Prilikom posete poslednjoj velikoj vinskoj manifestaciji u novembru prošle godine, na jednom od štandova uvoznika vina ponuđeno mi je da probam maslinovo ulje. Ne bi to bilo ništa neobično da mi tom prilikom jedan od menadžera nije rekao: „hoću da radim karte maslinovog ulja za restorane”.
Nemoj me dirati, nemoj mene, nemoj sad! Nije sad vrijeme... Vikala bi tako, da vino može govoriti, boca Venja 2007. Ive Enjingija dok sam je vadio iz vinskog frižidera kako bi se pohvalio pred prijateljem. Bili smo, draga vinska braćo s one strane Dunava, na lijepom kušanju sivih pinota iz Njemačke, Francuske, Italije, Slovenije i Hrvatske. Petnaestak se butelja zakotrljalo između nas osam, potom se uživalo u janjećim kotletima i svinjskom lungebratnu, pa probalo još ponešto i došlo je vrijeme za poć' kućama.
Proizvođači šampanjaca riskiraju da izgube novu generaciju mladih ljubitelja vina koji su zadovoljni i drugim pjenušavim vinima, ponajviše talijanskim proseccom, upozorila je Julie Campos, direktorica prodaje velike šampanjske kuće Nicolas Feuillatte koja radi 16 različitih šampanjaca, a za njih otkupljuje grožđe s više od 2.200 hektara ponajboljih šampanjskih vinograda.
Stanušina je novi makedonski vinski pasoš
Kasno ujutro, ili već je bilo podne, uputili smo se u vinariju Tikveš, najstariju u Makedoniji i jednu od najvećih na Balkanu.
Ugostio nas je Marko Stojaković, glavni enolog, a zajedno smo uživali u Special Selection kolekciji, Terroir vina i ostalim vinskim blagodetima ove vinarije. Odmah na početku kompliment Marku, za njegovu pasiju i posvećenosti u proizvodnji visoko kvalitetnih vina u ogromnim količinama.
Zinfandel - primitivo, kratošija ili kaštelanski crljenak? Vino Novog ili vrlo starog sveta, crnogorsko, hrvatsko, italijansko, mediteransko? Tokom ove 2013. godine dosta smo se približili zaključcima koji se iz čitave priče mogu izvesti. Ali i mnogim drugim. Pa da vidimo šta se zaista krije na dnu čaše nakon ispijanja ovog nesumnjivo muškog vinca...
Novu godinu desetljećima slavim doma. Smeta me taj običaj da baš tu večer moramo biti posebno veseli uz more uglavnom loše hrane i još goreg vina. Zato sam sebi priuštim žurku, tako kažete vi, draga vinska braćo s one strane Dunava, ako se dobro sjećam.
Ovih dana je učestalo (da ne kažem moderno) ocenjivanje vina, vinarija, vinara i sličnih stvari, pojava i lica iz sveta vina i vinarstva. Nismo ni mi ostali imuni na ovakve vidove kvalifikovanja. To i nije tako loše, posebno ako za cilj ima usmeravanje konzumenta ka pravim vrednostima i realnim vinskim dostignućima.
Toliko puta sam obišla vinarije u Makedoniji da se i sama ne sećam, ali svaki put je poseban jer imam tu sreću da uvek budem u društvu najboljih prijatelja, vinoljubaca sa kojima mogu podeliti moju strast prema vinima.
I svaki put, iz godine u godinu, se iznenadim ili me iznenade vina ove male zemlje, pune sunca. Iznenade me vinari i njihova želja i posvećenost da se veselo igraju sa vinskim stilovima i tako menjaju vinsku istoriju ove male zemlje.
Ostade nam još par dana novembra. Ove godine smo nešto ranije završili sa tradicionalnim (da ne kažem afirmisanim) skupovima posvećenim vinu. Poslednja velika ovogodišnja manifestacija odigrala se mesec dana ranije od uobičajenog termina. Kriza je učinila svoje, pa se sve odigralo nešto skromnije nego inače, ali bilo je tu i nekih vedrih strana. Npr. zakup prostora nije bio ništa jeftiniji, ali je domaćin bar imao dovoljno mudrosti (čitaj razuma) da dozvoli nekim izlagačima da podele trošak naknade za jednu lokaciju.
