Između večnosti i vanzemaljaca


izmedju_vecnosti
- Vega Sicillia - Unico 1996
- Chardonay Marina Cvetić

Tito & drugari (vinski) arhivari stari. Nije kunst učipiti nego je štos "učepiti se"

Koje smo ti mi vinopije. Htedoh da se "omrstim" arhivskim vinom, a ispostavi se da u celom Beogradu jedva možeš da nađeš buteljku za prvi osnovne (staru bar sedam godina). Ih bre Srbi, sve matoro i vredno ste popili, na pragu Evrope postadosmo pedovinofili.

Kažu da nema grđe bolesti od starosti. Al' onda pogledaš Šona Konerija (danas), Džordžija Klunija (daleko od puberteta), pa recimo Madonu (sa par deteta iza sebe), i otvoriš flašu bez etikete, al' podrumski prašnjavu, srkneš i pred ogledalom (zetežući osmehom onu boricu) "hajlenderski" izjaviš - Srce, DO YOU WANT TO LIVE FOREVER?

 

Pa već posle druge čaše, kreće laganica, u krug onaj poznati evergrin refren "forever young, I wanna be forever young" i kao svaki zimzeleniša, počinješ da sastavljaš spisak zvanica za svoj ko zna koji po redu trideseti rođiš.

Body&Spine

Ne vole ti naši vinari te "arhivske" etikete. Gran Reserva je OK, ali izuzetnih, arhivskih vina kao da na ovim prostorima nema. Ima kažu, gore na Oplencu, i nešto u Vršcu, da se pazari za ćup zlata, ali prestoničke vinoteke teško da će vam ponuditi "blago" starije od početka III milenijuma. Zašto?
Da bi vino moglo da bude dugovečno moraju se ispoštovati mnogobrojni uslovi. Nije svaka godina najbolja za berbu, ni svaki teren blagodaran da ponudi budućeg metuzalema. Dobitna (i jedina) formula glasi:  Imati mnogo sunca, da bi grožđe napravilo dosta šećera od koga će fermentacijom nastati alkohol koji pored kiseline čuva vino. Kiselina je kičma, a alkohol - telo vina. I naravno, vrhunsko vino ne čuva ni antifriz, ni vinobran, već - čep!
Ali, pluta ima rok trajanja. I najbolji čepovi, koji se u današnje vreme stavljaju pod rentgen i skener da im se vidi unutrašnja struktura, imaju propuste. Par procenata ima fabričku grešku što automatski znači da će nekoliko arhiviranih boca u podrumu - prokiseliti. S druge strane, "savršeni" silikonski čepovi guše vino koje u pluti diše, razmenjuje gasove, ali samo onoliko koliko mu treba. Savremeni čepovi sa navrtkama su u XXI veku ustupak japijima jer se na zapadu vino pije na čaše, a kad kupe bocu prvo imaju problem sa vadičepom (ko da ga nosi u brendiranom savršeno skrojenom odelu). Posle pampur ne možeš da vratiš u flašu jer je fabrički nabijen, psuješ i kilaviš se, a "navrtka" je rešenje - vratiš vino u frižider, ono stoji i čeka te za sutra.
Možda ne znate, ali kad se vina drže u podrumu, čepovi se menjaju. Onim najboljim, posle 7-8 godina i taj postupak obavlja neko mnogo "pismen". To je čovek koji zna kad se to radi, kako se radi, pa se piše, obeležava - ko je i kad menjao čep. U Evropi postoje podrumi u kojima se nalazi 40 - 50.000 boca, od čega 10% sadrži arhivska vina, a svako staje par hiljada evra. To vam je kao da ste nekome poverili na održavanje svemirski brod, jer ako je nestručan, ode mast u propast.

Kapljica fanatizma

Svakim danom koji prođe sve nam je bliža ona stara - vreme je novac. Za one kojima na tržištu dostupna vina nisu dovoljno "odležala", možda će nešto barem značiti - CENA. U toj kategoriji, čini mi se da je među favoritima Vega Sicillia - Unico 1996  (oko 30.000 din). Na mirisu su izražene eksplozivne note voća – trešnje i suve smokve, kao i engleskog duvana i mentola, ali je još zanimljivija priča o ovoj kultnoj vinariji u oblasti Ribera del Duero na čijem ulazu ne piše ništa, u najmističnijem regionu Španije u kome masovnih vinarija nema, a ljudi su do te mere ludi da ne možete u njihovom vinogradu da budete duže od 15 minuta "jer možda imate neku bakteriju na sebi". Fanatizam u proizvodnji, ali i konzumaciji, jer kad neko poruči Vegu u kafani, svi se okreću da vide ko je to, ne toliko zbog cene, jer u bogatoj zemlji takvo vino nije stvar džekiranja, već je reč o nečem uzvišeno dobrom što se ne pije svaki dan pošto bi se takvim konzumiranjem jednostavno "potrošio filing" ambrozije. Ove godine je u Srbiju ušlo samo 200 boca ovog vina, čisto da ga ima u ponudi.


Vino mora neko da čuva

U Srbiji arhivska priča vrlo skromna. Tito i drugari su revnosno tokom 40 godina sistematski uništavali proizvodnju vina, ali i domaćina koji je možda bio spreman da pravi arhivu. Gradili su se kombinati, išlo na masovnovnost, proizvodili hektolitri, a zaboravljao kvalitet, pa smo došli u situaciju da Rubin ima nešto arhivskih vina koja ljubomorno čuva, čak i kolekciju jer su imali najpredanije podrumare, vinare, tehnologe. Ima i privatnih kolekcija, ali je pitanje ko je to vino kako čuvao. Na primer, posedujete izuzetno arhivsko vino, ali je bolje da ga ne otvarate. Vino sa čepom ima priču i o tako začepljenoj boci možeš da pripovedaš, kako si jednom bio na Hvaru, u Bordou ili na Novom zelandu i držeći u ruci tu bocu tri sata bez prestanka pričaš najlepše bajke. Ali ako flašu otvoriš, i ustanoviš da je vino propalo, glupo je da izlažeš njen istorijat jer u ruci praktično ne držiš ništa. Vino je mesto susreta i kod njega mora da se razgovara, a prazna boca znači da mora da se naruči nova ili jednostavno - prestaje razgovor i idemo dalje. Novo vino, iz recimo 2005. može da se dopadne, da ima lepršavost, lepotu, miris, ukus, ali ne može da oduševi. A kad otvoriš ono iz '57, i kad ima neko da ga posluži kako treba, kad ga dekantira, "upari" hranu i prijatelje oko stola, to se pamti, što normalan čovek teško da može da shvati. Ali slično je sa genijalnom knjigom: često morate po nekoliko puta da je pročitate da bi ste je na kraju razumeli. Jednostavno, KVALITETNO VINO GOVORI O SEBI, A ARHIVSKO VINO JE STANJE DUHA - to je neko prošlo vreme sabijeno u 750 ml tečnosti i može da napravi emotivan i gastronomski trenutak koji se pamti čitavog života.


U SRED ITALIJE VINO SA "Ć"

Vreme je relativan pojam. To se divno oslikava u nesvakidašnjoj priči i nesvakidašnjem italijanskom vinu Chardonay Marina Cvetić (2.500 din). Ovo belo suvo vince sa aromama zrele mušmule, banane, kleka i pečenih lešnika koje je u Pragu u slast pio Dž. Bush, a osim slavnih francuskih kapljica jedino je služeno na proslavi hiljadu godina Petrograda, dolazi iz regiona Abruco nalik na Hercegovinu, koji kao da je bio osuđen da se nikada ne proslavi pored silnih glorifikovanih italijanskih vinogorja. Ali dolaskom Marine Cvetić u porodicu Maskareli, kao da se neka neobjašnjiva energija slila i gotovo preko noći, relativno nepoznat region (u koji su severnjaci zalazili da ovdašnjim grožđem ojačaju svoja slabašna vinca, a južnjaci da ona svoja taninska načas razvesele) kao čarobnim štapićem pretvorio se u regiju sa vinarijom No. 1 u Italiji (2000. godine). Tokom svega četvrt veka, što je u svetu loze i hrastove buradi možda tek nešto više od trenutka, ova vinarija je od snabdevača lokalnih krčmi prerasla u giganta zastupljenog na svim kontinentima, a godine koje dolaze samo će još više doprineti kvalitetu vina i vizije vinarke-devojke sa ove strane Jadrana.
Hvala "Srpskoj kući vina", Braničevska br.1
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama