Malo društvo velikih legendi

Malo društvo velikih legendi

Dve ekskluzivne srpske premijere, jedna crvena i jedna bela sorta, otkrile su deo svojih tajni tokom degustacije čak 27 sorti i klonova u prestonici fruškogorske vinske kulture, Sremskim Karlovcima.

Odlazak u Sremske Karlovce na dogovoreni susret s docentom Dragoslavom Ivaniševićem, direktorom departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pretvorio se u nezaboravan susret sa legendama razvoja vinske misli u Srbiji. Šta više, čak četiri generacije institucije zaslužne za stvaranje srpskog vinogradarskog otiska našle su se oko jednog stola, dok su najrazličitiji mirisi dopirali iz nevelikih degustatorskih čašica.

departman06771

Na našu veliku radost, nisu to bile poznate internacionalne sorte, već one direktno namenjene srpskom teroaru i prilagođene brojnim klimatskim uticajima od Horgoša do Đevđelije, a putem kroz lavirint aroma vodili su nas tvorci nekih od njih, profesori Petar Cindrić i Vladimir Kovač, uz asistenciju profesorke Nade Korać i čoveka koji je danas najodgovorniji za sva ta mala čuda koja se u departmanu događaju, doktora Dragoslava Ivaniševića.

Šta smo to probali

* četiri razne varijante sorte bačka, od čega tri sa eko oznakom, po našoj oceni prve dve bile su jako dobre; 
rubinka, jako dobra;
* dva uzorka sorte petka u eko i klasičnoj varijanti, gde je eko daleko bolja;
* tri uzorka sorte panonia, jedina iz berbe 2015 najbolja; 
morava;
* dva uzorka sorte kosmopolita, eko varijanta bolja; 
frajla, potpuno nova sorta, izuzetna, jako se rano bere, dostiže enormno visoke šećere ali i kiseline;
neoplanta;
* pet uzoraka sorti dopremljenih iz Udina. Bilo je nekih nastalih od friulana, ali i kombinacija sovinjona sa panoniom, većina je solidno ocenjena;
* sorta C, dosta dobra;
* pet uzoraka sorte seduša;
SK 01, potpuno nova sorta za crveno vino, kombinacija panonie i kaberne frana. Iako još nema ime, daje izuzetno dobro vino. Veliki crveni favorit za još bolje vinarsko sutra!

Ocenjujemo i komentarišemo vina koja promiču ispred nas. Proveravamo redosled vina koja i dalje imaju samo numerička imena i naznaku sorte, ponekad ni to. Po boji, sva su gotovo providna, bezbojna, uljana. Proizvod grožđa doveden otprilike do tog stepena da predstavlja pitko vino, ali bez pretenzija i sa očiglednom namerom da se sortnost oseti do maksimuma. Bačka, rubinka, petka, panonia, morava, kosmopolita, neoplanta, seduša, pa poneki kaberne fran ili neočekivani miks sorti, šašavi ringišpil čulnih receptora počinje da se obrće u glavi gotovo nekontrolisano. Dvadeste pet potpuno novih ukusa, a onda pod svetlost reflektora, tačnije neonske cevi gore na tavanici, stupaju potpuno nove, nama nepoznate sorte od kojih jedna još nema ime a druga...  Pa, ima neki predlog, recimo „frajla”, na koji jedan od profesora sumnjičavo i nezadovoljno vrti glavom.

Korac Kovac Cindric06748Profesori Nada Korać, Vladimir Kovać i Petar Cindrić

I dok uz konsultacije padaju prve ocene, ne mogu da ne mislim na Jelićeve morave koje su uveliko dokazale vanserijski kvalitet i dugovečnost, ali i onu mladu, Despotikinu Moravu. Pa vinarija Milanović sa svojom neoplantom, silom i probusom, panonia koja blista u Pretrkovcu u okolini Niša, ili petka, petra i kosmopolita u slatkoj varijanti vina vinarije Vindulo. Niču zasadi tih takozvanih novostvorenih sorti, još uvek presporo ali evidentno i to ne samo na Fruškoj gori. I baš tu, dok ispijamo ova ogledna vina u kojima enolog svakako nije dao svoju završnu reč, razmišljam da li tvorci ovih sorti poznaju krajnje domete svojih dela. Sumnjam da su ikada imali vremena i prilike da ih osete onako dovršene i uglancane, spremne za put čak i u daleke zemlje poznatog vinskog sveta. Ali, zato dobro znaju da se u susednoj Mađarskoj panonia i bačka već eksploatišu na povelikim parcelama i jedino što će i one morati tamo da menjaju originalna imena zbog dobro poznatih EU geografskih nominativnih pravila. Nije važno, bitno je da mi znamo da je slava ovih srpskih novostvorenih loza već prevazišla okvire domaćeg teroara.

I dok pravimo kratku pauzu, Kovač otkriva kako su on i Pera (Cindrić) poželeli jednom da i sami uživaju u blagodetima sopstvenog vinograda. Neka dva hektara podelili su po pola i krenuli sa omiljenim sortama. Sila, lisa i još neke. A onda je došlo i prošlo neko vreme. Vinograd su predali drugima u vlasništvo, samo Kovač još ponekad svrati, onako drugarski, rekreativno, odradi par redova da ga želja mine.

Sumnja u prokupac

Doktor Dragoslav Milisavljević, osnivač i prvi direktor Instituta u Sremskim Karlovcima, bio je među pionirima vraćanja ugleda i revitalizacije drevne sorte prokupac u Srbiji. Kako pričaju njegove kolege danas, on nikako nije bio zadovoljan rezultatima, tvrdeći da od prokupca može eventualno da se napravi solidno roze vince! 

Ali, bilo je i dovoljno onih koji su mislili drugačije, te je na brojne molbe vinogradara i vinara dr. Milisavljević upregao svu snagu i znanje da koliko je to moguće poboljša karakteristike ove autohtone sorte. Danas, 44 godine nakon smrti doktora Milisavljevića, rezultati njegovog rada na unapređenju prokupca konačno su postali vidljivi.

Po povratku u kancelariju, najmlađa generacija stručnjaka sa departmana nasipa crvene sorte. Ima tu i uzoraka loze koja se gaji u Italiji, nepoznata sorta označena brojem deluje neobično jer ima uvrnute listove, ali je vino solidno i sa finim taninima. Kruna događaja je ipak nova sorta koja upravo dobija „registraciju” i sprema se da uplovi u tržišnu vinogradarsku trku. Sve četiri probane varijante nose oznaku „eko”, što upućuje na to da su gajene na najprirodniji mogući način. Ovo crveno vino lepe obojenosti ostavlja veoma dobar utisak, a na naše veliko iznenađenje kasnijom analizom ocena otkrivamo da vina sa „eko” oznakom osvajaju daleko više ocene od onih koja nose na sebi pečat zaštitnih mera koje se u Srbiji primenjuju dugi niz decenija! S te strane budućnost se daleko ružičastije vidi.

Dragoslav Ivanisevic i Nada Korac06749Direktor departmana Dragoslav Ivanišević i Nada Korać

S one druge, od veličine problema se ni Crveni Čot ne vidi! Naime, ovaj departman samo desetinu neophodnih sredstava dobija od države, a sve ostalo mora sam da namakne, što za sad uglavnom i uspeva. Nažalost, kapaciteti su toliki da traženih loznih kalemova, koji su glavni izvor prihoda, nikada dovoljno nema, a interesovanje iz dana u dan raste. Drugim rečima, rezultati su dobri, ali je jednačinu izuzetno teško postaviti čak i takvim stručnjacima kakvi su ovi sa kojima smo se danas družili.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama