Kaberne fran za ponos Baranje

Nezavisno od toga, kaberne fran mi sve više deluje i kao potencijalno značajna priča za Srbiju, gde tek nekoliko vinarija ozbiljnije radi na njemu. U situaciji kada tržište sve više prepoznaje sortnost u vinu, fran je taj mali div koji odavno živi u senci svojih daleko poznatijih potomaka kaberne sovinjona i merloa, dodajući u kupažama pitkost, suptilnost i ljutkaste začinske tonove. Ali, vratimo se ovom Josićevom dragulju.

Probao sam ga u Osijeku, na Wine Os 2020. Već tada je delovao za korak ispred ionako visokih dometa Josićevih crvenih kupaža. A onda, godinu dana kasnije, u Beogradu, u društvu dva srpska vinara, strasnog ljubitelja vina iz Francuske, poznatog ovdašnjeg vinskog novinara i iskusnog beogradskog somelijera otvorio sam bocu ovog frana koju sam onomad poneo iz Osijeka. Pilo se to veče dosta toga sa svih strana regiona, pa i malo šire. Bilo je i nekoliko veoma dobrih primera kaberne frana s Fruške gore, svi takođe iz berbe 2017 koja je očigledno bila izuzetna za crvena vina kod nas.

Ali, kada se Josićev fran našao u čašama zavladala je neuobičajena tišina. Ne znam kakve su se sve misli kovitlale u glavama prisutnih dok su njuškali i ljuljuškali čaše između malih gutljaja, ali za mene je to bilo poput onoga kada sam kao klinac iz prvog reda bioskopa gledao kako Čarlton Heston kao Mojsije udarcem štapa o zemlju razdvaja Crveno more u filmu „Deset zapovesti“. Let my people go! Svi prethodni utisci te večeri počeli su da blede pred ovim sinemaskop, tehnikolor vinskim doživljajem.

Velika vina Baranje, enolog Igor Deak i vlasnik vinarije Damir Josić

Duboko granitne crvene boje, jasni ali ne i bombastični aromatski tonovi začina ispresecani voćnim i zemljanim notama, na ukusu tragovi maline, šljive, duvana, bibera... Sve nekako nenametljivo. Kao i svako ozbiljno vino, i Cabernet Franc 2017 Josić traži od vas da ga otkrivate postepeno. A, kako se vino otvaralo u čaši, tako je postajalo jasnije da je to praktično priča bez kraja. Sloj po sloj koji polako otpada poput stare farbe. Upravo ta strukturnost u besprekornom balansu s impresivnih 14,5% alkohola izdvojila je na prečac ovo vino od ostalih kaberne fran vina te večeri.

Sve se nekako posložilo na pravi način i na kraju zaokružilo u veoma dugoj završnici koja se ugnezdila negde u hodnicima sećanja. Ne poznajem dovoljno vinograde i vina Baranje da bih prepoznao koliku ulogu je u svemu tome odigrao taj famozni skup pojomova sadržan u imenici teroar. Možda je to ono što pravi razliku kod ovog frana? Ili je jednostavno u pitanju odlična sirovina i veština u podrumu. Bilo kako bilo, u mom iskustvu se odmah izdvojilo kao jedno od onih vina koja se pamte.

Da ne nabrajam sve epitete koje su ostali prisutni to veče iskazali o njemu, tek brzo smo se složili kako je Cabrenet Franc 2017 Josić primer velikog potencijala ne samo Baranje, već čitavog tog poteza severno od Save, od Međimurja pa sve do Banata na istoku, gde iz nekog razloga monosortnog kaberne frana i nema mnogo. Za razliku od nešto severnijeg Vilanjija u Mađarskoj gde su tamošnji vinari od te sorte napravili veliku svetsku priču.

Sutradan sam pozvao Igora Deaka, enologa vinarije Josić, da čujem još jednom kako je nastalo ovo izuzetno vino. Njihovi zasadi frana, koji se nalaze uz desnu obalu Dunava, stari su dvadesetak godina i to su prema nekim podacima najstariji vinogradi s ovom sortom u Baranji. Ima ih četiri na nešto više od pet hektara. Berba sa čokota čiji rod ne prelazi 1,5 kg obavljena je ručno i dosta kasno, kada je grozd već počeo da se prosušuje. To je moguće samo u godinama koje imaju toplu i suvu jesen, što je u poslednje vreme sve češće slučaj. A kaberne fran je izgleda zahvalan za te kasnije berbe zbog debele pokožice koja uspešno odoleva bolestima i insektima.

Vino koje se pamti, Cabernet Franc 2017 Josić

Čitav koncept proizvodnje Cabernet Franc 2017 Josić naginje ka prirodnim vinima, uz minimalne enološke intervencije u podrumu i bez filtriranja. Fermentacija se odvijala u vinifikatorima od inoksa u trajanju od sedam do 10 dana, pod kontrolisanom temperaturom i uz povremeno vraćanje vinskog soka kroz kominu, tehniku znanu kao delastage, koja omogućava bolju aeraciju mošta. Po završetku alkoholne i malolaktičke fermentacije vino je pretočeno u drvenu burad od novog i starog slavonskog hrasta zapremine 500 litara gde je sazrevalo dve godine i zatim, bez bistrenja i filtriranja, pretočeno u boce na još godinu dana odležavanja.

U vinariji su napravili oko 8.000 boca ovog frana, a uskoro se na tržištu očekuje i berba iz 2018. godine za koju kažu da će verovatno i premašiti domete prethodne. Možda. U svakom slučaju prava je šteta što ovog vina za sada nema u Srbiji. I reći ću samo još: Blago regiji koja može da iznedri ovakvo vino!  |

Foto Ivana Čutura i arhiva