Vino i teroar u prvom planu

Sve je funkcionisalo gotovo besprekorno. Besplatan ulaz, čaše koje su se iznajmljivale samo za 100 dinara, a mogle su se kupiti zaista raritetne i na visokoj nozi za 200 dinara, pa ko voli... Jedinstvena novost bila je i mogućnost biranja manje, veće, dublje, uske, razne čaše, naravno, ko bi se setio da traži.

Oko šezdeset izlagača, među njima gotovo svi ovdašnji najeminentniji, smešteni su geografski gledano, pa je od ulaska posetilac mogao da uživa u vinima Negotinske krajine, Župe, Levača, okoline Niša, a bilo je i Šumadinaca, za razliku od Beowine sajma. Na ulasku u poseban prostrani deo namenjen Vojvodini stajali su vinski industrijski giganti, dok je ostatak prostora posvećen malim, lokalnim vinarijama i ponekom inostranom gostu.

Vešto raspoređeni proizvođači sira nakon svakih nekoliko vinara, brdo slasnih i hrskavih grickalica na izvolte, a bogami i povremeni prolasci sitnog ali zanimljivog posluženja, brinuli su se za mentalno zdravlje posetilaca, pa ne čudi da onih što pod teretom maligana bauljaju gotovo da nije ni bilo. Ili ih nismo primetili. Možda je tome pomogao i solidan meni u hotelskom restoranu gde se za nekih 300-400 dinara mogao pazariti kvalitetan obrok sa sve desertom.

Ipak, uz sve bolja vina i evidentan napredak u razvoju vinske kulture posetilaca, od kojih je veliki broj pokazao interesovanje i razumevanje čak i sofisticiranijih etiketa, čini se da je za ovako pozitivan komentar najviše zaslužan organizator koji je za razliku od lane uspeo da odglavi velika harmonika vrata i time oslobodi jedan lepi široki prostor u kome su sad bili smešteni inače najbrojniji izlagači iz Vojvodine.

Nova prostorna celina, dobro osvetljenje, neobična pojava na domaćim festivalima da ozbiljna navala ljubitelja vina kreće maltene od samog otvaranja, pa onda nenametljiv nastup brojnih vinskih viteških redova, sve su to bili plusevi gde čak ni relativan manjak kibli i još par sitnica nisu mogli da umanje dobar utisak Salona.

Naravno, bilo je i mnogo toga da se proba: od belog prokupca iz Milanovog podruma, perfektnog Todorovićevog Italijanskog rizlinga 2010 koji se svojevremeno prodavao po 60 dinara litar (!) a sada ga nažalost ima jos samo malo, blistavih premijera poput Quet Pinot Noir 2016 iz inoksa, pa do originalne, sočne i voćne bugarske Gamze.

Matalj, Temet, Lastar (na čijem štandu je bilo najviše ispijenih boca a otvoren je čak i barikirani šardone Triangl), pa Ivanović sa svojim ½, i ¾ etiketama, savršeni dizajn ali i vredna sadržina župske vinarije Yotta, lepo slatko vino od sorte petra novosadskog fakulteta koje ove godine nije osvojilo veliko zlato....

- Meni je najbolji onaj Experiment prokupac od Čokota, a odmah zatim italijanski rizling Alex DeLarge od Patkovog vinograda – izjavi čiča od osamdeset i nešto nakon što je bez vidljivih problema probao na svakom štandu ponešto.

A ko je bio najbolji na ocenjivanju vina?

- Imali smo veliko zlato za Neoplantu Šijački, sa 92,33 poena, čak bod ipo više nego lane, i još dve sjajne tamjanike – nabacuje profesor Puškaš, član žirija.

Bilo je tu još jedno veliko zlato, za tamjaniku iz vinarije Mali podrum deda Đorđa iz Drenovca i vlasnika vinarije koji reče da mu je vino samo hobi, te još pregršt zlata i srebra, ali i mogućnosti da uživate u vinima Kovačevića, Despotike, Dajića, Spasića, Izbe, brojnih novih i potencijalnih favorita poput Trilogije, Veličkovića... Ali i otkrijete boliglava premijere kakav je herbalni Pinot Blanc ili savršena tamjanika iz najnovije berbe vinarije Rašković, ili jednostavno saznate krajnje zanimljive priče, kao na primer tu da je vinarija manastira Koporin, koja je ovde ponudila dobar merlo, italijanski rizling, kaberne i tamjaniku, praktično sva svoja vina iz prošle i pretprošle berbe prodala đuture – Kinezima!

I tako, u dobrom raspoloženju gužva stade da se razilazi nekih sat vremena pre oficijelnog zatvaranja, pa i pojedini proizvođači pokupiše rolapove, nešto preostalog vina i krenuše kući sa ubeđenjem da će se vratiti dogodine.

Salon je opravdao pa i prevazišao očekivanja, potvrdio da je neophodan na ovoj geografskoj širini i dužini, da naočigled svih nas na ovim prostorima iz dana u dan nastaje jedna prava vinska Terra Balkanika, kako se zove jedna od prikazanih etiketa.