Sremski Karlovci – nova šansa!

Zašto?

Zbog svega napred izrečenog, ali i činjenice da ovim uzanim uličicama što podsećaju na lepo uređena prebogata alpska sela negde u Švajcarskoj, hodaju ruku pod ruku seni velikih srpskih mislilaca, umetnika, političara, slobodoljuba ali i bećara. I to onih ponajboljih, vinskih.

Jer, Karlovci u sebi sadrže genski lozni zapis koji je nadaleko proslavio Frušku goru i vino joj, milenijumima unazad, a evo, pečat koji utiskuju ovdašnji današnji vinski poslenici, čini se, potrajaće vekovima.

I bilo na koju stranu sveta da krenete iz centra ovog mesta, pojaviće se strelica da vas uputi u neki od brojnih podruma: Živanović, Kiš, Bajilo, Vinum, Dulka, Benišek-Veselinović, Kurjak, Mrđanin, Đurđić, Došen, Veritas, Aleks, Probus, MK Kosović, Petrović, Patrijaršijski podrum...

Odmaknite se od nagnutih zidova

Uz nesumnjivu brojnost i oprobani kvalitet vinara, te širok asortiman sorti i vinskih stilova, Karlovci imaju još nekoliko aduta pred početak utakmice u poređenju sa drugim značajnim vinskim regijama. Pod jedan, to je autorsko pravo proizvodnje bermeta u svetskim okvirima, za koje neki tvrde da je dosta zaslužan Nenad Ratković, onaj brka Aleks koga ima na svim vinskim manifestacijama u Srbiji, pa i šire.

Nenad Ratković jedan je od zaslužnijih što je bermet zvanično srpski, tačnije fruškogorski brend

A pod velom Oglednog dobra za vinogradarstvo, decenijama se rađaju stručnjaci, iskustva, ali i tehnike, materijali, klonovi, pa i vinske sorte koje će možda u datom trenutku doneti revolucionarne pomake u sferi vinogradarstva i vinarenja.

Vinarija Kosović

Kao treće, sam položaj Karlovaca idealan je eksperimentalni centar za određivanje vinskog proizvoda u odnosu na konzumenta. Zahvaljujući relativnoj blizini Novog Sada i Beograda, u toku samo jednog sata, vinar može steći utisak o svom vinu na nepcu:
1. kupca iz manje gradske sredine sa okolinom (kakvi su Karlovci), gde se dosta piju i rinfuzna vina;
2. gradskog i gastronomijom dobro potkovanog novosadskog hedoniste, koji odlično zna šta uparuje;
3. ali i krajnje urbanog lika iz Beograda, koji svaku novu etiketu poredi sa svetskim vinskim znanjem i kulturom očitanim sa Interneta.

Vinarija Došen

Međutim, kad se malo bliže primaknete, idealna slika raspršiće se kao balon od sapunice jer umesto bogate alpske varošice i čudesnih priča koje ovi mahom beli zidovi kriju, čućete upozorenje: odmaknite se od nagnutih zidova, mogu da se sruše.

Zaista, nemali broj kuća nosi na sebi znakove vremena, i to dosta primetne ožiljke. Istorija jeste lepa ali kad je dobro konzervirana i bezbedna, a umesto slike švajcarskog resorta, ovde je pre reč o ogromnom švajcarskom siru sa rupama ili dragocenom arhitektonskom sufleu koji kao da svakog trenutka može da „spadne" na užas chefa kuhinje. Jer brojna dvorišta produžavaju se u tunele duboko zarivene pod obronke Fruške gore.

Podrum Bajilo

U tim vlažnim i hladnim lagumima, sazrevala su nekada odlična karlovačka vina, a danas uglavnom čami memla i tužno rasušene ogromne bačve kao uspomena na dane velike vinske slave. I društvene nebrige onog, socijalističkog perioda, koji se ovde, očigledno, doskora nastavljao.

No, sa podizanjem kvaliteta poslednjih godina, svest o neophodnim promenama lagano obasjava pojedine karlovačke vinare. To nije odraz hira ni novostečenog bogatstva, već prosta potreba da se konačno na pravi način iskoristi šansa koju daju blagorodni vinogradi i osvojena tehnološka saznanja. I zato vas vodimo u naznake novog karlovačkog vinskog doba.

Vinum: Rizling, srećom, ipak nije graševina

Iza jednog od pomenutih naherenih zidova nalazi se maleno, čisto i uredno dvorište u koje se bez ikakvih scenografskih radova može smestiti ikonografija filma koji nas vraća na kraj XVIII veka. A dole, u dosta plitkom podrumu, sudovi i savremena tehnologija vinarije Vinum. Odavde su izašli frankovka i sovinjon blan koji su u Parizu svojevremeno osvojili srebrne medalje. Taj sovinjon jeste etabliran, ali Vinumov italijanski rizling ili roze od frankovke i pino noara, po brojnim mišljenjima, vrh su srpskog vinarstva sa sjanim odnosom kvalitet:cena. Kao potvrda, ovaj rizling je bio najbolje ocenjen na VTV-u 2013. godine. Za one koji traže malo egzotike, tu je kupaža Viner. Sveže, mlado, pitko vino od rizlinga, šardonea, traminca i žutog muskata koje se prodaje u pet ambalaži, a u pojedinim restoranima kao vino kuće.

U podrumu vinarije Vinum, malo je ali sve blista

Ovih dana ljudi u Vinumu pomalo su grozničavi. Predstoji velika seoba. Istina još je rano, ali nije lako preseliti čitavu vinariju. Trenutni kapaciteti od 25.000 litara više ne zadovoljavaju potrebe. Potrebno je duplirati količinu, a možda i neka vina staviti u drvo za šta u trenutnom smeštaju, jednostavno - nema mesta. Lagumi vinarske Zadruge, koje Vinum još uvek koristi pod zakup za skladišni prostor, kao i zgrada u kojoj je vinarija, daleko su od uslovnosti. Dugi, memljivi hodnici sa stotinama raspadnutih velikih bačvi, slika su devastacije, nebrige i ljudske gluposti tipični za Srbiju. Švajcarac, ili recimo Francuz bi od ovih tunela napravio, ne istorijski muzej, već hotel sa pet zvezdica i turističko čudo.

Lagum vinarske Zadruge: tuneli propalih snova ili veliki potencijal

A takvih je prostora u Karlovcima koliko vam volja. Zato su u Vinumu kupili jedan sličan plac prirodno uronjen u nedra vojvođanske planine, pa radovi uveliko počinju, da se stvore uslovi koje deset hektara vinograda na Čeratu ili ka Stražilovu zaslužuju. Na neki način, to je i obaveza prema precima, dedi koji je pre mnogo godina prodao deset jutara najboljih bečejskih njiva kako bi 1998. godine unuk, današnji vlasnik vinarije, kupio ove vinograde i tri godine docnije započeo proizvodnju. Danas, vina iz Vinuma plene kako kvalitetom, tako i relativno niskom cenom. Pohvale na međunarodnoj sceni dobio je crveni bermet u Sentandreji, dok su se tu prisutni Izraelci oduševili i šardoneom, pa je čak bilo reči o izvozu ovog vina, ali...

- Dolaze vinski trgovci iz Belgije, Slovačke, pitaju za cenu, a kad je čuju, skreću nam pažnju da smo mi „No Name” na svetskoj tržnici. Kažemo: e kad je tako, nećemo vam vino ni prodavati, tvrdi Milan, komercijalista ove vinarije. - Našao sam neke restorane u Istri koji bi takođe služili naše etikete, ali niko ne želi da ih zvanično uveze. Nije ni važno, prodamo sve u Subotici, Novom sadu, Beogradu, i zaista nam je neophodno proširenje kapaciteta. Prodavalo bi se i više da za naša vina ima mesta u pojedinim domaćim restoranima koji gotovo bez prekida organizuju „dane” ovih ili onih inostranih vina i kuhinja. Ali, idemo dalje. Napred. Dokupićemo novih dva hektara, zapatiti još neke bele sorte. Uz pomoć Tanje Kolarov, vrsnog stručnjaka agronoma sa Departmana, i Tatjane Đuričić koja je zadužena za tehnologiju u podrumu, nadamo se da ćemo u novom objektu i kroz vinski turizam moći da ponudimo još mnogo toga. Jednostavno, naša su vina odraz grožđa negovanog sa pažnjom, ručno branog u gajbice, smeštenog u hladnjaču odmah nakon branja.

Stavljamo najskuplje čepove, koristimo vrhunsku flašu, etiketu, a ipak održavamo izrazito konkurentnu cenu. Trenutno, u Srbiji, sem u par vinskih kuća koje su se na vreme pozicionirale, zarade nema. To je nula, ali i to je dobro. Jer svakodnevno, i sve brže se menjaju stvari u Srbiji. Pre tri godine smo hteli da menjamo ime italijanskog rizlinga u graševinu, a sad nam je to jedan od najprodavanijih artikala.

Eto, tako govore u Vinumu i ponekad zabrinuto pogledaju u zid na kome stoji firma i koji se pošteno nagnuo baš ka parkingu gde putnik namernik zastane kad želi da kupi neku bocu vrhunskog rizlinga, sovinjona, frankovke ili rozea. Ali ubrzo će taj strah ostati daleko iza ove kvalitetne ekipe i vinski će Vinumov brod, verujemo, punim jedrima krenuti Panonskim morem, ka Evropi.

Kiš: Sad nam ostaju nijanse

Na malim primerima se najlakše vide najveći nedostaci. Kad krenete da se uspinjete ulicom u kojoj gotovo svaka kuća krije vinski podrum, odmah nakon crkve sa leve strane, stižete na vrata vinarije Kiš, jedne od najrenomiranijih u Karlovcima. Ipak, ako vas neko lično ne sačeka ispred kapije, teško da ćete ulaz prepoznati uprkos postavljenoj tabli vinskog puta koja je tako okrenuta da nema šanse da je iz kola u pokretu primetite. Međutim, iznenađenja tek slede.

Slavko Kiš u svom vinogradu: pogled puca, a vinarija je tu negde, ispod nogu

Unutrašnjost dvorišta prepuna je razne kartonaže, veša koji se suši uz neke mašinerije i repromaterijal, ambalaže koja gotovo u potpunosti sprečava prolaz do degustacione dvorane (pre bi se reklo šupe), dok je ulaz u podrum, u kome zriju dobra vina, više slavan po tome što nikome nije jasno kako je u taj mali i neuslovni prostor uspelo da se nagura toliko inoxa i druge neophodne vinarske opreme, nego po vinima. Pa iako prolaznici zastaju, ulaze da probaju i kupe vino, što u boci, što u balonu, reklo bi se da prodaja ovde nije u prvom planu. Naprotiv. A vinski turizam...

Peđa Crnković: nova vinarija je spolja još uvek jadac, ali je iznutra gladac

No Predrag Crnković i deda mu Slavko Kiš, stisli su se i krenuli u veliki poduhvat. Sa teško prikupljenim sredstvima sagrađena je nova, moderna vinarija. Nakon nekoliko kilometara vožnje uzbrdo, prema Beogradu, skreće se u usek između tipičnih visokih naslaga gline i zemlje. A onda odjednom pogled pukne dole na Dunav. I dok očajnički tražite u sred Kišovih vinograda vinariju, vi u stvari stojite na njenom krovu.

Ukopana u zemlju, sa fasadom od neobrađene cigle, na prvi pogled deluje nekako slično onome što je ostalo dole u Karlovcima. Jedino nova velika drvena vrata nude nadu koja će se osmehnuti kad zavirite unutra. Zaista, savremena oprema je na svom mestu. Spremna za rad uprkos javašluku majstora, tome što ovde vode nema, kao ni mnogo toga drugog, i što se sve mora donositi iz Karlovaca pod uslovom da nema snega ni velikih kiša koje će put učiniti neupotrebljivim. No, ovo je svakako novi početak, a u tankovima se kao pijani šarani već odmaraju rajnski rizling urađen na dva načina, šardone na tri, merlo na dva načina. Portugizer je odavno u prometu, kao i roze, italijanski rizling, a nova vina čekaju da starter da znak i upuste se u tržišnu trku. Ne bez šansi jer su pojedina izuzetno zanimljiva, sa čime se slaže i Peđa Crnković...

- Svaki proizvođač želi iz godine u godinu da pojača svoju proizvodnju, makar malo. Prošla su vremena kad smo mogli da povećamo kvalitet po 30 - 40 posto jer sad imamo kompletiranu svu najnoviju tehnologiju, pa je ovde nadalje reč o sitnim nijansama oko proizvodnje vina, upotrebe kvasaca, iskustva da li vino staviti u drvo ili ne. Konačno, pošto gotovo svi vinari imaju istu opremu, do izražaja dolazi kreativnost proizvođača i njegova želja, odluka, da li da postigne što bolji kvalitet, ili da prosto pravi vina od 300 dinara i prodaje ih naširoko jer su interesantna tržištu i putnicima namernicima. Ali ta vina neće moći da pobede ni na jednom takmičenju, što nama nikako nije cilj.