Šta su plemenute sorte grožđa

Photo:Pexels/Jill Wellington Photo:Pexels/Jill Wellington

Q:Šta podrazumeva izraz plemenite sorte grožđa?
(Aleksandra, Florida SAD)

A: Najkraće rečeno to je šest poznatih internacionalnih sorti: šardone, sovinjon blan i rizling među belim i kaberne sovinjon, merlo i pino noar od crvenih. Ova grupa sorti ponela je kolokvijalni naziv „plemenito grožđe“ zbog nekoliko stvari.

Najšire prihvaćeno objašnjenje je da su posađene širom sveta i tako postale „kamen temeljac“ vinarstva u poslednjih nekoliko vekova. Još važnije od toga, kao veoma dobro proučene tokom vekova svoju „plemenitu“ titulu stekle su i zbog toga što imaju naglašenu sposobnost da izraze razliku teroara na kojem su uzgajane.

Naravno, odmah se rađaju i kritike na ovakvu nomenklaturu nobl sorti jer će mnogi vinari reći da je za validan opis teroara krucijalno i pitanje kako se uzgaja grožđe i čije su ruke bile uključene u taj proces. Naime, nije dovoljno izabrati plemenitu sortu grožđa da bi se napravilo plemenito vino. Ali, „plemenito grožđe“ ima potencijal da proizvede sjajna vina pod pravim okolnostima, pri čemu su odluke vinogradara i vinara ključne, uz nezaobilazne faktore tla i klime.

Među ovih šest sorti, pet je povezano sa francuskim poreklom, a izuzetak je rajnski rizling čiji su koreni u nemačkim i austrijskim vinogradima.

Inačem izrazi plemenite sorte i plemenita vina bili su tokom istorije kao nekakva aristokratska titula značajni na britanskom tržištu vina, posebno pre Prvog svetskog rata. Ovo tržište, jer Engleska nije imala svoja vina, bilo je veoma značajno za francuske vinogradare i vinare sve dok se nisu širom otvorila tržišta SAD, a potom i Dalekog istoka.

Naravno da su vremenom brojne nove sorte gravitirale da uđu u ovaj magični krug plemenitosti i slave, neke sa više, neke sa manje uspeha, ali pomenuta grožđa i danas igraju možda najznačajniju ulogu u vinskim kartama širom sveta. Zbog toga se i dalje uspešno sade i neguju širom planete.  |

nazad na vrh

Srodni tekstovi