Slovenija

POSTOJE indicije da su prva vina u Sloveniji iscedili Kelti daleko pre Rimljana koji su to isto radili na vinogorjima Francuske, Španije ili Nemačke. Danas ovde postoji gotovo neverovatan broj od 40.000 vinarija koje proizvedu više od milion hektolitara, uglavnom belih i to skoro sve PQW (premium quality wine) - vrhunskih vina! Konkretno, Slovenci svoja vina dele na namizna (stona), deželna ili PGO (vina sa geografskim poreklom), kakovostna (kvalitetna) i već pomenuta najcenjenija - vrhunska vina. A svo to blago dolazi iz tri jasno definisane regije: Primorje, Posavina i Podravina.

Primorje je najpoznatiji region podeljen u četiri oblasti: Goriška Brda su pod uticajem bliske italijanske vinske priče prva krenula u osvajanje zvaničnih i u svetu priznatih oznaka kvaliteta. Vinarije su posebno ponosne na zaštitni znak slovenačkog vinoustrojstva takozvanu Rebulu, ali ništa slabiji nisu ni Merlot, Cabernet Sauvignon, Chardonnay, Sauvignon Blanc, Pinot Gris (Sivi Pinot), Pinot Noir (Modri Pinot), Refosco (Refošk) i Friulano; Koper, najtopliji od svih, rađa blagotvorne izdanke Refosca i Malvazije; Kras u blizini Trsta je poznat po Teranu dobijenom iz sorte Refosco, koja odlično uspeva na crvenici prepunoj rude gvožđa što mu daje sve one snažne i robusne atribute; Vipava je slavna po svojim iskričavim laganim belim vincima od sorti Pinela i Zelen; Pored pomenutih još neka grožđa uspevaju u ovom regionu: Barbera, Beli Pinot (Beli Burgundac), Cabernet Franc, Cipro, Glera, Klarnica, Laški Rizling, Maločrn, Rumeni Muškat, Syrah i Vitovska Grganja.

Posavina jedina daje više crnih nego belih vina i takođe se deli na tri oblasti: Bizeljsko-Brežice je šansu prepoznalo u proizvodnji penušavih vina sa dosta kiseline od sorte Rumeni Plavec; Dolenjska nudi originalni trademark - Cviček (ili su ga zvali - ritoznojček, pošto se od prekomerne upotrebe dobro oznoji donji deo leđa), koji je dugi niz godina važio kao kmetsko vino i bio doslovno potkusurivan. U ovoj podregiji značajni su Kraljevina i Žametovka; Bela Krajina daje dobru crvenicu od sorte Modra Frankinja i Rumeni Muškat. Preostale sorte regije su: Beli Pinot, Cabernet Sauvignon, Chardonnay, Gamay, Modri Pinot, Neuburger, Ranina, Rdeča Zlahtnina, Renski Rizling, Šentlovrenka, Šipon, Sivi Pinot, Traminec i Zweigelt.

Podravina je najveći region podeljen u čak 7 oblasti: Radgona-Kapela je iznedrila prvu peninu koristeći tada inovativan metod šampanjizacije daleke 1852. godine; Ljutomer-Ormož se dići seocetom Jeruzalem poznatom po vinu dobijenom od sorte Dišeči Traminec i Ranina; Maribor je treća po količini proizvedenog vina značajna oblast, dok preostale: Haloze, Prekmurje, Srednje Slovenske Gorice i Šmarje-Virštanj sve što prozvedu same i - popiju! Gotovo 100% ovdašnjih vina su bela, a preostale sorte koje se uzgajaju su: Chasselas, Gamay, Kerner, Kraljevina, Muškat Otonel, Portugalka, Ranfol, Rizvanec, Rumeni Muškat, Zeleni Silvanec, Zlahtnina i Zweigelt.

 




View Tour du vin - Slovenija in a larger map



SAD već daleke 1992. godine, slovenačka je ekonomska politika dokazala da vidi dalje i bolje u budućnost od ostalih ex-yu republika. Da će vino postati nerazdvojni deo „ bilo je jasno čim je Ministarstvo zemljoradnje šumarstva i prehrane obelodanilo „vaspostavljanje” 20 vinskih puteva u tri vinorodna slovenačka regiona. Neke od ovih „cesti” su u potpunosti zaživele i predstavljaju značajan doprinos rastu i razvoju privrede pod Triglavom, a neke još uvek čekaju povoljne vetrove i sazrevanje ne samo grožđa, već i poslovne svesti vinara pa se pretpostavlja da seosko-komercijalni potencijal Dežele i dalje nije maksimalno iskorišćen. Ovi vinski putevi najčešće nose naziv vinskog regiona, a povezuju ih sjajna vina, originalni kulinarski recepti sa kojima se uparuju, ali i brojni kulturni i duhovni spomenici koji ove prirodno izuzetno bogate regione specifikuju.

slovenia-vine-roads

Podravina

Na krajnjem istoku Slovenije koji je sav ispresecan brojnim vinskim putevima je Sanjivi istočni vinski put sa svojim aromatičnim belim vinima, a prema zapadu se nižu Lendava koja ima dosta sličnosti sa susednim  Prekomurjem i Goričkim vinskim putem. Ovi putevi se diče belim sortama kao što su italian riesling, chardonnay, sauvignon, rhine riesling, pinot blanc i gris, traminer, muscatel, ali ima i crvenih sorti poput pinot noir, blue franconian, zweigelt, pa čak i cabernet sauvignona. Vinorodna područja Srednje slovenske gorice diče se Haloze, Ptuj, Ormož, Jeruzalem i Kapela vinskim putevima, kao i svojim belim stirian vinima uz nešto malo pinot noira i plavog franconiana. Iako je ovo domovina izvanrednog rajnskog rizlinga, obavezno potražiti mladi Šipon čiji je kvalitet nadaleko poznat, kao i Radgonske ranine dok italijanski rizling ima jak „cug" na jabuku. Posebno je zanimljiv podrum u Ptuju, najstariji u Sloveniji. Datira iz Srednjeg veka, kao deo jednog manastira, a sadrži arhivu vina od 1917. godine (izuzev par berbi tokom II svetskog rata). Posebna poslastica je mestašce Jeruzalem sa malenom crkvicom i gigantskim podrumom. Gornja Radgona, poznata po sajmu vina i hrane nudi prvo slovenačko penušavo vino koje datira iz 1852. godine, odličan traminac i lokalnu kupažu Janževec. U mestu Janžev vrh, popsetioci mogu videti jednu od najvećih drvenih vinskih presa u Sloveniji. Podravina nudi i vinske rute Maribor, Podpohorje i Pesnica prema austrijskoj granici. Kraj Maribora su najstariji, 4-vekovni vinogradi, a u centru grada jedan od najvećih podruma u Evropi sa podzemnim hodnicima dužine 3 kilometra.

slovenia-v-r

Posavina

Na granici sa Posavinom je Virštajn u dolini Sutle gde se gaje osvežavajuća bela i aromatična crna vina a sledeća vinska tura nosi naziv - Rogaška, i pored odličnog vina i mineralnih izvora poznata je po proizvodnji čaša za vino. U neposrednoj blizini nalazi se Donačka gora, a južnije u Posavini - Bizeljsko, Dolenjska i Bela krajina. Dok u Bizeljskoj vladaju blue franconian i pinot noir, u Dolenjskoj je to „cviček", blend franconiana i zametne črnine. Muzej vitikulture i enoteku u Beloj krajini ne treba zaobići.

Primorska

Ova regija se posebno diči Vipavom kao jednom od najstarijih vinskih tura. Odavde potiče najstarija knjiga o bavljenju lozom („Vinoreja za Slovence", 1844.) sveštenika Matije Vrtovca. Gornji delovi ove ture nude zelen, pinelu, klarnicu, italian riesling, pinot blanc i gris, chardonnay i sauvignon, dok je najpoznatija mešavina - Vipavec, a donji, zaštitni znak ove regije - rebulu, točaj (Toccai Furlano) i muscatel ali se u poslednje vreme vinogradi totalno renoviraju evropskim sortama merloom, pino noarom, barberom, caberne sovinjonom i franom. Vinska tura Karst, u neposrednoj blizini, nudi čuveni kraški teran, vino dobijeno od grožđa sorte Refosco, kao i razne oblike malvazije. Od seoceta Črni Kal, pa prema moru započinje carstvo istarskih vinskih puteva i vina malvazije, šardonea, pino grisa i muskatela. Gotovo svaki podrum je i deo vinskog puta a sve te male vinare na neki način podstiče i objedinjuje veliki podrum Vinakoper.

Poslednji deo ove priče zadire duboko u Goriška brda i vinsku rutu Brici. Ovo je čarobna priča koja ne može da se prepriča, mora se doživeti i okusiti, uključujući zamak Bagueri, a svakako specifičnu rebulu i tokaj, ali i Pinot Blanc, Pinot Gris, Chardonnay i Sauvignon od belih vina i izvrsna crna - Merlot, Pinot Noir, Cabernet Franc, Cabernet Sauvignon i Shiraz.

 

Više iz ove kategorije « Bosna i Hercegovina Švajcarska »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama