Vikend boutique vinarija Ralević

Vikend boutique vinarija Ralević

U neposrednoj okolini Paraćina nalazi se vinarija Ralević braće blizanaca, Milomira i Milana.

Tradicionalni Salon vina u Paraćinu uz ocenjivanje vina od autohtonih i novostvorenih sorti svake godine privuče poveliku pažnju, ali kako je „grad stakla“ i staklena industrija u njemu kroz razne privatizacije već dugi niz godina praktično razbijena a vinari se u očaju hvataju za glavu dovlačeći milione boca iz Francuske, Italije, Španije i drugih zemalja koje izgleda znaju kako se pravi vinska boca, tako ovaj grad Paraćin do skoro nije bio nešto poznat ni po vinarijama. Slika se menja, već ih ima recimo četiri, ali prvo veliko „hm…!“ osetili smo u belom vinu sa majstorskim dodirom drveta vinarije Ralević pre tri ili četiri godine.

Malo se i retko o njima i njihovim vinima čuje, još se ređe sreću. Verovatno je to neki neobičan imidž, ali ko god je imao priliku da vina proba nije ostao ravnodušan. Utisak se dodatno dopunio ovog proleća na Salonu vina u Kragujevcu gde su braća izložila i svoje crvene vedete. Velika ozbiljnost, telo i kompleksnost u šardoneu i sovinjonu koja je prvobitno skrenula pažnju, prepisana je u kaberne franu, vrancu, merlou, kaberne sovinjonu, peti verdou, brojnim različitim baricima i postupcima kojim nastaju Ralević vina. Stiče se utisak da je došlo krajnje vreme da blizanci izađu iz anonimnosti, ali od svega pomenutog, najčudnije je mesto nastanka tih dobrih vina.

Nevelika vikendica na sprat u okrilju zelenila i obližnjeg šumarka čak ni ne miriše na vino, a kamoli da su tu muljače, prese i ostali delovi vinske scenografije razbacani po okućnici. Sa ovih obronaka i tada prekrivenih vinogradima je, kako legenda veli, Karađorđev pisar Steva 1805. godine izmolio vožda da mu dozvoli da opali top po Turcima kad već srpske tobdžije nikako da pogode Hafiz pašin šator i dođu mu glave. Ima izreka u narodu da i ćorava koka nađe zrno, ali Stevi se očito posrećilo, pa po njemu danas paraćinski vinski viteški red nosi svoje časno ime.

Ralević (10)

Ovaj put nije bilo blizanaca samo nas je Milan dočekao u vikendici-vinariji. Iako su u vinsku priču ušli zajedno obuzeti strasnim zanimanjem i ljubavlju prema vinu, kako je priča krenula da se razvija u dobrom pravcu a proizvodnja da se širi, Milan se potpuno orjentisao na rad u podrumu, a Milomir onome „od čega se živi“, gradnji, betonu i tako to. Naravno, kad je reč o sopstvenim vinima, blizanačka se poštuje.

Puno ekperimentisanja, degustiranja, razmene utisaka i emocija, čini se da je to škola koju Ralevići pohađaju i blizu je diploma ako to već nisu srebrne medalje za sovinjon i kaberne koje osvajaju na balkanskom BIWC nadmetanju. Ili će to biti izlazak na tržište koji su svojom voljom do prošle godine neprestano i uporno odlagali težeći viziji zamišljenog savršenstva.

Ideja garažne ili vikend-vinarije ozbiljno se muti po ulasku u kuću jer su svuda neke neobične cevi, manometri. Spektrometar su prvi u Srbiji kupili i isti takav ima još samo vinarija Tri Oraha. Gotovo svaka prostorija krije čilere i drugu aparaturu, a ukoliko se ne varam postoje bar dva nivoa podruma i brojne rashlađene ostave u kojima miruju vina u najboljim svetskim baricima od 300 i 500 litara pa i neobičnim malo spljoštenim sa strana bačvama od 700. U svakom sudu je praktično drugačije vino i sve ima svoju namenu, što nas podseti na impresiju pri prvom susretu sa podrumom vinskog mađioničara Antonija Toni Brzanova.

U ovom trenutku Ralevići kupuju grožđe, sovinjon, kaberne, merlo, fran, peti verdo, gotovo sve iz Levačkog vinogorja, samo deo radi kooperant iz S. Makedonije. Ne potpuno organski ali ima lepe položaje. Istina posadili su i sopstveni vinograd, 500 čokota sorte peti sira (Petite Sirah), križanca širaza i grožđa peloursin koje i u Francuskoj ima jako malo dok je pod imenom durif daleko rasprostranjenija u Kaliforniji i Australiji. U Srbiji je ima samo ovde, kod Ralevića.

- Potpuno je nepoznata sorta ovde a jako mi se svidela. Može dati interesantna crvena sortna vina ali najčešće ide u blend sa širazom ili u klasičnu Bordo kupažu. U svakom slučaju planiramo u budućnosti da imamo svoj vinograd – objašnjava Milan za dugim degustacionim stolom odakle se pruža pogled na mladi, osvežavajuće zeleni peti sira.

Ralević (3)

Ralevići proizvode oko 15.000 boca godišnje a smeštajni kapacitet do 50.000 boca je uglavnom popunjen. U početku su uglavnom koristili srpski hrast, nešto malo francuskog na koji su se danas apsolutno orijentisali, a znanje o pravljenju vina došlo je iz knjiga, literature i uz pomoć mentora.

- Da se bavimo vinom nekoliko je stvari presudilo. Ovde je ranije bilo dobrih vinograda, priča se da je nekada ovo sve do Pojata bilo pod lozom, a sad je vinograda jako malo. Čak se naselje u kom se nalazimo zove Lozica što svakako nešto implicira, ali za naše bavljenje vinom najveću zaslugu ima dr. Radovan Đorđević. Odlučili smo da on bude naš mentor 2017. na Beogradskom salonu vina gde smo imali zanimljiv razgovor, pozvali ga da dođe na Sajam vina u Paraćinu, te je u martu 2018. krenula saradnja kad smo i registrovali vinariju. U početku nam je puno značila njegova podrška i pomoć a sad sami radimo svoja vina.

Silazimo u podrume gde nas očekuju dva iscrpljujuća sata uživanja u vinima, malim i još manjim serijama. Crvena vina Vranac, Cabernet Sauvignon, kupaža Merlo i Cabernet u premijum varijanti, probamo sve berbe od 2018 naovamo, čak i Chardonnay i Sauvignon Blanc odležavao u drvetu dve i po godine. Potom ćemo preći na kupaže iz 2019 koje su još na odležavanju.

- U jednom trenutku smo pokrenuli tehnologiju koja se jako dobro pokazala da crveno blago reduktivno vino prvo držimo u inoksu i posle godinu ili čak dve prebacimo u barik. Sistem je skup jer treba više vremena, čekanja, pri čemu su smeštajni kapaciteti relativno mali pošto ovaj objekat nije rađen namenski za vinariju od početka. Nema prostora da tri berbe u njemu držimo odjednom, pri čemu od 2019. godine radimo male serije specifičnom tehnologijom open top barrel fermentisanih crvenih vina. Prvo smo to primenili na merlou, nastavili na kaberneu iz berbi 2020 i ovoj poslednjoj. Trudimo se i kod crvenih vina da uhvatimo što više kiseline, da grožđe bude fenološke zrelo, vino sa dovoljno alkohola.

Ralević (6)

I vina su im  upravo takva, a Milan priznaje da su, iako im se sviđa kod sovinjon blana kontakt sa drvetom, ipak rešili da od 2021. promene tehnologiju uz obrazloženje da je sovinjonu u principu previše godinu dana odležavanja u hrastu a idealno od šest do devet meseci u zavisnosti od barika.

- Problematičan je sovinjon a kad nemate sudove šta raditi? Higijena i čistoća, nedostatak prostora i sudova su bili razlog što smo ga držali po 12 meseci u drvetu. Sad smo prešli na devet pa ide u tank, a ono što je bilo u inoksu ostavljamo u barik na tri ili četiri meseca. Dobijamo tako dva potpuno različita vina, pa da li će biti dve ili samo jedna kupažirana etiketa, videćemo. Ja navijam da bude jedna.

Ima Milan i drugih želja, jedna je posebno jaka i značajna. Sva bela vina prolaze hladnu maceraciju, gravitaciono taloženje, čak se radi tabulacija ili produžavanje kontakta sa talogom, ali u fokusu i planu je vino u betonu i amforama. Upravo iščekuju da stigne amfora od 700 litara a Milan razmišlja kojom sortom da je „ponovi“ i gunđa sebi u bradu: „Ne volim baš sur lie, više batonaž…“.

- Stvarno nam je velika želja da ozbiljno radimo lepe betonske tankove i budemo u prednosti ko god se sutra time bude bavio a niko se ne bavi. Najbliži su nam Slovenci Egoist Wine Egg ali rade amfore samo u veličini 980 litara. Pioniri su u tome, dok ima amfora iz Francuske.

Ralević (13)

Zanimljivo je da u gotovo svim crvenim vinima postoji po prstohvat peti verdoa ali i da su rađena sa minimalnom intervencijom sumpora, i uglavnom su u dozvoljenim količinama za organsku proizvodnju. Alkoholi idu i preko 16% ali apsolutno integrisani pri čemu je sočnost i svežina vina uvek u prvom planu

- Open top tehnologija je zapravo akcija kada sa barik bureta skinemo vrh, otvorimo ga i unutra idu cele bobice. Maceracija traje šest dana, kreće fermentacija na selektovanim i spontanim kvascima. Presovanje je tako nežno da je u pitanju zapravo samotok a posle malolaktike iz ukupno tri bureta od 300 litara kabernea praktično dobijemo jedno.

Zbilja bi bilo preterano opisivati svako od ovih vina posebno, dovoljno je reći da je merlo iz berbe 2020 i američkog hrasta krajnje ekspresivan i impresivan. Grožđe je već u berbi bilo veoma jako pa ga drvo nimalo nije pokrilo. Vino ima snagu porta, sitne smežurane zrele bobice dale su moćan ekstrakt a sumpora gotovo da nema. Jedinstven Merlo Ralević, vrlo precizno stvoren. Samo kad bi još znali kada će na police.   |

nazad na vrh

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

O nama