Ukus lažnog vina

Foto: PxHere Foto: PxHere

Pokušaji falsifikovanja vina i prevare sa vinom prilikom trgovine stare su koliko i sama trgovina. Upravo zbog toga uveden je i koncept zaštite geografskog porekla kako bi se umanjile mogućnosti prevare i utvrdila autentičnost i identitet vina iz određene vinske regije.

Ukoliko pogledamo način proizvodnje vina danas i u 19. veku, neke tehnike koje su se tada primenjivale danas bi bile sasvim neprihvatljive. I na prostoru Srbije se do početka 20. veka dešavalo da se boja kod vina popravlja „na prirodan način“. To je u praksi značilo dodavanje bobica zove, cvekle ili nekih drugih plodova intenzivne boje. Krajem 19. veka ušle su i na prostoru Srbije u upotrebu sintetičke anilinske boje (crvena i ljubičasta) kojim je bilo moguće i da se od belog vina napravi crveno, te na taj način zavaraju potrošači.

Vino je proizvod s najvećim rizikom da se pri trgovini izvrše prevare ili da se potrošač svesno dovede u zabludu. Možemo samo naslutiti koliko su vlasnici kafana uspevali da razrede vino dodajući vodu u njega kako bi dobili što veću količinu i uvećali zaradu a da mušterije ne primete!

pecuj trg
Pečuj je krajem 19. veka bio poznat po uvozu italijanske komine za falsifikovana vina   (Foto: tags.world)

U Negotinskoj krajini je 1894. godine zaplenjena velika količina fabrikovanog vina koje je bilo smeša vode, sirćeta, šećera i anilinske boje. Dakle, uopšte nije bilo napravljeno od grožđa i u njemu nije bilo alkohola! Verovatno se pitate kako niko od potrošača nije primetio da to nije pravo vino. Tajna je u tome što su stara odležala vina bila najčešće skroz prokisla tako da su potrošači smatrali da takva vina i treba da budu kisela, odnosno da vino ne može biti staro ako ne miriše na sirće. Zato su falsifikatori dodavali sirće da bi dobijeni bućkuriš delovao što prirodnije kao odležalo staro vino.

Vino je proizvod s najvećim rizikom da se pri trgovini izvrše prevare ili da se potrošač svesno dovede u zabludu.

Prevare u trgovini vina postale su učestalije s pojavom filoksere. Ponuda vina bivala je sve manja, a potražnja se svakako nije smanjivala. Zato su i trgovci vinom iz Bordoa morali da krenu na istok da bi zadovoljili apetite žednih ljubitelja vina u Engleskoj i drugim državama zapadne Evrope. Na taj način je i negotinsko vino stizalo u Francusku, gde j mešano s vinima iz Bordoa i kao najbolje francusko vino stizalo pred potrošače!

Negotin, Trg kralja Petra, oko 1937
Vino iz Negotinske krajine završavalo je u bocama francuskih vina  (Foto: Vikimedija)

Krajem 19. veka na prostoru Srbije veliki publicitet dobijale su vesti o slučajevima falsifikovanja vina u Mađarskoj. Razlog je što su srpski uvoznici vina odlazili do Pečuja i tamo se snabdevali vinom koje su potom distribuirali po beogradskim gostionicama i kafanama. Poznat je bio slučaj Martina Birgera, velikog zemljoposednika iz Transilvanije, koji je pored novčane kazne odslužio i zatvorsku kaznu zbog falsifikovanja 155 hektolitara vina.

Inače, Pečuj na jugu Mađarske bio je važan centar trgovine ugarskim vinima u 19. veku. Iako je filoksera uništila ugarske vinograde to nije uticalo na količine ugarskog vina. Jedna od najvećih pečujskih vinarija Josif Engel i sinovi u svojim podrumima imala je 1897. godine više od 6,5 miliona litara (to je otprilike činilo 1/20 prinosa svih mađarskih vinograda te godine). Ipak, suočila se s optužbama da proizvodi lažno vino i prodaje ga kao prirodno.

vinske prevare1
Prevare u trgovini vinima oduvek su postojale  (Foto: arhiva Vino.rs)

Optužbe protiv vinara iz Pečuja ustalasale su javnost u Mađarskoj, pa su reagovali i poslanici u parlamentu i mađarski ministar poljoprivrede. Ispostavilo se kao rezultat istrage da su pojedini pečujski vinari fabrikovali godišnje i do tri miliona litara vina! U proizvodnji fabrikovanog vina macerirali su kominu da bi dobili „kominjak“ u koji su potom dodavali boje ili ga mešali s italijanskim i dalmatinskim vinima. Koliko je ta praksa postala uobičajena pokazuju i zvanični podaci o uvozu komine iz Italije.

Negotinsko vino stizalo je u 19. veku u Francusku, mešano s vinima iz Bordoa i zatim se prodavalo kao najbolje francusko vino!

Mađarske vlasti u početku nisu obraćale veliku pažnju na tu pojavu pa su ozbiljne količine italijanske komine odlazile u Vilanj, Seksard, Vesprem, Edenburg, a naročito u Pečuj. Najveća količina komine uvozila se tokom oktobra kada je vreme berbe grožđa u Mađarskoj, što zapravo predstavlja dokaz da je uvezena italijanska komina korišćena za fabrikovanje vina. Carinska evidencija svedoči kako je 1897. godine u Rijeku stiglo 107, a u Trst 150 vagona italijanske komine koji su odmah zatim nastavili put ka mađarskim vinarijama.

nije lako utvrditi...
Nije lako utvrditi da li to što pijete doista i odgovara onome šta piše na etiketi  (Foto: pexels)

Sve u svemu, prevara u trgovini vinima i falsifikata oduvek je bilo. Danas je u tom pogledu situacija ipak mnogo bolja zahvaljujući boljem pravnom okviru, jasnijim pravilima koja definišu proizvodnju vina sa geografskim poreklom, okvirom dozvoljenih praksi koje propisuje svetska vinska organizacija OIV. Ono što je potrebno jeste da u zaštiti od falsifikata ujedinjeno deluju vinari, zakonodavci i sami ljubitelji vina.   |

Dr Konti

anterfile

 

Da se razne vrste prevara događaju i danas govori primer Rudija Kurniavana, Indonežanina koji se nametnuo kao veliki poznavalac skupih francuskih vina, posebno onih iz vinarije Romanee-Conti, što mu je donelo i nadimak Dr Konti. Ispostavilo se, međutim, da nije bio samo vrstan degustator, već i vešt falsifikator vina. Kada su njegove prevare razotkrivene utvrđeno je da je naneo štetu kupcima od nekih 28 miliona dolara, mada ta cifra najverovatnije i nije konačna. 

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama