Vinarija Kovačević jedna je od onih koje vuku pionirske poteze u mnogim smerovima. Nakon opredeljenja da se među prvima u Srbiji ozbiljno oproba u oranž vinima, njen vlasnik Miroslav Kovačević ima novi projekat usmeravanja prema takozvanom „naturalnom“ uzgoju vinograda, što podrazumeva organske ili čak biodinamičke postupke u proizvodnji, kako grožđa, tako i vina.

Suštinska razlika između konvencionalnog i organskog vinogradarstva je što konvencionalni vinogradari hrane biljku, a organski hrane zemljište.

Šta nauka kaže o mitovima koji vladaju u svetu vinarstva, a koje neprestano promovišu vinski kritičari, ocenjivači, blogeri, somelijeri.

Ne tako davno Američko udruženje ekonomije vinarstva obavilo je studiju u kojoj je analizirano 74.148 ocena vina iz Kalifornije objavljenih u periodu od 1998. do 2009. godine u tri najprestižnije američke publikacije koje se bave ocenjivanjem vina – Wine Advocate, Wine Enthusiast i Wine Spectator.

Kada sam bio mlad, svoje početno vinarsko obrazovanje sticao sam kroz TV emisije Kita Flojda. Flojd je bio pijanac i fenomenalan kuvar i učiti od njega o vinu je otprilike kao da ste učili o narkoticima od Pabla Eskobara.

Početkom 2018. godine poznati vinar Miroslav Kovačević, jedan od pionira i lidera srpskog vinskog preporoda, dobio je prestižnu nacionalnu nagradu „Preduzetnik godine za inovacije”.

Momak iz Trebinja, Miloš Marković već dve godine zaposlen je kao enolog u austrijskoj vinariji Umathum, jednoj od pet vodećih u toj državi. Završio je Poljoprivredni fakultet u Banja Luci, master studije za vinogradarstvo i enologiju u Gajzenhajmu, Nemačka, a kao vinski sudija učestvovao je i na cenjenom Concours Mondial de Bruxelles.

Šta se dešava kada se na organskom zemljištu sretnu panonia i jedan uzvišeni regent? Onda tu u Plavincima nadomak Grocke nastane lepa bajka sa pogledom na Dunav koji ljubi Smederevo!

Prva stvar koja nas je iznenadila kada smo krenuli na susretu s neobičnim vinarom Oskarom Maurerom, na krajnjem severu Bačke, tik uz granicu s Mađarskom, bila je ta da za njegovu vinariju na kraju jedne od ulica sela Hajdukovo (prva kuća preko pruge, s leve strane) ne znaju ni najbliže komšije! I doista, kuća u koju smo se uputili ni po čemu se ne razlikuje od ostalih u šoru, osim po velikom starom buretu u dvorištu. Na sreću, domaćin nas je čekao ispred kapije.

Vino je dar prirode, ali ono što kupimo u flaši često i ne mora da ima previše veze sa – prirodom! Sa organskim vinima stvar je, međutim, sasvim drugačija.

Ono što će svaki poznavalac vina potvrditi, a pogotovo vinar, jeste činjenica da se vino pravi u vinogradu, ne u podrumu!

Ako je to već tako, onda organska proizvodnja vina, bez korišćenja pesticida i veštačkih đubriva u vinogradu, predstavlja ultimativni izazov. Trend ovakvih vina postao je poslednjih godina popularan u svetu (jedan od primera je i vinarija popularnog muzičara Stinga), pa je i sve više etiketa u vinotekama i prodavnicama na kojima je vidno istaknut sertifikat organskog ili prirodnog vina.