Cenzurisani rizling za istoriju
- Tekst Viktor Čikeš
- Objavljeno u Winetrotter
-
Volim vinare koji su, ono što se kaže, na svoju ruku. Kod njih u podrumu uvek možeš da pronađeš i ono što nisi tražio. Jedan od takvih je Milijan Jelić, harizmatična pojava na ovdašnjoj vinskoj sceni čija su vina pre 15-ak godina prva predstavila u svetu novo vinsko lice Srbije i praktično najavila aktuelni srpski vinski preporod.
Ne tako davno u Valjevu u podrumu Vinarije Milijan Jelić nabasao sam na rajnski rizling s etiketom Louis Gedoyn. Ovo je vino danas pravi raritet, a pre nekih pet-šest godina bilo je čak i najskuplje srpsko belo vino za koje su kupci trebali da izdvoje pedesetak i više evra, mada mu je originalna cena kada se pojavilo iznosila tek nekih 800 rsd.
Da ne bude zabune, na tržištu je kasnije neko vreme postojala i kupaža župljanke, italijanskog i rajnskog rizlinga s istom etiketom Louis Gedoyn, ali ovaj vrhunski sortni rajnski rizling na čijoj etiketi stoji natpis „Cenzurisano: Rajnski rizling“ napravljen je samo iz berbe 2007 i klasifikovan kao - „belo stono suvo vino“!
- Bio je to eksperiment. U to vreme još nismo imali naše vinograde u pravom rodu pa smo eksperimentisali s raznim grožđem - priča Jelić, koji danas živi u Belorusiji, daleko od svog Valjeva i vinarije. - Obilazio sam ono malo vinograda što je bilo po Srbiji tražeći grožđe i tako nabasao na vinograd s rajnskim rizlingom u Opariću, u rejonu Levač. Tu se nalaze neki od najboljih vinograda u Srbiji danas. Kupio sam grožđe i uz pomoć podrumara napravio dve-tri hiljade boca, ne sećam se više. Vinifikacija je bila potpuno prirodna na divljim kvascima s dodavanjem malo SO2 na kraju i to je bilo sve. Ništa enzimi, nikakva hemija. Iskreno, u to vreme nisam ni znao šta se sve dodaje vinu. Imali smo zdravo grožđe s dovoljno kiseline i to je to. Nije bilo čak ni odležavanja u buretu, samo fermentacija u tanku i posle smo vino rastočili u boce.
Inače, ono „Cenzurisano: Rajnski rizling“ bio je svojevrsni odraz bunta jer, kako kaže, u pitanju je sorta koja daje vrhunska vina, pa i ovde u Srbiji, ali nije bilo uputno da se pominje na etiketi zbog loše reputacije koju je imala ovde još od vremena Jugoslavije i popularnog „špricerskog“ vina Bantski rizling.
Zašto sada ponovo želim da skrenem pažnju na ovo vino? Pre svega zato što danas u Srbiji ozbiljno dobrih belih vina ima veoma malo. Možda tek toliko da se nabroje na prste jedne ruke. A ovaj „cenzurisani“ Jelićev Louis Gedoyn je posle svih ovih godina i dalje jedno od njih! Čak i u situaciji kada je vino po svoj prilici prošlo svoj vrhunac, u čaši i dalje imate strukturno čvrsto, izbalansirano vino zlatne boje, uljaste strukture i čistih aroma zrele kajsije, slatke jabuke i ananasa prožetih tipičnim petrolejskim notama.
Sve to utopljeno je u 13,5% alkohola, i dalje žive i izražene kiseline. Izrazito mineralno i puno na ukusu, duge je i prijatne završnice. Kada bi ga bilo uprodaji, ovo bi verovatno i dalje trebalo da bude među najskupljim belim vinima Srbije!
I da, francuski konzul Luj Žedua (Louis Gedoyn), čije se ime nalazi na etiketi imao bi razlog više da napiše ono što je 23. januara 1624. godine zabeležio u svom dnevniku putujući od Drine prema Beogradu: „Na tom putu ne nađoh ništa vredno pomena do grada Valjeva. Mnogoljudnog, prostranog, prijatnog po velikom broju vrtova, u čijoj okolini sam bio uslužen izvrsnim vinima, najukusnijim koje sam ikada bilo gde pio!“ |
