Cabernet Franc 2018, Đurđić

Nema ilustracija koje odvlače pažnju od samog vina – bordo boca, jednostavna etiketa, a vina neka govore sama za sebe.

Iako su autohtone sorte postale priznate i prihvaćene, na umu treba imati činjenicu da je najveći broj vinograda pod zasadima internacionalnih sorti. Sećam se kako sam rodoljubivo likovala svaki put kada bi vinski stručnjaci naglašavali da i mi konja za trku imamo, odnosno da naša vina jesu u rangu sa svetskim. Naravno, kroz edukaciju i vreme mišljenje se menja, ali sam uvek otvorena za nova iskustva, pri čemu podršku dajem mladim vinarima i vinarijama, podjednakom jačinom kao i onim već uspešnim.

Kada govorim o konjima za trku ili vinima koja se rađaju u našim vinarijama, često se pitam do kojih nivoa inovativnosti možemo ići. Ponekad se umorim čak od kaberne sovinjona i merloa, za koje slobodno mogu reći kako su onaj čuveni cup of tea u mojoj vinskoj čaši. I baš tu, u celoj priči, nekako uvek nezapaženo prolazi ili nedovoljno pažnje dobija kaberne fran, iako je zapravo otac kaberne sovinjonu i merlou. uz to i činjenica da je gotovo uvek prisutan u bordo blendovima na srpski način, istina u manjem procentu. Razlog se verovatno krije u samom telu vina, mogućnostima koje može pružiti u smislu koliko utiče na vino ako je nosilac kupaže, a koliko ako je rebro na kupažiranoj kičmi.

Ono što je Cabernet Franc 2018 uspeo da mi kaže već na mirisu, jeste da se radi o vinu koje ima sigurnih 14,5% alkohola, kako je zbilja deklarisano na etiketi. Ne kažem da je to loše, ili da se oseća alkohol, već mi je stavilo do znanja da je možda potrebno još malo vremena da odležava u boci, sa beleškama u glavi da bi bilo lepo probati ga još koji put kroz nekoliko meseci. Ipak, vino jeste spremno za konzumaciju, intenzitet mirisa prilično jak, dok arome džemastog voća stvaraju jasnu sliku i želju za tostiranim hlebom i malo putera.

Dopada mi se što se pored džemastih nota, koje znaju da dominiraju paletom i zagluše ostale arome, pojavljuju i svežije, lakše, utančanije bobice brusnice, šumske jagode oivičene cimetom. Na ukusu, vino je punog i naglašenog tela, obiluje hrapavim taninima sa kojima je u ovoj fazi razvoja u potpunom balansu. Kažem – fazi razvoja, zbog sveukupnog utiska da mu je potrebno još odležavanja u boci, čime će se potpuni potencijal iskazati u pravom svetlu. Osim potencijala odležavanja koje zasigurno ima, Đurđićev kaberne fran predstavlja i prikazivanje sorte kao sposobne da se nosi sa težom i masnijom hranom.

Kiseline su u potpunom balansu sa aromatskim kompleksom, alkohol tokom disanja postaje zanemarljiv, čak potajno prija i podseća da koliko god da nam se vino dopada, treba imati meru u njegovoj konzumaciji. Posebno sam zadovoljna završnicom koja je duga, slasna, toliko da sam uhvatila sebe kako “sakupljam” kapljice po ustima i ispitujem se koliko voćaka sam uspela da izbrojim.

Iako mi je prvobitni vrući tost sa puterom bio magično uparivanje, predlažem da se Đurđićev kaberne fran igra sa crvenim mesima i džemom od crvenog voća. Crni tartuf može dati zanimljiv zaokret na završnici, ukoliko ste ljubitelj istog. Dekantiranje nije neophodno, već samo strpljenje, dobro društvo i želja za eksperimentisanjem. Na 15 stepeni Celzijusa, u čaši za kaberne/merlo, pokazaće šta roditelj ima da prezentuje svom porodu na njegovom staklenom terenu.   |