Hvatanje vinskog priključka

Hvatanje vinskog priključka

Održan je Dan otvorenih vinskih podruma u Srbiji. Još je rano za definitivne zaključke pa možemo samo reći: nova vinska violina je sagrađena, a sad je treba dobro naštimovati. I još da naučimo da sviramo…

Na velikom ispitu su bili svi: organizator ove nove manifestacije, turističke agencije koje su na sebe preuzele da ljubitelje vina odvedu na željena odredišta, svi ljubitelji vina, da pokažu interesovanje ali i odgovoran odnos prema vinu i vinskoj kulturi i na kraju, ili baš na početku - sami vinari!

nostalgija

Na prvi pogled, put vozom Nostalgija u Sremske Karlovce obećavao je najveću koncentraciju vinarija na jednom mestu i zato smo odabrali baš tu destinaciju. Lepo očišćeni i održavani vagoni, kupei sa aromom davno prošlih vremena (ali ne mnogo stariji od onih koji redovno saobraćaju sa putnicima i robom), vagon odvojen za bicikliste, ljubazni kondukter u nekoj vrsti uniforme, i začuđujuće brza lokomotiva, u tren oka prevezli su nas do osunčanih Karlovaca. U vozu je i pored kontrolisane gužve bukvalno svih generacija, vladala sjajna atmosfera. Uzbudljiva vožnja pod otvorenim nebom na spojevima između vagona, poznavaoci vina koji onima manje upoznatima objašnjavaju šta ih u podrumima očekuje, omanji čikica koji pronosi kafu i sokove, samo fali da odnegde iskoči Agata Kristi, primetio je neko.

muzejpce

A onda mali tračak sumnje: vinske pasoše treba verifikovati da bi „radili”, a to se, kako je na njima jasno naznačeno, radi na određenoj web adresi. Ali avaj, za tako nešto sajt mora da postoji, a on očigledno do početka manifestacije nije proradio. Ali u tom trenutku se pojavljuju prodavačice „pasoša” u crvenim uniformama sa rezervnim i spasonosnim rešenjem: pošaljte svoje podatke sms-om i dobićete broj pasoša. Za divno čudo, ova varijanta je upalila (ne znam kako je bilo onima koji nisu išli ovim vozom) i smireni, po izlasku iz Nostalgije, jedva smo čekali da pođemo sremskokarlovačkim vinski putem u neku od vinarija koje su se uključile u akciju.

poslednji dani Vinuma i tanja tehnolog

A Karlovci su očito turistički magnet i bez vinske priče. Prepuni trgovi, kafane, crkve, danas na Duhove kad se pletu venčići. Strani i domaći turisti oduševljeni arhitekturom, džinovskim platanima, kestenima, ali i reliktima prošlosti vidljivim na brojnim fasadama. Ovde kao da dvadeseti vek tek treba da nastupi, pogotovo kad fijaker sa pregnutim vrancima projuri gore, nekuda uzbrdo, ka Vinskoj ulici.

Po sistemu slučajnog uzorka, svratili smo u Muzej vina i meda porodice Živanović. A možda i zbog onog neobičnog šardonea koji proizvode, ili ausbruch vina po kom su poznati i gotovo jedinstveni i koje je osvojilo srebnu medalju na Velikom testu vina Vino.rs 2013. godine.

lagum

Ili laguma starog 306 godina u koji nas je uveo kustos muzeja Nemanja:
- Ako danas pitate inženjere da vam sazidaju isti ovakav lagum, uvek promaše ili temperaturu ili vlažnost, čak i uz pomoć lasera, kompjutera i skenera. Nažalost, izgubljene su tajne starih majstora…

Pre Drugog svetskog rata bilo je preko 350 specijalizovanih laguma u Sremski Karovcima, danas ih ima još manje od 40 u funkcionalnom stanju. Građene su kuće, kanalizacija pa su se urušavali. Poslednji decenija prisutan je fenomen gajenja šampinjona, a kad jednom spore uđu u lagum, gotov je za vina pošto bačve ipak nisu hermetički zatvorene i postoji mogućnost da plesan uđe u vino. Takođe, veliki broj su nove gazde izbetonirali, a beton skuplja vlagu i naruši se balans pa su potrebni profesionalni rashlađivači, kompjuteri, mnogo energije. Plesni koje se vide na zidovima i tavanici nisu opasne jer su to humane plesni koje čitavog života „piju” samo vino i zato ih ovde zovu vesele plesni. Ali one zato održavaju temperaturu i vlažnost vazduha.

Neobičan šardone

Na pitanje zbog čega je njihov šardone tako drugačiji od drugih srpskih šardonea, dobijamo jednostavan odgovor od Borka Živanovića:
- Pravimo drugačiji, polusuvi šardone zato što su svi u Srbiji slični, pa da se razlikujemo. Ostavimo malo neprevrelog šećera i bude potpuno drugačiji. Iako je reč o sortnom šardoneu, činjenica je da se u vinogradu tokom berbe zahvati i nešto drugo, ali je većinom šardone.

Lagum Živanović dužine je 27 metara, nalazi se 5-10 metara ispod zemlje, a konstantna je temperatura 12,5 stepeni C i vlažnost vazuduha od 65-70%, čak i kad se leti ostave otvorena vrata. Kapaciteta je 60.000 litara, od čega se godišnje proizvede oko 25.000 litara, a pored inoxa, tu su barici od 500 litara od slavonskog hrasta u kojima su crvene sorte, kaberne, merlo, probus. Uz njih, Živanovići sa skoro šest hektara vinograda i nešto probus grožđa iz kooperative, proizvode i šardone, rajnski rizling, italijanski, tamjaniku, te naravno crveni i beli bermet i ausbruch o kome Nemanja izuzetno voli da pripoveda:
- Ljudi su znali za antibiotike i pre nego što je Fleming penicilin industrijalizovao. Kad je kasna berba, dobri botritis (plesan) se nahvata na ljuspicama grožđa, a potom dolazi kompleksan proces prerade polusuvih grožđica, mešanja sa vinom, filtriranja. Nijedan grozd ne sme da je truo, ako je samo jedan, propada čitava količina vina i grožđa. Takvo vino obično biva 20-30 puta skuplje od običnog vina, spada u osmu, najskuplju kategoriju vina po nemački kriterijumima. Ima antibiotska svojstva, ali se na kraju ekonomski slabo isplati.

 vlasnik borko zivanovicVlasnik vinarije - Borko Živanović

U lagumu su i dva velika bureta koja su tu ostala još od  pradede današnjih Živanovića. To su ardovi (ardovi su burad preko 800 ili 1.000 litara zapremine) iz 1910. godine i zahtevaju restauraciju. Moguće je da su od srpskog hrasta, jer je u to doba kad su izrađena, pre nekih sto, stopedeset godina, Srbija u nemačkim i engleskim putopisima bila opisivana kao „zemlja prekrivena hrastom”.

A kako Živanovići gledaju na Dan otvorenih podruma?
- Nema tu neke koristi, tvrdi vlasnik vinarije Borko Živanović. Čak smo na šteti, jer dođu ljudi, popiju vina, ništa ne kupe. A,  mi i ovako imamo veliki broj gostiju, preko 20.000 godišnje. Borko kaže da iako ništa ne izvoze, prodaju svo vino koje proizvedu, a čak 90% od toga na pragu vinarije. Po tome su verovatno srpski rekorderi u kategoriji srednje velikih vinarija. I možda baš zato nisu najbolji primer za Dan otvorenih podruma koji bi trebalo da dovede što više ljubitelja na vinski izvor i otkrije im sve čari kupovine u vinariji. A možda je najvažnija upravo ljubaznost i stručnost onih koji će vas dočekati, a što je  lepo vidljivo u vinariji Vinum gde će vas tehnolog Tanja, uvesti u svet vina koja ovde uprkos dosta skučenim proizvodnim uslovima ipak postižu svetski vredne rezultate. A u malom dvorištu, na stolovima je poneka maslina, dimljeni sir i hleb. I puno osmeha.

Vinum u novom ruhu

Vinarija Vinum je na ovogodišnjem Decanteru ponovila svoj najveći uspeh, ali vremena za proslavu nema. Posle godinu ipo dana u poslednjoj fazi su radovi na novoj vinariji u jednom od preostalih džinovskih laguma Fruške gore. Selidba kompletnog inventara uključujući vina kreće ovih dana i biće završena sredinom leta kada se očekuje svečano useljenje. 

Na povratku kući, saznajemo da pojedine vinarije iako su bile na spisku nisu otvorile vrata. Možda i oni prodaju sve iz podruma tokom godine pa za nove mušterije nema potrebe. Prvi korak je uvek najteži. Da li će biti drugog i trećeg? Vremena za ispravku grešaka ima, ali da li će entuzijazma preostati za naredne godine, ostaje da se vidi. Vinska kultura je osetljiva tvorevina, poput violine, koja se gradi decenijama i generacijama, a armatira tradicijom. Oni koji su se ovog puta obrukali, obrukali su se pred Bahusom i ljubiteljima vina koji su poljubili vrata. A oni pamte, bolje od bogova.

Matalj oduševljen

Sudeći prema tonu u telefonskom razgovoru, Negotinska krajina je imala koristi od manifestacije, a Nikola Mladenović Matalj je prosto oduševljen:
- Preko pedeset ljudi je došlo u vinariju. Prelep dan, ljudi, atmosfera, razmena iskustava, komentari. Dan otvorenih podruma je po mom mišljenju pun pogodak i svakako treba istrajati na njemu.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama