Teror ili teroar?

djurdja-iSve češće se spekuliše na temu da li se vino u nas pravi u podrumu ili stvara u vinogradu? Znamo svi da treba da se stvara u vinogradu. To je jasno, ali...

Istina je tvrdoglava činjenica, a glasi da mi još kuburimo sa vlastitim vinogradima i neretko otkupljujemo grožđe. Doduše, sve ređe iz susednih zemalja, moram da priznam, a sve više od domaćih kooperanata. Bravo! Ta situacija se kreće na bolje. U vreme kada se grožđe masovno uvozilo, nije bilo govora o gore pomenutoj činjenici da vino nastaje u vinogradu. Tada se vino pravilo u nas isključivo i jedino u podrumu. Pa proizvodi se i sada u podrumima, reći ćete, nemoj da tupiš!

Ehej, pa nije to baš tako jednostavno.

U podrumu se ne pravi – već samo menja oblik, formu od grožđa do konačnog vina. A uloga podruma i enologa jeste, moram da banalizujem, da ono što mu je u vinogradu dato – čitaj to što je vinogradar iznegovao, samo sačuva i pretoči u bocu. Ako ga usput malo oplemeni, pravi je maher.

Verujem da se neki enolozi sa ovom konstatacijom ne bi složili. Normalno, kako bi onda opravdali onaj nepostojeći e/l o kojem se toliko priča? Danas verovatno više nego ikada ta profesija i njeni sledbenici dižu se u nebesa. Od slave baš i ne može da se živi. No, to nije tema, makar ne ovaj put.

Situacija je sledeća: na tržištu postoje dva pravca, moje je lično viđenje.

Prvi je nov, modernistički: vina se proizvode uz primenu vrhunske tehnologije, sve je kontrolisano, selekcionisani kvasci obavljaju svoje dužnosti kao plaćena vojska, a enolozi su u ulozi malih bogova. Sve je u njihovim rukama:

- Prvog dana stvoriše novu tehnologiju.

- Drugog dana razviše specijalne sojeve kvasaca.

- Trećeg dana poslaše berače u polje da trgaju grožđe.

- Četvrtog dana preradiše voće savremenim bučnim mašinama, iscediše mu dušu.

- Petog dana spojiše širu sa armijom radnika – vojnika /gljivica.

- Šestog dana dobiše vino.

- Sedmog dana ga dadoše nama na uživanje.

Pijemo vino, nektar bogova, koji neretko pre miriše na pivo nego na vino! I da li je bog pravedno upleten u novo doba?

Uvek sam mislila da se ta ideja odnosi na onog boga što jaše na cirusima i kumulusima. Ni slutila nisam da će moje kolege iz amfiteatra biti danas neki od njih. Igrati se boga nikada nije bilo toliko lako. Pa se zapitam, da li bog, u stvari, ima ikakve veze sa tim? Tu krilaticu bi trebalo malo modifikovati, zar ne?

Drugi talas – tradicionalisti: ona mala grupa entuzijasta-stvaraoca koja veruje da je vino čedo loze i zemljišta čiju sudbinu određuje klima, a u skorije vreme i globalno očuvanje/zagađenje zemlje. Oni nisu sluge svojim vinogradima, već drugovi. Paze lozu, miluju je dok pati. I ona im to vraća dajući svoje mirise i ukuse njihovim vinima. To su vina podneblja. Što bi Francuzi rekli – vina teroara! Orden za hrabrost zaslužuju i jedni i drugi.

I gledajući potrošnju raznih vrsta vina u Srba ima mesta za sve.

Lično nemam predrasude. One su za glupe ljude. Ali, imam nešto drugo. Potrebu da osetim ukus istorije, smene vekova i civilizacija u vinu, što bi značilo, kada bi se sabilo u prostu misao – da osetim čistu prirodu i ljubav.

Boravila sam nedavno u Malartic-Lagravieru u Bordou, Pesak-Leonjan. Na nesagledivom posedu vinograda imaju parcelu gde se nalaze "stare dame", loza preko 80 godina stara. Njen koren ide na desetine metara duboko u zemlju. Na području Pesaka je nekada bio Atlantik i danas se na određenoj dubini zemljišta lepo vide fosilni ostaci raznog morskog sveta, puževa, školjki… Zamislite kako najtanja žilica jedne od tih starih dama ulazi upravo u kućicu tog jednog fosila i iz njega crpi vodu!

To je ukus istorije, to je vino podneblja. To je bogom dato!

Ah, da, umalo da zaboravim: razlika između nas i njih  je samo 400 godina, samo četiri veka.  Ako se mi vratimo četiri veka unazad, kada su oni tek počinjali, mi smo imali štošta za podičiti se! Prvi i jedini vinovod u svetu. Dušan je bio car. Mi smo danas uznapredovali do bogova. Šta li će tek biti za nova četiri veka? I naši će koreni poći toliko duboko da crpu vodu iz fosila nekadašnjeg Panonskog mora. Da li ćemo umeti to da prepoznamo i kao takvo iskoristimo, pitanje je? Da li će ta činjenica završiti kao zakopani vinovod?

Ako sam se toga danas setila ja, valjda će i neko drugi za tih 80-ak godina, dok naša novoposađena loza dostigne zrelost njihove.

Na kraju, pitanje je samo jedno: da li će u ovdašnjem vinu do tada pobediti teror ili teroar? 

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama