Tranzicija

djurdja-katic-19Nakon decenije rada, ulaganja, razvoja i neprekidne borbe, čini se kao da stvari polako dolaze na svoje mesto. Češće mi se čini nego što je možda stvarno tako.

Sve je veći broj dobrih vina, dovoljno vinskih magazina, sve više ocenjivanja vina, sajmova istog, vinoteka i vinskih barova.

Sve više ljudi prolazi razne obuke za poznavanje vina i profesionalne obuke za somelijere. Neretko su to više ljubitelji vina nego oni koji na neki način od vina žive. I to je uzrok moje velike radosti, ali i globalnog problema.

Nedostatak stručnog osoblja koje bi kupce uputilo na kupovinu određenog vina sve je izraženiji. Ne zato što se osoblje smanjuje, već zato što je broj otvorenih vinskih objekata iz dana u dan sve veći, što je fenomenalno! Ali se ipak kadar ne edukuje. Kupci i dalje u velikoj većini slučajeva kupuju vina po navici, oni mlađi po etiketi i ceni, stariji pa nekadašnjim navikama, oni nešto upućeniji po preporukama ili prijateljstvu sa vinarima ili uvoznicima, bez obzira šta se u tim bocama nalazi. I tu je i mali broj onih koji zaista znaju šta rade, ali takvi nisu tema ove priče.

Danas sam iz čiste radoznalosti probala neka od vina koja se uglavnom viđaju po sistemima, što domaća što strana. Ne želim da prenosim imresije jer su poražavajuće. Prvo mi je palo na pamet kako ta vina treba odmah sankcionisati. Realno, to nije rešenje. Ali je isto tako nedopustivo da se ista prodaju i to neretko po visokim cenama.

Onda sam pomislila ukoliko bi u objektima koji između ostalog prodaju i vina radilo vinski edukovano osoblje, što nije nikakva anomalija, izvinite molim vas, ovakve situacije bi se izbegle! Ako u ribarnici radi čovek koji zna koja je morska riba, a koja rečna, bela ili plava i koji ume da prepozna ribu sa povišenim sadržajem histamina, u pekari pekar zna koji je hleb od koje vrste brašna, u mesari mesar zna koji je deo najbolji za pašticadu, pa šta je čudno da u vinskom sektoru postoji osoba koja bi pomogla ljudima da odaberu vina za sebe?

Kada se riba ukvari, ne može da se prodaje. Na drugoj strani, vino se drži na policama do sudnjega dana kao da je toalet papir! To mora da se promeni. A promeniće se prvo tako što će oni koji odobravaju vina da izađu na tržište i ista u prodaji kontrolišu raditi svoj posao. Kada oni koji biraju asortiman za svoje prodavnice budu poznavali materiju i posedovali osnovna znanja o kvalitetu vina na osnovu kojega će odlučivati šta će nuditi svojim kupcima. Kao što neće prodavati trule jabuke i trešnje, tako ne treba da u svom programu nude ni vina koja su "trula". U čemu je razlika!?

Važno je napomenuti da ova priča ne generalizuje nijednu cenovnu kategoriju niti vinariju za sebe. Baš naprotiv! Probala sam i vina po hiljadu dinara koja gotovo da nisu više bila jestiva. A opet, neka vina od 300 dinara su bila sveža, zdrava i u dobroj kondiciji. To je poenta priče.

Takođe, daleko od toga da mislim samo na domaće vinarije. Ne, ne. Mnogo je gora situacija sa vinima iz uvoza. Užasno je veliki broj uvoznih vina koja zbog neadekvatnih uslova transporta i skladištenja brzo gube na kvalitetu, ali i pored toga bez problema se pojavljuju na policama naših prodavnica i vinoteka po cenama i preko hiljadu dinara. Ovo je na neki način apel na uvoznike (koji će se prepoznati) i na državu da ne dozvole da se tržište zatrpava lošim vinom iz naše zemlje, ali ni iz ostatka sveta. Kada kažem ostatak sveta pre svega mislim na vina nižih i srednjih cenovnih kategorija koja dolaze iz tzv. Starog sveta. Ono što je zadovoljavajuće jeste situacija sa vinima iz Novog sveta, barem s omim što sam ja probala.

Generalno gledano, neophodno je potrebno osnovno znanje pre svega proizvođačima i uvoznicima vina kako bi znali šta i na koji način treba da rade. Koliko god neverovatno zvučalo još imate vinare koji "ne znaju" da prave vino, koji ne umeju da prepoznaju problem u vinu koje izlazi na tržište već oksidirano!! Pa dajte, molim vas! Za to nema tolerancije! Sa mirisom na bret, previše sumpora, vina u kojim se prepoznaje loša higijena itd... Neki uvoznici, sa druge strane, radije u ruci drže digitron nego čašu, donekle opravdano, ali ipak treba naći balans.

Kada vino već legne na policu potreban mu je partner u prodaji, a to su somelijeri, obučeni trgovci, konobari itd.

Pre dve godine, da ste u vinotekama u Beogradu tražili preporuku za vino od autohtone sorte, rezultat bi bio u najmanju ruku šokantan. Samo osoblje dve vinoteke, od nekih 25 kontaktiranih, umelo je da nabroji nekoliko tamjanika, prokupac i možda još ponešto. Uglavnom su svi ostali preporučivali Trijumf i Šardone Kovačević! Vina su dobra, ali je tema pogrešna.

Od tada do danas situacija se znatnije popravila tu i tamo, ali ipak nedovoljno. I vreme je da vlasnici vinoteka, vinskih barova i restorana uvide važnost edukacije osoblja, ali i osoblje samo. Kao što su učili da filiraju ribu, tako treba da nauče i servis vina. Ovde moram da pohvalim sve one koji su važnost vina u sektoru poslovanja shvatili ozbiljno i to naučili uz podršku kuće za koju rade ili bez nje.

Sa druge strane, ljudi koji se bave edukacijom u ovoj zemlji treba da se angažuju na svim frontovima da zajedno "opismene" narod kroz kreativne radionice, školice vina, profesionalne obuke i niz lakih tekstova po dnevnim novinama. Za svakog ima po nešto. Ne treba svi da budu eksperti, to nije ni moguće, ni potrebno, ali  svi moraju da znaju da drže čašu i da pre svega znaju vina svoje zemlje, da ih što više probaju i umeju da prepoznaju dobro vino od onog koje to nije. Jer, samo ćemo svi zajedno izvesti vinsku priču u našoj zemlji na pravi put.

Znam da se u svakoj kolumni neko prepozna, poneko i uvredi. Ali i neke stvari se promene na bolje nakon toga, pa mi nekako bude lakše da preživim kritike, čak i uvrede. Jer, nije sve bilo uzalud. Poenta nije prozivka bilo koga, uvreda ni pod tačkom razno, ali je neophodno ukazati na neke probleme koji su tu oko nas i koje svi vidimo, ali se niko ne usuđuje o njima da priča i piše. Svi imamo prijatelje u restoranima, vinotekama, uvozničkim kućama, ali to ne znači da treba da zatvaramo oči pred nečim što nije u redu. I naprosto je tako.

Istina je da smo mlada vinska zemlja i da je vreme kakvo jeste, ali isto tako treba svako da krene od sebe da se menja na bolje da bi nam svima bilo dobro sutra, da bismo na policama birali između dobrih vina za pristojne novce, mogli da kupimo čaše koje poželimo, da izađemo u vinski bar kad nam to padne na pamet i da nas tamo dočeka neko ko zna da radi svoj posao.

Da li je to previše? 

Više iz ove kategorije « Ljubav u boci Teror ili teroar? »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama