Vinsku Novu godinu dočekala sam očajna i sama. Dobro, preterujem, nego mi je i retroaktivno žao mene, samo kad se setim... Obećali smo se na više pretprazničnih ivenata a Branka spopao virus, decu spopale žurke i šta ću - nekoliko kartona vina u gepek pa na tečni marketing.

Budi me mlađi ženski glas iz zasluženog popodnevnog dremeža:

- Halo, je l to Patkov vinograd?

Branko i ja sve u životu radimo s repa. Dok treba da uživamo u zlatnom zalasku radnog veka mi sadimo vinograd. Dok sadimo vinograd mi završavamo roman o munšajnerima. Dok se pomaljaju prvi lastarčići, mi krštavamo nepostojeću vinariju, pokušavamo da joj nadenemo ime.