Arome u vinu

A: Puno faktora odlučuje o tome koje ćemo arome u vinu pronaći. Često se susrećemo s pitanjima kako je moguće da u vinu prepoznamo arome koje po nekoj drugoj logici ne bi trebalo da se nađu u čaši pred vama, kao što su: pokošeno seno, ananas, banana, tartuf... I to su samo neki od primera doživljaja aroma u vinu.

Treba znati da na arome u vinu utiče vrsta loze, njena starost, klima u kojoj raste, kakva je vegetacija, a na kraju i način odležavanja vina i vrsta posude u kojoj vino odležava.

Najčešće poželjne arome koje srećemo u vinu možemo razvrstati na: cvetne note (belo i žuto cveće, bagrem, ruža…), voćne note (breskva, dinja, zrele jabuke, dunje, borovnice, višnje, jagode, ali i ananas, banana...), herbalne i začinske note (pokošena trava, zeleni biber, masline, menta...), zemljane i animalne note (gljive, naročito tartufi, plesan, koža...), note koštuničavog voća, note drveta, vanile, čokolade...

Sve arome u vinu delimo na primarne, sekundarne i tercijarne. Najjednostavniji opis bi bio:

* Primarne arome su sortne, odnosno arome koje se nalaze u moštu, voćnom soku od grožđa pred samu fermentaciju. Pojavljuju se najčešće skupine voćnih, cvetnih i herbalnih aroma.
* Sekundarne arome se razvijaju tokom fermentacije i one su budući nosioci glavnih aromatskih karakteristika i našeg doživljaja aroma u vinu.
*Tercijarne arome nastaju zrenjem i odležavanjem vina, te zavisno od načina odležavanja i svih ostalih gore već pomenutih faktora čine buke (bouquet) vina.