Da li mirisati pampur?

A: U pitanju je kod mnogih tek neka vrsta rituala za koji i nisu baš sasvim sigurni čemu služi niti šta tu treba da se namiriše, ali su negde videli ili čuli da se i to radi.

Kada vam konobar donese flašu vina i ponudi nakon otvaranja pampur, od vas se očekuje da pogledate da li se oznaka o proizvođaču utisnuta na pampuru slaže s vinom koje ste naručili, te da proverite kvalitet samog pampura, koliko je čvrst i kompaktan, da li je napukao ili se rasušio pa počinje da se kruni, koliko je vino prodrlo u njega, da li se javljaju na njemu kristali, ne daj bože plesni, bilo kakva uočljiva anomalija. Sve to može da se vidi ili oseti pod rukom, ali evo i valjanog razloga zašto nije na odmet nakon toga malo ga i onjušiti.

Izvestan broj vina zatvorenih prirodnim pampurom sadrže supstancu zvanu trihloroanizol (TCA), koja potiče od pampura i može bitno uticati na ukus samog vina. U najboljem slučaju, prigušiće arome, u najgorem, vino će poprimiti ukus buđi. Začkoljica leži u tome što ta nota buđi postaje izraženija kako vino dolazi u kontakt s vazduhom. Isprva vam se može učiniti da je sa vinom sve u redu, da biste petnaestak minuta kasnije zaključili kako baš i nije!

Iz tog razloga mirisanjem pampura možete brže i lakše zaključiti da li je vino „povuklo na čep“ ili ne. I na taj način poštedite sebe muka da kelenru vratite nepitko vino posle 15 minuta, nakon što ste ga svi već pomalo pijuckali.