Istorijska greška

dlanoviDecanter 2014, mesec dana nakon proglašenja rezultata...

Poštovani prijatelji! Dok se urušava naš poznati svet fudbalskih (Brazil 1:7! u sred Brazila) i košarkaških vedeta, klubova, reprezentacija, dok se danonoćno iz debelih svetskih knjižurina brišu uspesi partizanskih brigada u svih sedam-osam ofanziva pa i slike brkatih junaka iz Prvog rata, i dok lagano izlazi na videlo iz prašnjavih arhiva da Otpisani nisu koknuli nijednog Švabu tokom svih godina okupacije Beograda, pa i šire (osim jednog i to čini se greškom), naši su vinari zaređali da postižu istorijske uspehe.

Par lepih iznenađenja na Decanteru 2013. godine bili su samo uvod u pet veličanstvenih zlata za vinariju Belo Brdo na AWC u Beču uz titulu najbolje nacionalne vinarije, potom regionalni trofej u roze kategoriji za vinariju Kiš na BIWC u Sofiji i konačno zlato za Podrum Janko na Decateru 2014. U međuvremenu, održan je u Srbiji (ovde kod nas), u hotelu Falkensteiner Veliki test najboljih vina Srbije na kome ova vina, i mnoga druga nisu dobila zlatne medalje. Neki su se malo naljutili jer im očekivanja nisu ispunjena, bar ne u meri i volumenu koji su želeli, ali nisu ispunjena ni na ovim drugim pomenutim takmičenjima, ili ne baš uvek onako kako je vinaru odgovaralo.

temet

U svakom slučaju, posle prošlogodišnjeg Decantera, a pogotovo tog Falkensteinera, ja sam se usudio da prognoziram i napišem da, sudeći prema kvalitetu ocenjenih vina, nije daleko dan kad će gromko zasijati srpsko zlato na evropskom i svetskom nebu. Neki su se nasmejali, isti oni koji su se smejali kad sam pre neku godinu, u još nedovršenoj vinariji Temet prognozirao da će u Lozoviku biti velikih vina. OK, Temet je za sad osvojio samo četiri medalje na ovogodišnjem Decanteru, ali sačekajmo.

Naravno, ne želim da krenu da me zovu na mob i traže proricanje sudbine, ali jedna od vizija zasigurno će se ostvariti. Ona iz poslednjeg pasusa ovog teksta, a vi, poštovani prijatelji, ako izdržite do kraja, saznaćete o čemu se radi.

kisiroze

Gotovo ničim izazvana izuzev prostom analizom tržišta da su tri ozbiljna mala & srednja vinara premalo za jednu ipak, prema statistici, zemlju naklonjenu alkoholizmu, čitava se plejada privrednika, biznismena, ali i tradicionalno potkovanih vinogradara iznenada ohrabrila, naoružala opremom i znanjem, te krenula u tržišnu bitku u okviru granica Srbije, pa i nešto dalje. 

Naizgled sumanuta potreba za samouništenjem, kad su gotovo svi iskusni već ranije izjavili „vinarija je odličan hobi za trošenje teško namaknutog novca”, zavrtela je konačno na radost nas konzumenata čudesan vinski rulet u kome je dugi niz decenija kuglica uzastopno stajala na NULU, pa je stoga bio gotovo zaboravljen, a narod je tugaljivo gledao put južne, zapadne pa i istočne granice gde su se vinske igre igrale sve u šesnaest. I pitali smo se: zašto to ne može kod nas...? Ali, često se mi to pitamo, pa ništa.

temet

I navalili su ti mladi ljudi, svetski vredni privrednici & biznismeni, kako bi ispravili ovu višedecenijsku (socijalističkim privrednim sistemom nanetu) nepravdu, da otkupljuju sitne parcele, jure sva kolena naslednika, u zemlji i van nje da uredno i po zakonu pazare, najbolje one najstarije vinograde. Pa da sve objedine, a na vrh tih zemaljskih i vinogradarskih Semiramidinih vrtova ponosno posade višemilionsko vredne podrume sa vrhunskom tehnologijom. Taj je proces i pristup vinskoj privredi očigledno podudaran sa nekim (ne)pisanim globalnim zakonima, pa su se rezultati gotovo momentalno počeli javljati i to kroz one gore navedene istorijske uspehe što se nižu kao biseri na krunskom nakitu. 

O kakvim to globalnim (ne)pisanim zakonima pišem? Analitički posmatrajući ovogodišnji Decanter, čini se da je isuviše naivno reći kako je reč o čistoj koincidenciji to što se vrednost medalja širi nacionalno, po principu „što dalje od očiju to dalje od srca”, što dalje od Londona, to su slavodobitni talasi slabiji. Jer kako tumačiti činjenicu da su slovenački vinari postigli više nego istorijski upeh sa četiri Regionalona trofeja i četiri zlata. Šipon, Slamno vino Dveri-Pax, Pullusov Dry Sauvignon i Sauvignon G, te Modri pinot vinarije Zlati Grič ovenčali su se večnom regionalnom slavom, baš kao i čak tri hrvatska vina: Goldberg Graševina iz Belja i vina iz Kutjeva - Graševina Turković i Traminac. Uz još jedno zlato, Hrvati su rame uz rame sa Mađarima koji su se podičili sa dva regionalona trofeja i čak sedam zlata. 

jankodiplomaTrofej koji se zablistao na polici vinarije Janko za Stari Zavet, ujedno je i poslednji takav trofej u prostiranju vinskih uspeha ka istoku. BiH, Montenegro, Makedonija, ali i Bugarska i Rumunija ostali su bušnih džepova.

Može li se ovo i politički osmotriti, tj konotirati? Kao da može, jer kolika je „privlačnost” vinski slavodobitnih zemalja na evropskoj političkoj sceni? Pa Slovenija je svakako već odomaćeni član EU, Hrvatska je u uzlaznoj punopravnoj putanji. Mađarska, čas ovako-čas onako-ali nekako, dok Srbiji svakako treba dati neki, dodatni poticaj da se konačno & odlučno zaputi matičnom EU jatu. O „računici” EU podobnosti kad je reč o članicama BG i RO, te kandidatima MNG, BiH ili Makedonija, vinske su se sudije, kako, na koji način, kojim čudom i po kom blajnd kriterijumu - jasno izjasnile ne dodeljujući R. trofej, pa ni zlatnu medalju izuzev u jednom slučaju. Izuzetak u ovom zapad-istok vinsko-političkom galimatijasu je naravno Grčka sa čak 6 regionalnih trofeja i duplo više zlata. Kao izuzetak koji potvrđuje pravilo (da je Grčka i dalje suvereni član EU).

Ma jesam li se ja malo zaneo? Kakve veze ima politika sa dobrim vinom, i kako je moguće štimovati „slepe” rezultate u skladu sa političkim usmerenjem. Kako se usuđujem da uopšte pravim vezu? Ne znam, priznajem. Pritom, ni najmanje ne želim da umanjim vrednost našeg prvog Regionalnog trofeja, niti da dovedem u sumnju kvalitet vina zapadnih ex-YU suseda, a još manje dobre namere Decanterovih stručnih ocenjivača. Uostalom, kome treba još jedna u nizu teorija zavere, pa čak i ako je ova imala pozitivne efekte po Srbiju i srpske vinare. U tom smislu, moja je najveća želja da se ova glupava političko-vinska analiza pokaže kao igra slučajnosti i neverovatan sklop koincidencija. Baš kao i kinezi-vino„javna tajna” ili zakulisne priče da neki od gore pomenutih biznis(mena) zamajaca novog srpskog vinskog poretka uveliko traže kupca (čitaj - Kineza) za svoje preskupe vinarske investicije. I zato:

Poštovani prijatelji! Nažalost, kao što to dobro znamo, istoriju pišu pobednici. Zato je neobično važno da se niz uspeha nastavi unedogled, jer dokle god naši vinari postižu istorijske rezultate, i „učiteljica života” će biti na našoj strani. Ne dozvolimo da usahne ovaj talas optimizma, ako ništa drugo, i da se istorijsko pretvori, ako ne u prah, onda samo u neplodnu legendu. Da, u istorijsku grešku. Ili, tradiciju, kako to neki i dalje pogrešno čitaju sećajući se nekih vremena i nekih vinara...

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama