britanski piloti u bazi čeznuli za vinom. U svemu tome našla se nona Fronka ili Franka koja je rano ostala udovica sa puno dece pa je kako bi ih prehranila menjala vino za suve obroke avijatičara. Njoj u čast urađena je etiketa i brend Nona Franka, a ona se zapravo pominje kao najbitnija osoba neke novije vinske istorije na Visu. Na drugoj boci je dida Jure i naravno, neka druga priča, ali šta znači Grand Cru?

- To je interno uspostavljena odluka. Imamo četiri različita položaja plavca a ovaj po imenu Milna… Maltene svaki otok u Dalmaciji ima svoju Milnu, ima je na Braču, Hvaru i ti su gradovi na obali dok je ova viška udaljena nekih pola kilometra od mora i tu se nalazi vinarija i vinograd Milna u kome ima nešto peska. Takođe, kad se iz Visa ide prema Milni nailazi se na položaj Tihobrače koji je takođe naš Grand Cru položaj i brend Dida Jure. Tu su najjužnije strane, više kamena, skeletno tlo, ima svega pa su plavci najpotentniji i mogu se upoređivati sa najboljim plavcima sa južnih položaja a prinosi su 850 grama do jedan kilogram po trsu. Opet položaji Vošćice (brend Dida Andrija) i Ljubišće (Dida Bartol) imaju više peska a prinosi su veći. Treba reći da crvena vina koja su jako pitka i osvežavajućih kiselina odležavaju u francuskom hrastu raznih proizvođača, da uticaj drveta nije veliki na vina jer se osim klasičnog barika koriste i veći (tono) formati buradi.

Kao zanimljivost primećujemo da plavac mali ima posebnu cenu u zavisnosti iz kog vinograda dolazi dok Vislander Rose od iste sorte i sa položaja Milna nosi brend Nona Jelica. Bugava i kuč uspevaju na položaju Dračevo polje odakle bugave, ona Antique rađena sur lie tehnikom i druga standardna, dolaze pod brendom Nona Jelenka. Naravno, dužni smo prevod one rečenice s početka koja govori o penušavcima.

Roze vrhunski penušavac Viška Bonda brut je kupaža kuča i plavca malog dok je onaj što ga zovu bijeli vrhunski penušavac Komiška Bonda brut od kuča i bugave i samo je malo suvlji od roze varijante. Inače Bonda znači strana i taj deo položaja koji gleda prema gradu Visu poznat je po plavcima dok komiška strana što gleda prema otvorenom moru, Biševu i Italiji ima više belih sorti. Penušavci su rađeni klasičnom metodom, odležavali su godinu ili godinu i po. Inače na Visu ima još po koji proizvođač penušavaca ali se oni većinom pojave pa ih posle više nema.

- Mnogi pitaju zbog čega radimo penušavi rose od plavca. Zato jer nam je trebalo nešto jako lagano za piće pa smo 2021. godine proizveli 5.000 boca a sad već duplo toliko što će na tržište za dve do tri godine. Dobro se prodaju iako nigde vina ne izvozimo, već evo osmatramo tržišta, pogledavamo i na srpsko. Male količine idu raznim kanalima na zapad, od vina sa Tihobrače svake godine stavimo nešto u rezervu, a maloprodajne cene su nam od 10 do 20 evra – veli Bračanin Saša Zec koji je dugi niz godina bio u vinskim gigantima poput Badela i Agrokor vina.

Osim pozicije u vinariji Vislander gde se u potpunosti posvetio, pokrenuo je svoju distribuciju vina u Hrvatskoj. Do sad nije imao srpske vinare u ponudi ali upravo se, kaže, sprema da uveze etikete Imperator i Plavinci.

- U Hrvatskoj postoji interesovanje za organska vina, imamo i dobrih proizvođača mada je to jako mala kupovna niša. Uglavnom  Slovenci i neki domaći vinari kolo vode, ali da, zašto ne probati takva vina i sa drugih strana. Za početak potrebno je uvesti vina za tržište EU, pa ih onda uvrstiti u hrvatske sisteme, a kako će to završiti videćemo. Nadam se na najbolji mogući način.   |