Najbolji župski vinogradi

Foto: Boban Vidović Foto: Boban Vidović

Ljubitelji vina u Srbiji sve veću pažnju poklanjaju mestu na kojem je grožđe nastalo. Kao da dolazi vreme kada više neće biti dovoljno da se zna da vino potiče iz Župe, već će podjednaku pažnju izazivati i mikrolokaciji, odnosno vinograd iz kojeg je vino nastalo.

U prošlosti se vino u Srbiji najčešće raspoznavalo po geografskom poreklu. U kafani se biralo vino po regiji iz koje dolazi i znale su se osobine takvih vina. Prokupačko, niško, župsko, negotinsko ili sremsko, na primer... To je prosečnom potrošaču bilo dovoljno, pa stoga u centralnoj i južnoj Srbiji nemamo dovoljno izvora koji bi nam ukazivali na kvalitet i izdvojenost pojedinih mikrolokacija u okviru same regije sve do kraja 19. veka.

Prilikom obnove vinograda u periodu nakon filoksere država se borila i sa neznanjem i nepoverenjem lokalnog stanovništva koje nije svesrdno prihvatilo praksu kalemljenja loze na američku podlogu. Zog toga je država na različite načine pokušavala da motiviše lokalno stanovništvo da u svojim vinogradima primene tehnike koje su garantovale spas od filoksere.

Vino Budimir (3)
Foto: Promo Vino Župa

Jedan od prvih zabeleženih pokušaja identifikovanja najboljih vinograda u Župi datira iz 1898. godine. Činjenica je da to nije rađeno u svrhu određivanja najboljih položaja za gajenje vinove loze, već da se istaknu lokalni vinogradari koji su u vinogradima primenjivali najbolje prakse u skladu s naučnim saznanjima tog vremena kako da se izađe na kraj sa filokserom. Dakle, što bi danas rekli, isticani su „vinogradi za uzor“.  

U septembru 1898. godine formirana je Komisija sa zadatkom da obiđe župske vinograde i napravi spisak najbolje uređenih parcela. Kriterijumi su bili da je vinova loza zasađena na američkoj podlozi, da su u pitanju autohtone sorte (dakle ne hibridi), da je površina vinograda najmanje 20 ari i da su u pitanju vinogradi gde je svaka sorta sađena zasebno, a ne mešovita sadnja. Predsednik Komisije bio je Kosta Glavinić, profesor Velike škole, a članovi komisije Paja Todorović, sekretar Ministarstva narodne privrede, i Velimir Vitorović, predsednik Kruševačke poljoprivredne podružnice.

Vino Župa (1)
Foto: Promo Vino Župa

U finalnom razmatranju su se našla tri vinograda.

Vinograd Čede Simića lociran u neposrednoj blizini državnog loznog rasadnika. Vinograd je delom u ravnici, delom na padini brda. U ravnom delu zemljište je peskovito u kombinaciji sa plodnijim tlom, dok je na padini blaga ilovača s komadima kamenja i šljunka (oblutaka). Sadržaj krečnjaka u zemljištu je od šest do 16 procenata. U vinogradu je posađeno 3.000 čokota kalemljene loze, pri čemu je 1.600 sađeno na udaljenosti od 1,30 metara, a ostatak na razmaku od 1 metra. Vinograd je podignut 1895. godine. Podloga je riparija sovaž (oko 1.500 kom.), montikola (500) i marten (2.000). Komisija je zabeležila da iako su u vinogradu primenjivane zaštitne mere „u znatnoj meri se opaža prisustvo plamenjače“. Takođe, čokoti su neujednačenog razvoja, nedovoljno formirani, a to su članovi komisije pripisali neveštom kalemljenju.

Vinogradi su u vreme obilaska već bili obrani, no na osnovu razgovora s vlasnicima ustanovljen je sortiment. U zasebnim redovima su posađeni prokupac (rskavac), začinak i mekiš (skadarka). Pored toga, u vinogradu je bilo i nešto stonih sorti vinove loze, kako domaće tako i strane, koje su uglavnom posađene u formi čardaklije.

Vinograd Ognjana Lukovića bio je smešten na vinogradarskom položaju Stanjevo. Izuzetna pozicija, na strmoj padini brda, južna i jugoistočna strana. Zemljište čini pretežno laka ilovača sa komadima kamena i oblutaka, a ponegde je bio zastupljen kamenjar sa znatnim prisustvom krečnjaka. Sadržaj krečnjaka u zemljištu je između 10 i 24 procenta.

vinarija Spasic 15
Foto: Vino.rs

Vinova loza se reže „u glavu“, a loza se podupire pritkama. Komisija je unela u zapisnik da je ceo vinograd brižljivo urađen i da ostavlja prijatan utisak. Pored vinograda nalazi se i poljana, kuća za stanovanje čuvara i za čuvanje alata i opreme. Uz vinograd se nalaze i prporište i matičnjak od 25 ari u kojem su zasađene montikola i solonis (uzete iz topčiderskog i župskog rasadnika).

U prvom delu vinograda površine 16 ari nalazi se vinova loza stara četiri godine, a kalemovi su doneti iz Bukova. U drugim delovima vinograda čokoti su mlađi od tri godine. Komisija je zapazila da je rezidba kvalitetnije urađena. Primetili su i nekoliko hlorotičnih čokota, no to su pripisali povredama tokom obrade vinograda i neodgovarajućoj podlozi jer je korišćena riparia sovaž za zemljište sa visokim sadržajem krečnjaka. Što se tiče sortimenta, u delu vinograda starom četiri godine zastupljen je isključivo prokupac. U ostatku je skoro isključivo prokupac uz malo mešovitih zasada začinka i mekiša (skadarke) u odnosu 2/3 začinak, a 1/3 skadarka. Ukupna površina vinogradarske parcele iznosi 1,80 hektara.

Vinograd Nastasa Jakšića nalazio se na položaju Gočki breg, kod poljane Vukov do. Brdovit teren, okrenut jugu i jugoistoku. Zemlja je pretežno laka ilovača sa komadima kamenja i oblutaka, a na nekim mestima kamenjar sa prisutnom lapornjačom. Sadržaj krečnjaka u zemljištu iznosi od šest do osam posto.

Vino Župa (2)
Foto: Promo Vinarija Budimir

Vinograd je još mlad i u fazi podizanja. Godinu dana stara loza potiče iz Bukova. Zanimljiv je podatak da se od posađenih 2.000 kalemova primilo oko 600. Rastojanje između čokota je jedan metar i sveukupno ih ima 4.000. Korišćena je podloga riparia sovaž, montikola i marten.

I u njemu je zastupljen tradicionalni župski uzgojni oblik. Vinograd je dobro obrađen i na komisiju je ostavio lep utisak. U delu vinograda posađen je isključivo prokupac, dok se u drugom nalazi izmešano veliki broj sorti, no uzimajući u obzir da se dosta kalemova nije primilo biće potrebno da se sortiment dodatno uredi.

Od ova tri vinograda, Komisija je donela odluku da je najbolji vinograd u Župi te davne 1898. godine bio vinograd Ognjana Lukovića, domaćina iz Aleksandrovca, kome je  uručena novčana nagrada Srpskog poljoprivrednog društva u iznosu od 300 dinara. Ostali finalisti su dobili pohvalnice.  | 

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama