Vrste vina

PODELA je mnogo. Prema sorti grožđa, regionima, proizvođaču, podrumu ili možda - ceni. Podela na vina „starog“ i „novog“ sveta je popularna. Jednostavno - novi svet su USA, Australia, N. Zeland, Južna Amerika i Afrika. Ali Južna Afrika pravi i vina u stilu „starog sveta“, pa i Amerika. „Old World“ vina su ona iz regiona koji poseduju vekovnu dokumentovanu vinsku produkciju. To je sve neko filosofiranje, preganjanje oko terminologije, terroira, tradicije i zakonodavstva. Sve u svemu, meni je nekako najnormalnija ona podela po izvornoj sirovini, čarobnoj, slatkoj kuglici što je u sebe upila sve iz dubine tla, visine atmosfere, tekućeg vodenog blaga i ljubavi i pažnje čoveka koji je odgaja. Grožđe daje vinu ukus i miris u najvećoj meri, pa tako ukoliko u najprepoznatljiviji vinograd na svetu posadite neku sortu koja se dotad tamo nije gajila, dobijeno vino niko neće moći da prepozna čak i ako bude tretirano od vinara koga svi somelijeri sveta poznaju. Znači, mi idemo u ovom smeru (pogledati meni levo):

Crvena (17)

Vino nastaje tako što se gnječi grožđe, a sok koji se dobija gnječenjem naziva se šira. U osnovi proizvodnje vina leži hemijski proces fermentacije, tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šećera do etanola. Proces vrenja ili fermetacije obično traje nekoliko nedelja, a posle toga vino se prečišćava i pretače u buriće ili bačve.

vrste-vina-crveno

Crveno i belo vino se dobijaju na gotovo identičan način.

Crveno vino predstavlja tip vina dobijenog od tamnih sorti grožđa. Stvarna boja vina varira u rasponu od intenzivno ljubičaste, tipične za mlada vina, preko crvene za zrela vina i braonkasto-crvene za starija.

Proces proizvodnje crvenog vina započinje fermentacijom grožđa, tokom koje mehurići oslobođenog ugljen dioksida izbacuju kožice ploda na površinu posude za vrenje (danas uglavnom čeličnih tankova) u kojoj se vrši fermentacija. Kožice je potrebno vratiti nazad iz dva razloga: jedan je boja i ukus, a drugi činjenica da ukoliko bi im se dozvolilo da se osuše na površini, postale bi pogodan medijum za razvoj mikroorganizama, pa i rizik za kontaminaciju smeše.

Idealna temperatura za fermentaciju crnog vina je 29-30° C.

Na kraju procesa fermentacije ćelije kvasca su mrtve. One postepeno padaju na dno i formiraju sediment.

Kvalitetno vino se prečišćava, tako da se sediment ukloni. To se radi dekantovanjem vina tako da talog ostane na dnu inicijalne posude. Po završenoj fermentaciji, pristupa se presovanju. Koriste se specijalne prese, za finija vina koristi se manji pritisak i obrnuto. Prvo vino koje se samo ocedi čuva se odvojeno od onog dobijenog pod pritiskom.

Najpoznatije vrste crvenih vina

Kaberne Sovinjon (fr. Cabernet Sauvignon) — Ovo je najpopularnije grožđe na svetu kad je proizvodnja crvenog vina u pitanju. Ima mala plavo-crna zrna sa debelom kožom, kasno olista i kasno sazreva.

Merlot ili Merlo (fr. Merlot) — Od ovog grožđa se pravi najskuplje crveno vino na svetu — Chateau Petrus. Sorta je originalno identifikovana u Bordou, ima velika zrna sa tankom kožom, a ukus ima tragove borovnice i mente.

Nebiolo (ital. Nebbiolo) — Daje vrlo kompleksna crvena vina, uspeva na krečnjačkom zemljištu, na većim visinama, najviše u severozapadnoj Italiji. Vrlo tamne boje, kasno sazreva. Nebbia na italijanskom znači magla.

Pino noar (fr. Pinot noir) — Od ovog grožđa se pravi čuveni burgundac. Uspeva na krečnjačkom zemljištu istočne Francuske. Ovo je „sveti gral“ proizvođača u mnogim zemljama. Ima tanku kožu crne boje i guste, guste grozdove. Pored Francuske, gaji se i u Australiji, na Novom Zelandu, u Južnoj Africi, Italiji, Rumuniji, SAD...

Sira ili Širaz (fr. Syrah ili Shiraz) — Drevno crno grožđe sa Srednjeg istoka. Gaji se na granitu, krečnjaku i pesku, a najzastupljenije je u dolini Rone (Francuska), u Kaliforniji i Australiji. Plavo-crne boje, ima mala zrna i debelu kožu. Relativno rano sazreva. Daje visoke prinose, pa proizvođači, ako žele viši kvalitet, moraju da ga kontrolišu i smanjuju.

Sanđoveze (ital. Sangiovese) — Ovo grožđe se gaji po celoj Italiji, kao i u Argentini i Kaliforniji. Raste na krečnjaku, ali i na glini, sporo i kasno sazreva, podložno je oksidaciji. Najbolja vrsta je sanđoveze pikolo.

Novi božole (fr. Beaujolais nouveau) — veoma mlado francusko vino koje se pije već šest nedelja nakon berbe. Nastalo je od sorte vinove loze božole.

Pogledaj članke...

Bela vina (15)

bela vina

Vino nastaje tako što se gnječi grožđe, a sok koji se dobija gnječenjem naziva se šira. U osnovi proizvodnje vina leži hemijski proces fermentacije, tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šećera do etanola. Proces vrenja ili fermetacije obično traje nekoliko nedelja, a posle toga vino se prečišćava i pretače u buriće ili bačve.

Crveno i belo vino se dobijaju na gotovo identičan način.

Belo vino nastaje fermentacijom soka grožđa, bez kože i peteljki. Fermentacija traje oko šest nedelja, a osnovni zahtev je da temperatura bude između 15 i 18 stepeni, jer se na višoj temperaturi gube aroma i svežina.

Boja belog vina kreće se u žutom spektru – od bledožute, preko slamnato-žute i zeleno-žute, do zlatno-žute.

Moguća je i proizvodnja belog vina od crnog grožđa. Takvo vino se naziva klaret (Claret) u Francuskoj ili Blank de Noar (Blanc de Noirs – šampanjac). Pošto crvena boja vina potiče iz kože grožđa, pri proizvodnji ovih vina se poseban akcenat stavlja na kvalitet grožđa i brzinu prerade, da bi se koža što pre odvojila od soka i izbeglo bojenje soka pigmentima iz kože.

Najpoznatije vrste belog vina

Šardone (fr. Chardonnay) — Verovatno najtraženije grožđe na svetu. Bolje uspeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cveta i zri. Danas se gaji u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino.

Šenin blan (fr. Chenin Blanc) — Koristi se za najraznovrsnija vina, daje obična i penušava, suva i slatka. Gaji se najviše u dolini Loare – jugozapadna Francuska, pa sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazreva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji, Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju.

Crveni traminer ili Klevner (nem. Gewurztraminer ili Traminer) — Iako je plod žučkasto-roze boje, od njega s eprave suva i slatka bela vina, karakterističnog aromatičnog i začinjenog ukusa – gewurtz znači začin. Poreklom je iz Aldo Adiđe, italijanske pokrajine u kojoj se govori nemački. Gaji se i u Alzasu (Francuska, deo prema Nemačkoj), Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, ali i na drugom delu sveta – u Australiji i na Novom Zelandu.

Rizling (fr. Risling) — Ova sorta voli hladniju klimu. Ima bleda zrna sa mrljama i raste u malim grozdovima. Kasno cveta i zri. Daje vrhunska suva, poluslatka i slatka vina. Gaji se u Nemačkoj, Alzasu, Italiji, Australiji, SAD...

Sovinjon blan (fr. Sauvignon blanc) — Grožde doline Loare, raste na krečnjaku, pesku, šljunku. Kompaktni mali grozdovi tanke kože. Rano zri. Gaji se i u Italiji, Južnoj Africi, na Novom Zelandu, u Australiji, SAD...

Semilon (fr. Semillon) — Daje sjajna slatka vina i visoko kvalitetna suva. Ima velika zrna i tanku kožu. Traži specifične klimatske uslove. Raste u Bordou u Francuskoj, Čileu, Australiji, SAD, Južnoj Africi...

Pogledaj članke...

Rose (0)

Nedovršeno crno

vrste-vina-roze1TEHNIČKI posmatrano, da bi ste u buriću dobili ono što se odvajkada zove roze dovoljno je započeti pravljenje crvenog vina, a onda vešto i ničim izazvano prekinuti proces. Ali u PRAVOM TRENUTKU!

Rezultat tako neće biti polovičan "crnjak", već sasvim nov kvalitet koji je poslednjih decenija istina nešto izgubio na popularnosti u krugovima stručnjaka, ali zato dobio maksimalnu popularnost u japijevskim beskrajnim popodnevnim letnjim časovima posmatranja berzanskih rezultata na velikim monitorima.

Roze se znači najčešće dobija od sorti namenjenih crvenim vinima i to tako što se nakon presovanja sačeka da tečnost počne da akumulira one značajne atribute koji dolaze od kožice: boju i aromu, a onda se ta „igra“ prekida, vino prebacuje najčešće u čelične sudove i prelazi se na „belovinsku“ fazu fermentacije. Roze se pije mlad, hladan, svež i osvežavajuć sa ukusom jagoda ili malina. Nećete pogrešiti ukoliko poreklo ukazuje na jug Francuske, Španije, Italije ili Kalifornije. Najsorte su Grenache, Sangiovese i Nebbiolo, najregion je Tavel - dolina Rone. Ukoliko volite specifične ukuse, potražite pink varijetete koji su dušu dali za uklapanje sa hranom. Južna Francuska i Španija su postojbine ozbiljnijih suvih rozea, dok slađi napici stižu iz Kalifornije gde obavezno treba probati produkt belog Zinfandela.

Pogledaj članke...

Dezertna (5)

vrste-vina-dertno1PORTO, ŠERI, MADERA su takozvana „pojačana“ vina (alkohol od 16 do 24%). Izrazito ukusna, nakon što su prošla specifičan tretman „mučenja“, izlaganja visokoj temperaturi, ili mešanja sa drugim napicima, ova vina su praktično neuništiva. Mogu se nasuti u šolju i koristiti po potrebi, flaša gotovo da im i ne treba!

 

 

 

 

 

Pogledaj članke...

Syrah/Shiraz

Strast u ljubičastom

JEDNO od retkih vina čije se obe varijante imena gotovo podjednako koriste (i razumeju). Originalni snažni Syrah iz severnog dela doline Rone (Rhone) sa svojim „apotekarskim“ i cvetnim, ali i herbalnim aromama dosta se razlikuje od australijskog Shiraza što „vuče“ na malo prezrele jagode. Ovo vino je toliko punog ukusa, da ga nije potrebno „krstiti“ drugim sortama iako „kenguri“ vole miks sa kaberneo, a Francuzi sa Grenacheom.

Prepoznatljive činjenice

Tamna, gotovo ljubičasta puna vina jakih tanina, bogatog ukusa i arome koja najčešće podseća na bobičasto voće, alevu papriku, teške začine, dimljeno meso, katran, a neki se kunu da prepoznaju i miris nagorele gume!

 

Opširnije...

Pinot Noir

Mazohističko vino

Može se reći da je reč o lozi samo za "prave borce" jer je toliko osetljiva na klimatske tegobe i vrstu zemljišta, da je vinogradari često nazivaju "ćorava posla" ili "mazohističko vino" pošto nije osetljivo samo u obliku grozda već ima hiljadu stvari koje mogu poći naopako tokom samog procesa pretvaranja voća u umetnost. Ako je Cabernet Sauvignon dobro, stabilno, pouzdano vino koje se pravi bez mnogo muke a dostiže odličan kvalitet, Pinot je "zahtevno, problematično, zagonento i izazovno dete, ali može biti jedno od najbolje dece uopšte".

Prepoznatljive činjenice

Pinot Noir u nekim varijantama može da "povuče" na razne strane, na miris kože (kad dobro ostari u boci), ali i višanja, na pepermint, bilje pa čak i coca-colu, ali je jedinstven po tome što najbolje ide - sam sa sobom! Nema potrebe za "blendiranjem" (mešanje sa drugim vrstama grožđa). Pinot crni (ima i beli) korak je dalje od merloa - nešto svetliji, sa više alkohola i taninima baš negde između merloa i kaberbea i izrazitim voćnim aromama koje vuku na crveno bobičasto voće i sa potencijalom da pri barikiranju znatno pojača tanine.

Opširnije...

Merlot

Druga violina

VINARI vole da porede merlo sa krupnom madame čiju oblu figuru svi obožavaju, a posebno njenu sposobnost da svoju težinu odlično nosi bez obzira na godine. I dodaju da ona nije samo obična pin-up gerla iz Bordoa, već mnogo više od tog i da je baš zbog takve svoje prirode odlična (i jedina prava) drugarica CS (Cabernet Sauvignon), dami "otrovnog jezika" (zbog jakih tanina koji umeju da prže po jeziku, a kojih je Merlot pošteđen)!

Iako se teško primala, ova loza je bila kao stvorena za ljubav na prvi pogled. Sa višim stepenom alkohola i mekšim taninima, moglo bi se slikovito reći kako je merlo "suptilni ali bespogovorni trener koji na kosti kabernea nabacuje same korisne mišiće i prijatnim treningom dovodi bogati torzo do savršenstva". Zato i ne čudi da je verovatno jedno od najskupljih vina na svetu Chateau Petrus, u suštini čisti merlo (5% Cabernet Franc).

Prepoznatljive činjenice

Kremasto šljivast, pa čak i nalik voćnom kolaču, kad odraste na nešto hladnijem vinogorju sazreli Merlot ume da podseti na Cabernet Sauvignon sa onim paprikastim primesama što će se pravilnim čuvanjem i pravovremenim konzumiranjem zaokružiti u čokoladne, borovničaste, kupinaste i crno-ribizlaste začinske užitke.

Opširnije...

Cabernet Sauvignon

Najmasovnije vino na svetu

KABERNE je verovatno najmasovnije vino na svetu, ima ga u svakom većem vinogradu a gaji se od ledenih prostora Kanade, pa do bliskoistočnih paklenih dolina. Postoji podatak da čak osam miliona izvoz-uvoznika i mešetara trguju kaberneom širom sveta, od Kine pa naovamo. Svoju mega popularnost ovo vino duguje širokom spektru aroma i ukusa, bogatstvu tanina ali možda ponajviše neophodnošću da odleži i sposobnošću da decenijama zri. Cabernet Sauvignon je "zaslužan" za izreku da "vino sa godinama postaje sve bolje".

Ali, upravo jačina tanina često je glavna "mana" nestrpljivim konzumentima zbog čega Merlot sve više osvaja "laku čitalačku publiku" koja će, ako se povodi za ukusom i džepom, najradije kupiti najjeftiniji kaberne, onaj pitki ali bez voćnog ukusa. Ipak, Cabernet Sauvignon je bez pogovora vino sa najvećim stepenom digniteta u ovoj pitkoj priči.

Istorijski posmatrano, nastao je u Bordou i bio njegova perjanica, gde su ovu sortu grožđa najčešće mešali sa Merlotom i Cabernet Francom (kao što ga u Španiji rado "krste" sa Tempranillom, u Italiji sa Nebbiolom, Barolom ili Barberom), sve do čuvenog pariskog nadmetanja u blind testingu 1973. godine, kada je Stag's Leap Wine Cellars' 1973 Stags Leap District Cabernet Sauvignon "razbio" predstavnike Bordoa Château Mouton Rothschild, Château Montrose, Château Haut-Brion i Château Léoville-Las Cases na njihovom terenu. Epidemija filoksere 80-ih godina nanela je veliku štetu kalifornijskim vinogradima, ali danas je ova "trka" negde fifti-fifti (Ameri su za korak napred). Pored Kalifornije, kabernea ima u Vašingtonskom okrugu i Oregonu.

Bolji izvori "kaba" u Kaliforniji: Chalk Hill jedna od najvećih vinarija u području, vino sa osvrtom na borovnice, crne ribizle ali i začinske trave (flaša preko 60 $); Beringer, Sonoma - ukusi manje voćni, a više tvrdi i sočni, nalik na duvan i jake začine (oko 25$); Clos Du Val i Mount Veeder Winery iz Napa doline, čokoladni ukusi koji podsećaju i na suve šljive (30 - 50$);

Prepoznatljive činjenice

NARAVNO, tu je i osobina da mu hrastovina izuzetno prija, pa tako razlikujemo Cabernet Sauvignon koji se kreće iz niskih nota lekovitog i aromatičnog bilja, preko masnikavih i ljutkastih međutonova koji zrenjem prerastaju u sitne suve grožđice izrazitog ukusa čak nalik na cassis (liker od crne ribizle). U Kaliforniji ovo vino dostiže visine i notu eukaliptusa, a barikirano u svom sekundarnom segmentu otkriva primese sandalovine, duvana, kafe, vanile, kedra, pa čak i pojedine ljutkaste arome.

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama