Život iz perspektive čaše

Moramo paziti na uzrast, potruditi se da pogodimo njihov ukus i fazu u kojoj se nalaze u životu. Jer svako doba ima svoje potrebe, a ukus se razvija i raste sa nama. Životna ga iskustva formiraju, poliraju i prave samo našim, unikatnim.

Iako je ta unikatnost spoj elemenata koje je teško razmrsiti, ipak postoji povezanost između uzrasta, želja i mogućnosti. A to je, svakako, vezano za ono što sipamo u čašu. Kako bi dakle izgledao život, viđen iz perspektive čaše? 

„Sa četrnaest sam popio prvo pivo, a posle piva sam pio sve živo, jer tad... tad sam bio mlad”.

Uštedite snagu da nas ubedite kako ste sačekali osmanaesti rođendan da bi počeli da se družite sa Bahusom i ostalim bogovima alkohola, niko vam ne veruje. Od dedine rakije, preko tečinog vina, plus pivce tu i tamo sa „junačinama” iz komšiluka, divna su to upoznavanja bila. Oh, naravno da ste bili tamo samo radi društva i pomoći, jasno. 

Mladost je ono vreme kad je vino pomalo dosadno i nerazumljivo, pa ga sečete i doterujete svim i svačim ne bi li dobilo onaj instantni, drmajući efekat na vaše veče za žurkisanje. Tako posmatrano, u doba eksperimenisanja, mnogo je bolje pivo, vodka, konjak i druge alkoholne svaštarije, njihov miks. Džeparac tanak, a energija u višku, ko tu da mari za nezgrapne buteljke pune francuskih tečnih stvari nerazgovetnih imena? Pa, zar je bitno dal` je dobro, bitno je da udara i trešti. Daj ovamo tu koktel bombu!

Onda odjedanput primetite nju. Ženski deo planete. Nešto vas zvizne posred čela, dobijete blagi potres mozga. Sva vam se ubeđenja u koja ste se pred drugovima kleli, lagano počnu menjati. Jer ona voli nešto fino, elegantno, lepo. Ona voli one mehuriće, sulude ako ćemo iskreno, ponekad i malo slatke, kako se ono zvaše? Prosecco! 

Penušac postane lajt motiv vaših dana, zalivate i nju i vašu ljubav radosnim mehurićima. Tu i tamo potrošite malo blago na super bombastičan cabernet čije afrodizijačke efekte na ženski pol vaši drugovi stoposto garantuju: „Ovo će je, bato, oboriti!” 

„Crveno kao strast, dušo, evo tebi mene na dlanu”, recitujete slatkorečivo. Akcija bez trunke strepnje i neizvesnosti, ako je ne obori kabernetska afrodizijačka moć, alkohol će je oboriti zasigurno. Ah, ljubav.

A ljubav veli: „Dušo, bićemo zauvek zajedno, ovako srećni i zagrljeni. Ja i ti do kraja sveta! Nismo mi kao oni drugi koji se svađaju i rastaju. Ja i ti smo – zauvek!” 

Sigurni? Probajte onda da to kažete pred svedocima, jer „zauvek” ima ime – brak. Fina kućica, pa dečica, postali ste familijarni čovek konačno. Plata mala, dugovi veliki, kuća puna tašta (zar ne beše samo jedna, ova vaša se duplifikovala!). Deca vrište, lepša polovina poludela, a kad dođe do vina, hvata vas panika. Jer smanjio se kućni budžet, skupio kao da ste ga u veš mašini na pogrešanom programu oprali. Tesno. Šta ćete? Jasno, igrate na sigurno s merloom, a tu su kaberne i pino griđo. Poneki šardone i sovinjon blan. Udobno i bez iznenađenja, a po pristojnoj ceni. Isplati se, čaša „wannabe” bordovca smiri čak i njenu histeriju. Hvala ti Bože!

Potom, deca rastu, žena digla ruke od ispravljanja vašeg karaktera i krivih Drina, pa našla sebi posao i pronašla svoju dimenziju. Vi uz prve sede dlake na zulufima počinjete da uživate plodove dosadašnjeg silnog rada i truda. Novčanik od anoreksično mršave linije prelazi u elegantno popunjenu formu, pa konačno možete da sebi priuštite finije vinske slatkiše.

A šta će bolje pristajati uz divnu, glanc novu kožnu garnituru u vašem domu nego prefinjeni burgundci i šampanjci, a bogami i dobar nemački riesling? Na vrhu ste, pustite srce, raznežnite dušu. Probajte da oterate tu mlaku melanholiju koja vam s vremena na vreme zamagli oči. Napokon, zar nije ovo ono o čemu ste oduvek sanjali? I vaša se lady prefinila, pa zajedno uživate u filozofskim raspravama oko malolaktičke fermentacije. 

Sedi ste oboje. Davno izrečeno „zauvek zajedno” dobilo je pun smisao. Dok čekate unuke da vam ispune kuću i stare prijatelje da pozvone na vrata, u omiljenoj fotelji kraj kamina prevrćete slike i oživljavate uspomene. U albumima nema slika popijenih vina, nije to još bilo digitalno doba, ali su svejedno, sve flaše u vašoj glavi. Popili ste dosta, naučili puno, pa u zrelo doba otkrivate draži zrelih, pojačanih vina: ona voli šeri, vi obožavate porto. Zagreju kosti, pune dušu, prizivaju uspomene. 

Sve vam sada odjednom fali: i deca koja nisu davala mira, i mršavi novčanik, i onaj osrednji merlo. Čak vam i tašta fali.

Ali ponajviše fale penušavci, ti vragolasti mehurići vaše ljubavi i onaj njen zarazni, golicavi smeh. Sve bi dali da ste bar na tren opet tamo, u mehurastim snovima u njenim očima. I tad, dok ona nešto radi udubljena u svoje misli, vi trknete do lokalnog supermarketa i uberete „onaj” njen prosecco, pa brzo nazad kući, da je iznenadite. 

Vreme ne možete da vratite unazad, ali vino bogami možete. 

Eto, ipak na kraju napisah tekst o ljubavi.