Kulturno pijanstvo

Ali, to u stvari i jeste draž reklame. Poluistina koju konzument sam mora da otkrije! Kao kad kažemo „coca-cola osvežava”. Da, ali samo kada je hladna! (ponovo g-din Voja Žanetić).

Kod vina je reklama mnogo jednostavnija i određenija, jer se zna šta konzumenti očekuju od reklame, pogotovo od opisa, ali se tu uglavnom zaobilazi veoma važna činjenica – vino sadrži i alkohol. Svojevremeno sam probao i neko vreme redovno konzumirao bezalkoholno vino. Zapravo, veoma kvalitetno vino, ali sam uvek posle njega popio i čašu-dve pravog vina. Da li je to slučaj samo sa mnom?

Malo sam promatrao ponašanje mojih prijatelja i kolega i došao do zaključka da i oni imaju, pa sad da kažem, sličan stav. Za bezalkoholno pivo niko nije hteo ni da čuje, a što se tiče vina, samo nekoliko njih, i to posle ozbiljnog ubeđivanja, pristalo je da proba bezalkoholno vino. Dakle, vino ima i miris i ukus, ali da bi neko uopšte uživao u njemu potrebno je da ima i alkohol.

Takođe se sećam rečenice jednog prijatelja koji je rekao: „Onaj ko se nikada nije napio, nema pojma šta je vino”. Doduše, to sigurno nije tačno, ali pretpostavljam da zaista ne postoji čovek koji voli vino, a da se nije napio nekoliko puta. Što se tiče mojih prijatelja u to sam siguran. Koliko puta su mi se pohvalili da su njih trojica-četvorica popili tri, četiri ili pet boca vina, uglavnog različitog. Koliko puta sam video da se neko hvali celom serijom popijenih boca. Ovako napisano može da zvuči da ja tako nešto nikada nisam uradio, što je potpuno netačno, jer uživam u opuštajućem efektu vina i zbog toga često moram da se vozim taksijem. Ispiti, na primer, šest boca vina, pogotovo skupog (što je potpuna budalaština, jer se odavno zna da je posle druge boce svako vino isto) među „kulturnim” alkoholičarima spada u herojski čin
dostojan poštovanja. I to je prava istina, veliki broj konzumenata vina spada u alkoholičare, ali „kulturne” – jer im je ispod časti da se opijaju rakijama i pivom pa svoj alkoholizam pravdaju ljubavlju prema vinu.

Koliko puta ste na reklamama za pivo videli i čuli upozorenje „Drink responsibly” (Pijte odgovorno)? Puno put! A, koliko puta ste to isto upozorenje videli ili čuli na reklamama za vino? Nikad! To već u startu stavlja vino na povlašćeno mesto u odnosu na pivo i pravi atmosferu da se vinska pijanstva ne smatraju pravim pijanstvima, već odrazom dobre zabave i kao takva su poželjna. Mladi konzumenti, iako vino sadrži čak i do tri puta veći procenat alkohola od piva, a u slučaju pojačanih vina i četiri puta, u uživanje vina ulaze bez straha od pijanstva, što nije slučaj kao kad piju pivo. Možda grešim, ali to je moj utisak koji sam stekao po raznim degustacijama i odlaskom u restorane i barove.

Pročitao sam da je u Srbiji alkohol uzročnik preko 2.500 saobraćajnih nesreća u kojima više od 50 ljudi izgubi život u toku godine. Ukupan udeo nesreća izazvanih pijanim licima u svim nesrećama u Srbiji je oko 18%. I još imamo nesreću da je korupcija normalna stvar, pa umesto „duvanja” priznate policajcu kako ste popili čašu više i ponudite odmah da platite traženu sumu, a sve u cilju kako bi ste nastavili vožnju.

Da ne govorim o onima sa dobrim vezama, kojima je ispod časti da razgovaraju sa policajcima, već odmah po zaustavljanju zovu prijatelje, oficire u policiji, koji odmah zovu patrolu koja se potom redovno izvinjava zaustavljenom zbog toga što su ga zaustavili. Ima i onih koji su prijatelji sa sudijama, koji im suđenja odlažu sve dok im prijave ne zastare. Sve u svemu, ima puno načina da se automobil ne ostavi ispred kafane, a da mi i dalje možemo da pijančimo – normalno ako u međuvremenu ne ubijemo ili osakatimo nekoga.

Dakle, možda je vreme da se kod reklama za vino, kao obavezna stavka, uvede rečenica „Konzumiraj odgovorno. Sadrži alkohol”. Jer, ako se desi da ležite u bolnici sa kukom dva metra od vas zato što vas je pijana budala udarila kolima tačno ispred plaže, nemojte da krivite samo vozača, već i državu koja nije napravila dobru prevenciju.