Vinski paraziti (ili naručeno ubistvo)

Objašnjavali svoje slucajeve i opravdanost uzimanja pravde u svoje prste, na tastaturi. Jednoj poznanici sam cak izašla u susret, imenom i prezimenom je nasred ulice ispraznila šaržer u dilera deviza, epizoda u narednom romanu, cisto da policija ima cime da se zanima, a njoj medicina da se izbori sa avetima hiperinflacije.

Zezala sam se mesecima kako cu da razvijem mali biznis i registrujem u APR-u, dakle sve legalno, radim književna ubistva po narudžbini, cena zavisi od izbora oružja, mesta i uloge ubijenog u romanu i našem demokratskom društvu, da li želite sami da budete ubica ili biste to ipak prepustili fikcionalnom liku, dajem popust na serijska ubistva, genocide ne radim... Ponavljam, zezala sam se. Onog dilera sam roknula for free.

Bez brige, u ovom tekstu nece biti mrtvih. Prosto sam se setila gornjih dogodovština povodom raznih malih biznisa, nekih legalnih a nekih ne baš, koji parazitiraju na vinarima. Onima koji im dopuste. Mene i Branka samo nerviraju, mejlovima, telefonskim pozivima i porukama na vajberu i mesindžeru, neki bogme i pravo na vrata zapucaju, samopozvani. Pokušacu da izvršim klasifikaciju ovih „poslovnih poduhvata“, nepotpunu doduše, jer mnogi od tih živopisnih likova rade i na više od jednog fronta.

1. Ljubitelji vina – pojavljuju se pod širokim spektrom imena, od nekih sasvim obicnih, tipa Udruženje ljubitelja vina Brijanje Donje, registrovano kao grupa gradana Brijanja Donjeg, pa do potpuno urnebesnih, recimo Vinske dvorske dame, ili Vitezovi malolaktickog reda, registrovanih valjda na dvoru Stefana Nemanje, ako je bio pismen. Redovno prave neke proslave i pozivaju vas na njih, vaše je samo da kao svaki pristojan pocasni gost ponesete vino. Za celo društvo, naravno. Ako ste im baš mnogo simpaticni, udostojice vas i toga da svoju godišnjicu, imendan, inauguraciju... proslave u vašoj vinariji. 

2. Vinski edukatori – najcešce pod krinkom nekakvog društva za unapredenje, cegagod, nek bude Vinompodoblake. Vrlo povoljno, u kešu a ne u vinu, ce vas nauciti kako se vrti caša; kako se piše molba za prijem u clanstvo u neku od onih družina opisanih pod 1; kako da razlikujete kiblu od krigle... U ekstremnijim slucajevima ponudice vam i kompletno školovanje, tokom koga cete savladati popunjavanje svih formulara propisanih HACCP-om. Na stranu što su vam elaborat za implementaciju HACCP prethodno uradili baš oni, toliko pregledno i prakticno i za ogromne novce da vam je odista potrebno ozbiljno školovanje za štrikliranje i parafiranje formulara, ali tek nakon obavljene psihoterapije. 

3. Medijski nakupci –  koji vam nude da se slikate za televiziju. Obicno imaju samo ime i prezime koje biste vi vec trebalo da znate, pošto nemate pametnija posla nego da gledate emisije o vinu na nekim opskurnim TV-kanalima i jutjubu. Grešne nam duše, uopšte nemamo televizor i to vrlo namerno, a na jutjubu slušamo muziku. A oni su odabrali baš vas, jer vi ste trenutno cista ekskluziva, vinarija u usponu, vaše je samo da platite reditelja, kamermana i rasvetljivaca, iznajmljivanje opreme, šofera i gorivo, njima novinarski kodeks ne dopušta da naplacuju svoje usluge.

I tako ce „sopstvenu produkciju“ naplatiti emiterima. Naivnima nešto povoljnije deluju ponude koje se ticu „papirnih“ i „portalnih“ novinara. Za nekoliko stotina evra, plus omanja Ivkova slava, medijski nakupac ce vam dovesti u vinariju  desetak novinara od kojih ce svaki napisati nešto o vama, slikanje mobilnim included. Pohvalno, naravno. Da smanji troškove, iznajmice minibus i krenuti na turneju po celom vinogorju...

4. Ivent menadžeri – nastali mahom od vinskih mušica sa vajn džemova, na kojima publika za male pare može da proba desetine vina, što je za vinare sasvim OK dok se ne pretvori u neobuzdane pijanke. Jer, vinske mušice prate vinare u stopu, ne propuštaju nijednu degustaciju, na kraju zakljuce da su od tolikog besplatnog vina usput popili i pamet za vinski biznis.

Dakle, pokušace sad oni sami da organizuju nešto slicno, u lokalnom kaficu ciji je vlasnik njihov drug iz osnovne škole, od vinara ce tražiti vino i skromnu kotizaciju, od publike da kupi ulaznice. A kad shvate da publiku zapravo nemaju, ponudice vam da vam organizuju promociju „na jednom kultnom mestu“, pa vi onda slobodno dovedite celu svoju osnovnu školu kod njihovog ortaka. Ako vam je do toga. Pa i nije, radije cemo da napravimo tajni nocni ivent u školskom dvorištu.

5. Samozvani marketinški strucnjaci – o njima sam vec ponešto pisala, prodaju lažne lajkove i falš pratioce na društvenim mrežama. Oni ambiciozniji nude citave kampanje od kojih biste trenuto zauvek izgubili culo (dobrog) ukusa.

6. Turisticki delatnici – imaju veoma jednostavnu ponudu. Dovešce vam u avliju pun autobus ljubitelja vina, neumreženih kao oni opisani pod 1, vi cete im napraviti sitno meze i degustaciju, a onda ce oni otkupiti celu vašu lanjsku i preklanjsku berbu. Tako je izvesni „turisticki radnik“ iz nedelje u nedelju dovodio jednoj našoj koleginci minibus sa desetak muškaraca iz islamske zemlje u kojoj je alkohol mislena imenica, ovi bi ko pušteni s lanca popili boga oca, zapevali, zaplakali i sve drugo što može da ti se desi ako nisi u treningu. Pri odlasku bi kupili jednu bocu vina, nekad ni to, jer ko zna kolko su platili all inclusive „izlet“. Žena se hvata za glavu, i ugovor je potpisala s „agencijom“, kako da ih se rastosilja? Katancem na kapiji, mislim se ja.

7. Nazoviugostitelji – veliki i mali. Vlasnici divljih kafana, banket sala, agencija za ketering i slicnih institucija retkootvorenog tipa... koji rade iskljucivo za keš. Isplata „kad se roba popije“. Obicno zovu 31. decembra oko podneva, mnogo im je hitno, a docek Nove godine im onda traje do 1. maja. Tad narucuju „robu“ za Praznik rada, a plate Novu godinu, možda ne baš u celosti. Volela bih da im vidim izraz lica kada bi im gost posle obilnog rucka, umesto da izvadi novcanik, rekao: „E, platicu ti kad svarim ovo što sam pojeo!“

8. Udavace i duvegije – dobro, preterujem, bracnih ponuda još nismo imali, ali ne znam finiji izraz, pa u nastavku dodajem znake navoda. Ovo je definitivno najtragikomicniji mali vinski biznis kojem smo i mi ciljna grupa. „Udavace“, od maloletnica u poteri za sponzorom do polovnjaca u potrazi za malo radosti treceg doba, verovatno su previše gledale „A good year“ i slicne holivudske vinske ljige pa im to sve oko vina i vinara deluje jako romanticno, glupljim primercima pouzdano i profitabilno.

Evo baš današnji slucaj, jedna domaca cura stranog imena zakacila se na newsletter iz Patkovog vinograda?! Valjda zbog tog stranog imena, potražila sam je na netu, možda je Dekanterova novinarka, babi se snilo. Jok, makeup educator and artist, modeling, event organizing! Tim recima. Mlada punoletnica, mada ko zna, ako je stvarno makeup artist uz sve filtere možda je i ispisnica. Na instagramu stotine provokativnih golišavih fotografija i nijedna caša vina? I baš joj fali naš newsletter! Imamo mi i brazilskih starleta, japanskih vinskih blogerki, ama „udavaca“ s cele planete, uopšte nije dosadno. Bar Branku. Zato je kod mene, sa „duvegijama“, ponuda jako kilava.

Imam i ja, doduše, jednog zalutalog momka iz Brazila u tangama, sve ostalo su najobicniji domaci pijanci. Nisam baš u prvoj mladosti, cak ni u drugoj, nemam šato, pijem pa nisam upotrebljiva ni za taksistu posle nocnog provoda... E, ali imam alkohol. Mnooogo alkohola. Više nego što bi potencijalni „duvegija“ mogao za tri nove jetre da popije. Baš šteta što mi vino prodajemo. 

Da se vratim u zakljucku na ono književno ubistvo s pocetka teksta. Neutuživo je koliko i svi gornji poslovi vinskih parazita. Istina, niko me nije baš toliko iznervirao da potegnem recenice s letalnim ishodom, ali me vec opasno svrbe prsti za jedno smehotresno vinsko romance. Videcemo...