Vinski turizam, trend ili razvojna šansa

Vinski turizam najbolje okuplja lokalnu trgovinu, kuhinju i kulturu. Nudi uživanje u blagu koje izrasta iz zemlje i otkriva se u čaši. Istovremeno, na nepcu se prepoznaje regija iz koje vino dolazi.

Vinski turizam po UNWTO (Svetska turistička organizacija Ujedinjenih naroda) je podvrsta gastronomskog turizma, turizam čija je svrha poseta vinogradima, vinarijama, degustacije, kupovina vina, u samoj vinariji ili u blizini nje. Vinski turisti žele tokom svog putovanja posetiti vinograde, vinske podrume, festivale vina, te degustirati vina, probati tradicionalnu hranu, ali i inovativnu hranu uparenu sa određenim vinom. Vinski turisti su motivisani posetiti vinsku regiju i zbog ponude i kulturnog i aktivnog turizma, oni ne žele samo kvalitetno vino, oni žele „doživeti“ kvalitetnu domaću hranu, pesmu, ples, lokalne običaje…

Foto: arhiva

Vinski turisti se ponašaju različito, interes prema vinu je različit, različito se ponašanju kad piju vino, različiti su nivoi poznavanja vina. Prema interesima vinskih turista, potrebno je podeliti vinske turiste u segmente i na osnovu toga formirati  konkretnu turističku ponudu i trendove za budući razvoj turističkih usluga.

Kad razmišljamo o vinskim turistima primećuju se tri osnovna segmenta: ljubitelji vina, zainteresovani za vinsku kulturu i slučajni vinski turisti.

Ljubitelji vina su turisti koji  poznaju vino i mogu razgovarati o vinu skoro na profesionalnoj osnovi. Njih motivišu posete vinskoj regiji, degustacije direktno u vinskom podrumu, učenje o tom vinu, kupovina te uparivanje jela i vina. Po istraživanjima na ovaj segment otpada 15% vinskih turista.

Zainteresovani za vinsku kulturu je segment turista koji se interesuju za vinsku kulturu, obilaze vinarije i degustacije vina. Njih motiviše sticanje što većeg iskustva, žele naučiti više o vinu, posebno o novom vinu kojeg nisu imali prilike probati. Na ovaj segment otpada 55% vinskih turista.

Foto: Pexel

Slučajni vinski turisti su slabo zainteresovani za vino. Obilazak vinarije smatraju samo dodatnim iskustvom koje je vredno doživeti, zadovoljni su osnovnim znanjem o vinu i čine 30% vinskih turista.

Župske vinarije poslednjih godina dovode sve više gostiju u Aleksandrovac, ali na žalost turizam, pa tako i vinski turizam u Župi je marginaliziran i odvija se stihijski. Da bi vinarije privukle vinske turiste, potrebne su informacije o tome zašto turisti posećuju određene vinske regije, koje prepreke vinski turisti imaju, kako to utiče na njihovo ponašanje tokom putovanja i koje vrste turističkih odredišta preferiraju. Ovakve tržišne informacije mogu biti korisne za razvoj vinskog turizma i zadovoljavanje različitih potreba. Strategija marketinga lokacije Aleksandrovca bi omogućila odgovore na ova pitanja i dala pravce za dalji razvoj.

Foto: arhiva

Vinari i turistički sektor jedino u zajedništvu mogu stvarati poseban oblik turističke ponude koja će u svojim temeljima imati vino kao kulturni doživljaj, i gastronomski užitak kao poseban motiv dolaska turista. Rast vinskog turizma u svetu postao je značajan, i biće sve značajniji i zato je uloga lokalne zajednice neophodna.

Potrebno je osigurati kontinuiranu aktivnu ulogu opštine, države, ali razumeti i prepoznati i zadovoljiti potrebe vinskih turista, osigurati preduslove za profitabilno poslovanje, investirati u obrazovanje i trening zaposlenih u sektoru turizma, ugostiteljstva, vinarstva i drugih sektora koji se oslanjaju na turizam, insistirati na zaštiti i obnovi prirodnog bogatstva, poštovati kulturne vrijednosti i različitosti.

Razvoj vinskog turizma dovodi do većih ulaganja, i do ekonomskog razvoja cele regije čime jačaju lokalna mala preduzeća.   |