Vinofest od palave do smederevke

Jedna od najuglednijih na ovogodišnjem Vinofestu bila je vinarija Đorđe Jedna od najuglednijih na ovogodišnjem Vinofestu bila je vinarija Đorđe

Veličinu svetskog sajma vina kao što je ProWein u Dizeldorfu shvatite tek kad dođete na vinsku izložbu u Srbiji kakva je ona upravo održana u Vršcu pod nazivom Vinofest 2017.

Ne bih da upoređujem gabarite, ali ako sam ja pronašao svog glavnog favorita gotovo slučajno i pred sam odlazak na pomalo zabačenom štandu u okružju tek nekih tridesetak vinarija, kakva je šansa da naletite na ono što je po vam najbolje među hiljadama proizvođača!

Vinofest 2017 RnjakŠampioni sajma, vinarija Rnjak

Ne bih da ocenjujem Vinofest 2017 pod Vršačkim bregom, još manje ocenjivanje vina na istom. Dovoljno je reći da je vinarija Šijački u samo desetak dana, kao i u Paraćinu, ponovo trijumfovala u belom segmentu sa novim vinom Neoplanta 2016, što samo po sebi mnogo govori. Apsolutni šampion manifestacije je Merlo 2015 vinarije Rnjak, sa preko 95 bodova i bar pet više od drugoplasiranog. Ovo vino serije Limited Edition odležalo je godinu dana u laganom bariku od srpskog hrasta Đorđević.

Iskreno, ono što mi je najviše prijalo su solidna vina manje ili više nepoznatih vinarija, neki noviteti i ljubazni, nasmejani ljudi. Mlade devojke za štandovima sa možda premalo znanja o onome što nude, ali i očitom namerom da nude što bolje i što više.

Od noviteta, Freska 2016, polusuvi roze vinarije Đorđe koji će na police tek za mesec dana, učinio se kao sočna voćna karamela iz skupe bombonjere, zanimljivog kolorita zrelog nara. S intrigantnom aromatskom crtom, nije ni čudo, kupaža je merloa i pomalo tajanstvene sorte rebo.

Uglavnom nove berbe potvrđuju vrednost vojvođanskih vinara od Gudurice do Fruške gore. Nema onih najvećih u srpskim vinskim razmerama, ali ne nedostaju. Bela vina su većinom dobra, a poneko crveno baš raspoloži, kao što je novi crni burgundac podruma Selecta, ili iznenađujuće potentan kaberne mlade vinarije Conte Vallone. Ali tu negde, u šarenilu nošnji, štandova prekrivenih peharima koji se iznose sa ponosom, rinfuznih plastika jer se tako boce manje otvaraju, dok tamburaši praše sa bine, iskrsnu i neki sasvim neočekivani favoriti.

Komazec

Vinofest 2017 7Mali vinski dragulj, Vinarija Komazec

Odličan italijanski rizling samo je uvod u nešto novo. Vino Palava od istoimene sorte, zanimljivo i zbilja neočekivano dobro. Vinarija Komazec je iz Inđije, a 6,5 hektara vinograda su oko manastira Grgeteg. Gazda Radoje Komazec uzgaja sedam sorti, italijanski i rajnski rizling, palavu, šardone, merlo, kaberne sovinjon, fran i karmenere. Upravo je ubacio i nekih 2.000 kalema probusa... Vinarija je osnovana pre 5-6 godina, u vinogradarskom su, a sad će i u vinski registar:

- Malo smo imali vina, par hiljada boca, vinogradi su nam tek sad u ozbiljnom rodu – kaže Radoje.

Kapacitet vinarije je oko 35.000 litara ali veruju da će dogurati i do 100.000 litara sa vinima koja će se iz godine u godinu prenositi u baricima. Pult na štandu prekriven je peharima, samo od ove godine, uglavnom za roze od sorti merlo, kaberne sovinjon i hamburg i bela vina, palava ili šardone. Konkretno, palava je sorta, klon traminca i miler turgau. Sadni materijal je kupljen u Italiji (Rušedo), a loza je fantastična u vinogradu, tvrdi Komazec, jedini problem je bujnost. Pola roda baca, na čokotu bude ukupno do četiri kilograma. U Srbiji postoji možda još jedan mali zasad u Karlovcima ove sorte koja daje elegantno i lepo vino sa 13 % alkohola i sa cenom oko 500 din. Ali se zasad još uvek deli samo prijateljima. A logo vinarije ima na sebi i godinu 1936. Radoje objašnjava da je te godine otac došao u Srem iz Dalmacije, iz Žegara kod Benkovca, gde se vino normalno pravilo. I otada se ovde bave vinima. A vino od koga najviše očekuje?

- Pucam na kaberne fran koji je ovde dobio srebro, ali na nekoliko ocenjivanja pre toga uzeo je veliko zlato. Vrhunsko vino, samo mlado iz 2016. berbe, ali puna usta začina...

Belo čudo sa peska

Vinofest 2017 9Barik bez barika, vinarija K-ING

Izuzetan doživljaj je probati belo vino, kupažu italijanskog i rajnskog rizlinga staru gotovo osam godina, a da bude tako živa i tako zamamna. Sa divnom završnicom u kojoj drvo blago podseća na orah. Pogotovo ukoliko proizvođač ne spada u favorite po „čuvenju“. Peščar 2009 je vino vinarije K-ING koja ima dva velika vinograda, onaj od 35 hektara u Banatskom Karlovcu na pesku i još 32 hektara u Gudurici. Tradicija vinarenja u porodici Kovačević duga je preko sto godina, ali se krenulo ozbiljnije tek u poslednjih deceniju ipo pa sad proizvode i do 120.000 litara rizlinga, muskat otonela i kabernea godišnje. I planiraju da svih 35 hektara uskoro povade, a onda, u saradnji s Institutom u Novom Sadu, pokriju autohtonim sortama grožđa.

Ali zašto na lokalni sajam iznose već gotovo arhivsko vino iz 2009. godine?

- Ta je berba imala karakterističnu crtu koju želimo da postignemo. Vino ima starost, zrelost, ukus sa tonom barika, a nije barik. Neko blago čipsovanje. Hteli smo da dokažemo da ne moraš kupiti bure od par hiljada evra, da možeš barikiranje dobiti u prohrom kazanima uz pomoć letvica i drveta. Čak su nam i vitezovi vina koji obično sve prepoznaju čestitali na bariku. Ja im kažem da nemamo barik, a oni se onda oduševe. Inače, ne prodajemo vino po megamarketima, jednostavno ne želimo da se nadmećemo sa makedonskim, italijanskim, argentinskim etiketama. Lepo se i ovako prodaju, ne damo na police – kaže Branko Kovačević, vlasnik vinarije, inaće inženjer i dodaje da ima četvoro dece, četiri doktora nauka u porodici, da pravi rakije od višnje i šljive, liker od višanja, ali i projektuje termoelektrane na biomasu, prečistače otpadnih voda, linije za briketiranje, a ovih dana otvara Institut u Novom Sadu za nove tehnologije.

Moj šampion

Vinofest 2017 15Jedna sasvim drugačija smedervka, Vinica Brkić

Znate ono sky is the limit? Zbilja, gde je kraj dostignuća jedne sorte, hoćemo li ikada saznati? Jer upravo kad pomislite da nema više iznenađenja, nešto vas opauči. Takav je bio moj susret sa vinima Porodične vinice Brkić iz Velike Hoče, sa Metohije. Pomalo stereotipna vinska etiketa i izrazito žuta boja belog vina i rakije, nije me privukla u prolazu, do poslednjeg trenutka. I dok većina već raspakuje štandove i odlazi, kažem: Haj'te, naspite mi jednu čašu.

Miloš Brkić, mlad momak i vlasnik vinarije je tu sa stricem Ljubomirom. Vinarskim poslom se porodica bavi od 1870. godine, kad su stigli u Hoču, a danas imaju vinograd manji od hektara. Imali su još dva po hektar, ali su uništena 1999. godine za vreme rata.

- Možemo danas da idemo tamo, u te vinograde, ali nema svrhe, sve je bagremar – kaže Miloš i uz uzvik: „Evo ga naš vinograd, evo je naša kuća“, pokazuje neke raznobojne detalje na „rolapu“ sa fotografijom Velike Hoče.

I tako, malo iz svog vinograda, malo grožđa dokupe i naprave do 30.000 litara godišnje, nude dve etikete: Hočansko belo i Hočansko crno. Prave i ovu tamno žutu lozu za koju, iako je vrhunskog kvaliteta i čistoće, kažu da ljudi ne vole što je tako žuta, nemaju poverenja.

Hočansko crno nudi snažan udar na nepce uprkos lepom balansu. Specifična kupaža vranca i burgundca kakve najverovatnije nema nigde u Srbiji, uz visoke kiseline i jak ekstrakt, prijatna je i uzbudljiva istovremeno. No, Hočansko belo je čist, čudesni nektar. Smederevka je iz ovog preostalog vinograda, starog oko 40 godina, na 300 metara od rodne kuće. Gusto, ekstraktno vino, ostavlja debele sveće na zidovima čaše, sigurno preko 13 % alkohola. Dođe mi da zaplačem nad „brendom“ koji ova sorta danas predstavlja u glavama vinoljubaca. Hočansko belo nema dodirnih tačaka sa tankim vincem koje bez hrane i kisele vode teško ide niz grlo. Ova hočanska smederevka iz kasne berbe koja počinje tek nakon 15. oktobra bi morala biti etalon daljeg razvoja sorte u Srbiji. Na rastanku, Miloš objašnjava kako je Porodična vinica Brkić bila prva vinarija na tom području koja je flaširala vina u modernijem smislu. Dobili su mašine i boce, neku opremu početkom ovog milenijuma preko projekta i uz pomoć Kancelarije za KiM. Tad su i registrovali firmu, a od toga su im danas ostale još samo boce za lozu. I kakva je realno i generalno vinogradarska situacija na severu Kosova, hoće li se širiti vinogradi u Velikoj Hoči, pitamo?

- Nije vreme za investicije, ne znamo ni šta ćemo sa sobom, a kamoli da širimo vinograde. Idemo ovako po sajmovima, pređemo 700 kilometara  prodamo deset boca vina. Ali mora se dalje...

Vina starog Oplenca

Vinofest 2017 8

Veoma solidna vina i veći broj etiketa ponudila je vinarije Stari Oplenac. Vinarija se nalazi na Oplencu u okviru hotela Stari Oplenac sa dve zvezdice, a iz sopstvenih vinograda stižu bela vina od sorti šardone i pino griđo, te Antea roze od sorti merlo, širaz i kaberne. Ali imaju i čist širaz Devana, te Insignia crveno i Božur. Zbilja kvalitetna vina, za svačiji ukus.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama