Moć vina bez imena

Te 2016. godine kad je nastala kupaža 70% merloa i 30% kaberne sovinjona sa crnom etiketom i zlatnim napisom Vinis, njena prethodnica iz berbe 2012 ponela je titulu najvećeg iznenađenja godine kao potpuno nepoznato ime na sceni osvojivši veliku zlatnu medalju na nadmetanju Concours Mondial de Bruxelles.

Braća Milan i Saša Nikolić vlasnici vinarije zapravo ne daju imena svom crvenom vinu, smatraju da je naziv vinarije Vinis dovoljan. Uostalom tako je u Francuskoj gde su proveli i provode veliki deo vremena, koga zanima o čemu se radi neka pogleda zadnju etiketu.

Zato veoma pažljivo određuju odnos u kupaži pa je tako slavodobitna etiketa iz berbe 2012 imala identičan sastav kao ovo vino iz 2016. godine proglašeno najboljim crvenim vinom Srbije 2021. godine. Pritom je berba 2013 koju mnogi označavaju kao impresivnu ponela svega 10% kabernea. A vino koje sledi iz berbe 2018 čisti je merlo. To podseti na Petrus?

Vinis 2016 je tri i po godine odležavao u novom francuskom bariku u kome može najduže da odležava a da ne povuče preterani uticaj drveta. Istovremeno se u novom srpskom hrastu preuzimanje sekundarnih nota brzo odvija, upozorava Milan Nikolić objašnjavajući razloge za upotrebu skupljeg inostranog barika.

Vino bez problema nosi 14,5 % alkohola i treba mu malo vremena da se otvori a onda ukus prati miris u kome je pregršt voća. Kao fantastična kombinacija pominje se originalna Njeguška pršuta uz vino koje je fermentisalo 28 dana zbog čega ima toliko ekstrakta.

- Nijedno naše vino ne fermentiše kraće – kaže Milan dok ga pitamo zbog čega vina odležavaju tako dugo u drvetu jer ovo iz berbe 2018 provelo je čak pune četiri godine u hrastu. - Odgovor je jednostavan, zato što može. Jer ne može svako vino baš da izdrži dugo u bariku pošto odležavanjem dobije neke nove karakteristike, međutim potencijal našeg grožđa i teroar je takav da imamo tu mogućnost.

Dok probamo Vinis 2018 koji ide na scenu čim stignu etikete iako mu očigledno svaka nedelja u boci donosi nove benefite, primećujemo da je nešto tamnije obojen od berbe 2016 i gotovo potpuno drugačije strukture. Boja nije odraz starenja, Vinis vina kao da ne stare.

- Stare – smeje se Milan – ali treba im puno vremena.

Fantastično mirisno i voćno na nosu vino, tog voća u ovom trenutku na ukusu gotovo da nema već se pojavljuje neka moćna i ujedno savršeno prijatna nepcu struktura. Vino je to koje bi želeli da pijuckate i u njemu uživate kao da je u čaši ekstra suvi porto.

Jednom rečju „pakleno“ dobro na nepcu i velike slojevitosti gde taj pakao ne pravi oko 15% alkohola, što je nivo koji dolazi kao rezultat uzasatopnih dobrih godina u vinogradima posađenim 2007. godine, već je kompletna struktura dovedena neposredno do pred vinsko-nuklearnu reakciju, onaj momenat kada vino ostaje duboko urezano u pamćenju.

Vinis 2018 možete čitavo veče samo njuškati, uživati u mirisu, ili jesti kvalitetne suhomesnate proizvode i sireve a preko sveg tog ukusa kombinovanog sa strukturom vina, dodatno mirisati sveže zrelo voće iz čaše kao vrhunski ukras hrani. Takođe, ako uzmete u tanjir ozbiljan zalogaj, kakvo crveno meso, pečurke, gulaš, ono odjednom postaje slatko jer se odnekud pojavi aromatska slast na nepcu i u završnici.

Vinis 2018 gotovo je nemoguće ne zapamtiti iako je u ovom trenutku posle četiri godine u drvetu to istovremeno nespremno a veoma spremno vino. Pola nov, pola korišćeni barik od francuskog, srpskog, američkog hrasta iznedrio je oko 3.000 boca koje nipošto ne treba propustiti. A zašto vina nemaju ime iako se odnos sorti u kupaži menja?

- Imaće – potvrđuje Milan – kad u boci bude samo jedna sorta. Evo, na berbi 2018 uz Vinis stajaće i Merlot!   | 

Foto: S. Vidović