Rađanje kulta: Heritage 2018 Radovanović
- Tekst Viktor Čikeš
- Objavljeno u Winetrotter
-
Poslednjih desetak godina na vinskoj sceni Korčule dogodilo se mnogo toga zanimljivog i značajnog što je ovo ostrvo poznato gotovo isključivo po belim vinima pozicioniralo danas kao svojevrsnu lokomotivu vinskog razvoja čitave Dalmacije.
Deo potvrde toga je i nedavni senzacionalni uspeh dve korčulanske vinarije na Decanteru s lokalnim sortama pošip i grk. Ali, tu su i mnoga druga vina koja s manje ili više medijske pažnje iz godine u godinu pokazuju potencijal tih sorti upravo na ovom terenu. U čitavoj toj vinskoj priči posebno mesto bi moglo da zauzme vino Heritage 2018 vinara Igora Radovanovića, zamišljeno kao neka vrsta omaža grku i pošipu, sortama koje čine vinsku dušu Korčule.
Grožđe dolazi iz Igorovih vinograda u Smokvici, grk sa preko pola veka starih čokota, dok je vinograd pošipa podignut 2008. godine. Vino je rađeno „po starinski“, uz dva dana maceracije i početnu spontanu fermentaciju u otvorenom tanku bez kontrolisane temperature, da bi nakon perioda burnog vrenja u maštelu (velika otvorena bačva – prim.) bilo prebačeno zajedno s talogom u dve bačve od po 250 litara, gde je provelo dodatnih 30 meseci pre nego što je u maju bez bistrenja i filtriranja pretočeno u tačno 666 boca.
Starovremenski omaž grku i pošipu, Igor Radovanović sa svojim vinom Heritage 2018
- Na neki način želeo sam ovim vinom da izrazim zahvalnost precima i svim starim vinarima koji su na Korčuli vina radili baš ovako – kaže Igor dok otvara bocu Heritage 2018 na kojoj još nema etikete. – U podrumu praktično ništa nije rađeno niti dodavano, osim malo sumpora u samom muljanju. Ovo je u pravom smilu reči autentični vinski otisak te dve sorte iz mog vinograda u toj godini.
A taj otisak bi mogao da se opiše kao razigrani karusel mednih aroma zrelog žutog voća i citrusnih nota koje vas poput vrtloga uvlače u čašu gde se lagano ljuljuška vino zatvorene ćilibarne boje. Strukturno, s dovoljno kiseline koja neda vinu da ni jednog trenutka padne, u savršenom balansu, fino izbrušenih tanina i punog voćnog ukusa iz kojeg se kao dominantan izdvaja vinogradarska breskva. Vino je u suštini zadržalo malo primarnih odrednica sorti, ali je na drugoj strani dobilo ozbiljnu kompleksnost i obilje tercijalnih nota koje se otvaraju kako duže boravi u čaši. Uvek je lako preterati, ali posle nekoliko dana pijuckanja Heritage 2018 Radovanović na obali mora i u vinogradu, čini mi se da nisam probao puno boljih maceriranih belih vina poslednjih godina, ako je uopšte neko i bilo bolje!
Naime, iz nekog razloga ova berba Heritage je po skromnom sudu autora ovog teksta ozbiljno nadmašila onu premijernu iz 2017. godine, rađenu na identičan način i od grožđa iz istog vinograda. Zašto? Teško je to dokučiti. Da li je godina doista bila toliko drugačija? Teško. Istina, vinogradi i dva bureta u kojima je vino dozrevalo takođe su godinu dana starija, ali ipak... Bojim se da pravog odgovora nema. Božija volja ili đavolska posla? Đavo će ga znati!
No, ako se domognete neke od tih „đavolskih“ 666 boca, shvatićete zašto bi Heritage 2018 Radovanović lako mogao da postane pravo kultno vino ne samo Dalmacije, već i regiona. |
