Žilavka 2019, Brkić

Nasleđe legendarnog jugoslovenskog brenda „mostarska žilavka“, i dalje je ukorenjeno kod jednog dela domaćih potrošača kao sinonim za vina posebne vrednosti. Istini za volju, moderan izraz ove sorte kakav se danas uglavnom sreće kod nas, daleko je od onoga što je nekada sačinjavalo kult hercegovačkog vina za masovnu konzumaciju.

Uglavnom ultra moderne, porodične vinarije sa naprednim tehnološkim alatima guraju autohtone sorte iz okoline Mostara i Trebinja preko granice poznatog, značajno unapređujući sortne i stilističke pravce vranca, žilavke, blatine...

Za to vreme, vinarija Brkić insistira na najprirodnijem braku između hercegovačkog krša i autentičnih vinorodnih sorti koje neguje praksom biodimičkog, odnosno organskog vinogradarstva, nudeći publici korak dalje u percepciji onoga što nam je svima, naizgled, opšte poznato.

Osnovna Žilavka Brkić u čaši, blago zamućena, fine je bledo-žućkaste boje. Na nosu je srednjeg intenziteta. Odlikuje se delikatnim voćno-cvetnim tonovima nalik na zrelu krušku, žutu jabuku, na šta se nadovezuje diskretan miris dunje, ulepšan nežnim tonovima bagremovog cveta, bele rade i mediteranskog bilja koje dobro pamtim po mirisu.

Na ukusu je skladna, dobrog balansa, u kome je struktura oslonjena na postojane, sočne kiseline i umeren neopterećujući alkohol. Finiš je srednjeg intenziteta, kristalno jasan. Voćan je i ne odstupa značajno od impresije voćnosti koju smo detektovali čulom mirisa. Komplikaciju u tom smislu može da učini blaga sumnja na ton koji nalikuje ukusu konzerviranog ananasa...

O servisu ovog vina ne treba pisati naučnu disertaciju. Potrebno je dobro ga ohladiti i poslužiti u solidnoj degustacionoj čaši u kojoj će se blagim zagrevanjem, zasigurno, menjati i cvetati. Jednostavni uslovi će mu pružiti dovoljno samopouzdanja da parira većini meni poznatih mediteranskih specijaliteta baziranih na plodovima mora. Od ostriga do plemenite morske ribe koju bi pratili prilozi i nadevi prestižnih restoranskih kuhinja ili pak jednostavan limunov sok sa malo maslinovog ulja i belog luka.

Može li savršenije?   |