Možda godina

Pala je i obradovala nas. A onda je nastavila da pada. Možda. Odavno smo opremljeni kišomerima, jedan je montiran nasred dvorišta, još nekoliko ih je strateški raspoređenih po vinogradu. Usred noći nas probudi grmljavina, usledi pljusak praćen sanjivim psovkama. Ujutro vidimo da se kišomer prelio - za ovakva leta bi nam bolje došle kišomerne kofe od plastičnih igračkica pouzdano korisnih jedino po obodu Sahare. Branko još pre doručka žuri u vinograd, vidim da pakuje i gumene čizme u ladu nivu. Vraća se, čini se, i pre nego što je otišao, zbunjen. U vinogradu, na dva kilometra od kuće, nije palo ni kapi?

Sledećeg puta ne bogoradamo u po noći. Jer, možda gore nije pala. Možda. A nekad je i pala. I obrnuto se događa. Uhvati nas kiša u vinogradu, jedva pređemo kaljugu koja se očas napravi oko mostića preko Patke, stignemo u avliju, a tamo ništa. Izveštaji od spoljnih saradnika Patkovog hidrometeorološkog zavoda samo uvećavaju možda zbrku. Kiša je pala na Kaleniću, ali na Crvenom krstu sija sunce. U Novom Sadu poplava, u Petrovaradinu... nek bude sneg, za promenu. Banoštor klizi, Irig tone.

U Šidu se pojavili beduini na kamilama, e, ali imaju i kišobrane. Dobro, preterujem. Kakogod, tako možda rastrojene su nas sustigle fotografije uništenih šumadijskih vinograda. Danima pre nego što su ih objavili mediji, fruškogorski vinogradari ih razmenjuju između sebe, s užasom i nevericom. Prolile su se i mnoge suze mladih sremačkih vinogradarki. Ne baš moje, doduše jesam mlada vinograrka ali u svim ostalim domenima sam sa suzama davno završila, pa generalno samo psujem, u ovom slučaju nebo.

Koliko je palo kod vas, kišomer u vinogradu

Mala digresija: Imali smo prilike letos, neposredno nakon te kataklizme, oči u oči i uši u uši da gledamo i slušamo jednog eksponenta vlasti zaduženog za naš slučaj. Kaže, država bi pomogla šumadijske vinogradare, samo da šteta nije bila prevelika! Ovako, ne može da se proglasi stanje elementarne nepogode. Prouzrokovane dejstvom prirodnih sila, tako piše u zakonu, bar koliko ja, pravno nepismena, umem da pročitam, a znam sva slova, ćirilicu, latinicu i grčki alfabet.

Nema se para u budžetu za toliku štetu. Normalno, ima i važnijih prirodnih nepogoda, doduše ne izazvanih prirodom, odozgo, već prirodnim običajem kod Srba da se ljudi bez dovoljno škole, znanja i iskustva bave projektovanjem, izgradnjom, državnim finansijama... Tako da će novac iz budžeta, umesto da delimično pomogne one koje je oštetilo nebo, verovatno otići na premeštanje brda s jedne na drugu stranu puta! Jer ljudi su najveća prirodna nepogoda, u tome moram da se složim s eksponentima vlasti. Koji ljudi, to je drugo pitanje.

Novac iz budžeta, umesto da delimično pomogne one koje je oštetilo nebo, verovatno će otići na premeštanje brda s jedne na drugu stranu puta!Ali da se vratimo možda letu 2018. Previše kiše znači i češće prskanje. Nije baš bilo kao 2016. godine, rekordne u našem kratkom vinogradarskom veku, opet prekomerno za moj ukus. Za bilo čiji, ali izbora nema. Sve vreme natezanje s kišom, možda neće pasti pa da ne prskamo, a možda i hoće, bolje da predupredimo nevolju. Već početkom avgusta postaje jasno da će berba poraniti, obavljaju se poslednji dozvoljeni zaštitni tretmani jer karenca... tu već nema nikakvog možda. Kraj, ende, é finito, atomizer ide u šupu.

A živce počinju da grickaju za kraj leta već standardne muke po botritisu. Ako u septembru ponovo počnu kiše...

- Možda i neće – kuraži me Branko, mene ili sebe đavo će ga znati.

Imali smo samo dve-tri sporadične kišice, možda kišurine, i u rajnskom rizlingu pronalazimo nekoliko grozdova s plavičastim bobicama. Grožđe pri tom nije dovoljno zrelo, treba mu bar još par nedelja. Uto stižu vesti o japanskoj mušici, gnusnom suzukiju koji od vina pravi sirće.

- Samo mi još mušica fali, i tako se osećam ko… Dopišite sami.

Idealno za patke, voda u vinogradu

Branko je po običaju sklon nemogućim poduhvatima, ne dâ se, rastrčao se preko pola Srema, nabavio neku bogojavljenjsku vodicu, organic, bez karence, koja pod sloganom „mile mi mame“ rasteruje iz vinograda insekte, buđi, bele slonove… sve s učinkom od fantastičnih 10 %, tvrdi španski proizvođač. Sad, da l' smo upali u tih 10 % ili je mušica imala pametnija posla, tek izvukosmo se. A možda i nije bilo mušice.

U tome nam je prošlo i one dve nedelje, šećeri su narasli, kiseline su OK, hajde da oberemo pa da se smirimo. Kad bi se zezali. Jer svi beru. U Krčedinu postoje dva vinograda, neuporedivo veća od našeg, koji angažuju svu radnu snagu, uzgred, mahom žene, ovde muškarci imaju pametnija posla, uz flašu piva na stepenicama bakalnice. Leteće ekipe iz Srbije, tako se to u Sremu zove, možeš da uhvatiš koliko i pticu u letu, od velikog vinograda do velikog vinograda. Čime, puškom? Ne budimo nasilni. Mi bismo s naša dva hektara samo da se udenemo negde između njih, na dan-dva.

I opet počinje. Ekipa možda dolazi u sredu. Čekamo, uzalud. Ko je pominjao sredu, rekli smo možda četvrtak. Petak traje još pola sata, stižu ujutro. Možda? Videćemo.

Konačno, možda i popijemo nešto dobro za koji mesec…  |