Bakar odlazi u istoriju

Bakar odlazi u istoriju

U istoj nedelji saznali smo da je Evropska Unija dozvolila dalju upotrebu totala (glifosat) i zabranila upotrebu bakra od 2024. godine. Ovo govori o uticaju interesnih grupa na donošenje evropske regulative. Bakarni preparati su jeftini, prave ih na desetine firmi i nemaju svoj lobi, a od ključnog su značaja samo organskim proizvođačima kojih je malo i uglavnom su mali.

Total je uglavnom ono sredstvo za koje mnogi vinogradari kažu „Nismo ga mnogo prskali“ pri čemu je supstanca glifosat, sastavni deo ove hemije proglašena u Americi uzrokom kancerogenog oboljenja („Danas“ 10.06.2019.), dok sa druge strane protivnici korišćenja bakra tvrde da je on jedan od teških metala koji „truje“ zemlju.

No, šta je tu je. Organski proizvođači kojima su bakarna sredstva do sada bila glavna za borbu protiv plamenjače (Plasmopara viticola) moraće da traže alternativu. Problem je što prave zamene još uvek nema, pa se postavlja pitanje koliko će organskih proizvođača iz vlažnijih podneblja posegnuti za sistemicima i time se vratiti na konvencionalnu proizvodnju.

Silvija Dagostin iz italijanske Fondacije Edmund Mark je sa grupom naučnika ispitivala 112 različitih preparata između 2004. i 2007. godine. Prvo su vršena ispitivanja u laboratoriji gde su biljke bile namerno inficirane plamenjačom, a kasnije su ponovljena u vinogradima koji su bili pod njenim prirodnim napadom.

vinarija plaviinci 01

Mnogi preparati koji se kolokvijalno preporučuju za borbu protiv plamenjače su se pokazali efikasnim u laboratorijskim uslovima, ali su iz različitih razloga neprimenjljivi u praksi. Surutka i propolis, na primer, su veoma efikasni ali izazivaju negativne organoleptičke promene u vinu, skupi su za primenu i teško ih je nabaviti u dovoljnim količinama. Kaitesan (šećer iz ljuštura rakova) podstiče biljku da sama proizvodi hemikalije koje se uspešno bore protiv plamenjače, ali potrebne koncentracije oštećuju lišće. Itd.

Od mikrobioloških preparata u laboratoriji su se odlično pokazali Bacillus subtilis (komercijalni preparat Serenade), B. pumilus, Trichoderma spp., Fusarium spp. i Clonostachys rosea, sa različitim mehanizmima delovanja, ali su u vinogradima pokazali slabo preživljavanje i veoma brzo opadanje efikasnosti.

Od neorganskih preparata veoma efikasnim se pokazao kalijum bikarbonat. Kod njega je, međutim, razlika u koncentraciji koja je neefikasna, od one koja je fitotoksična, toliko mala da je praktična primena veoma teška. Takođe su se u laboratoriji efikasnim pokazali sumporisana glina i silicijum oksid (komercijalni preparati Ulmasud, Myco-Sin and Myco-San), ali se svi oni lako speru sa kišom i potrebno je često prskanje.

Švajcarski Institut za istraživanje u organskoj poljoprivredi FiBL (Forschungsinstitut für biologischen Landbau) se u okviru projekta ForestSpeCs, koji je predvodio naučnik Lucius Tam sa dvadesetogodišnjim iskustvom u traženju zamena za bakar, udružio sa prirodnim farmakolozima iz Bazela koji su imali kolekciju ekstrata nekoliko hiljada različitih biljaka i mikroorganizama. Uz pomoć finansiranja od strane švajcarskog Fonda za održive useve krenuli su u sistematsko testiranje kolekcije. Oko 1.600 uzoraka je testirano, sa nekim obećavajućim kandidatima, ali definitivna zamena nije pronađena.

EOLE3000 9 887x1030

Lucius Tam je od 2012. do 2016. godine vodio novi projekat Co-Free, delimično finansiran i od Evropske Unije, koji je trajao dve godine. On se pored daljeg testiranja raznih preparata okrenuo i ispitivanju drugih metoda za smanjenje upotrebe bakra. “Precizna poljoprivreda” je korišćena da se bakar primenjuje tačno kada treba, tačno gde treba i u tačno potrebnim količinama što je drastično smanjilo potrebu za njegovom upotrebom, ali je nije eliminisalo.

Za sada, jedino potpuno pouzdano rešenje za eliminaciju bakarnih preparata je sadnja hibridnih sorti koje imaju prirodnu otpornost na plamenjaču (a uz to i pepelnicu).  Ovo je postalo očigledno naučnicima još pre pedesetak godina, jer tada započeta ukrštanja i selekcija sada postaju dostupni za komercijalnu upotrebu. Ne radi se samo o hibridima koji donose nove, rekao bih uzbudljive, ukuse i mirise (kao što su domaće novostvorene sorte panonia i dionis, ili internacionalne solaris, regent, muscaris...). Na tržištu već ima otpornih merloa (Merlo Khorus), sovinjona (Sauvignon Rytos) i kabernea (Cabernet Cortis) od kojih se vino ne razlikuje po aromatskom profilu od vina izvornih sorti.

Rezultati novog istraživanja FiBL, započetog 2011. a koji se završava u decembru 2022. godine, još nisu javno dostupni. Javićemo novosti.   |

Foto: B. Vidović / Arhiva
nazad na vrh