Kralj je mrtav, živeo kralj

I tu je bio početak kraja vladavine kraljevske sorte kod potrošača Novog sveta, posle decenije ili dve učestalih istih odgovora na isto pitanje „šta bi ste popili?”, a koji su glasili – „Glass of chardonnay”.

Pomenutu priču prepoznaćete u fenomenu koji se kod nas prepoznaje kao „šardone Kovačević”, o najprodavanijem belom vinu, baš od šardonea, u Srbiji.

ABC se javio kao uspostavljeno pravilo Novog sveta koje, između ostalog, predstavlja skraćenicu od „anything but chardonnay” (bilo šta osim šardonea), a skovano je nakon zenita vladavine šardonea u vinskom svetu .

Danas ABC u mnogome pomaže drugim sortama, koje su se pile tek sporadično i od strane istraživača i vinskih znalaca.

Kada je počela naša nova vinska istorija, šardone je bio must have. To je išlo dotle da su vinari sami govorili kako ne možete ozbiljno da se bavite vinom, a da nemate šardone u ponudi. Ipak je to u svetu prepoznata sorta. Sa druge strane, na pitanje zašto se  ne okreću autohtonim sortama, odgovor je često bio: pa, za njih niko ne zna, sa njima se ne može u svet, ili kako one nemaju potencijala da daju vrhunska vina. A šardone je bio (kod nas i ostao) srećković kojeg vole vinogradari, vinari i ljubitelji vina.

Od tada do danas mnogo toga se promenilo. Na tržištu se nalazi na desetine tamjanika, sve više prokupaca i morava iz Pocerine kreće da se širi po Šumadiji, obnavlja se kadarka... Samo deceniju ranije, svaki pokušaj sadnje i proizvodnje vina od autohtonih sorti ili onih novostvorenih bio je izvrgnut u najmanju ruku neverici. Brojke kažu da je zastupljenost autohtonih sorti pod zasadima kod nas ispod 20%.  Onih 80% pripada većinom šardoneu & kaberneu. Svakako, prilično poražavajuća činjenica za jedan ponosan vinski i vinogradarski narod, koji oduvek drži do sebe i svog identiteta.

Do juče, gotovo jedino što se pilo od belih vina u restoranima u našoj zemlji je bio šardone, na ovaj ili onaj način.

Sa druge strane, stranci, kojih konačno ima iz godine u godinu sve više, u najvećoj količini troše vina od autohtonih sorti.

Konačno, koja je tajna kraljevine i kraljevanja šardonea?

Šardone je lako-savladiva sorta, dosta zahvalna, laka za uživanje, bilo da je vino iz inoxa, barika, bačve, čipsovano… U svakom obliku. Da iznosim u brojkama koliko se boca nekih od najpoznatijih šardonea trošilo po restoranima svake godine, potrajalo bi. I to vreme je trajalo, trajalo i trajalo do nedavno. Troši se šardone i dalje, nije da nije, ali je počeo da se troši i sovinjon blan. Sorta koja, gle čuda, gotovo da nije mogla da se proda do juče, skoro kao rajnski rizling i dan-danas. U prilog tome ide i sve više sovinjona na tržištu. Počinju da se piju i vina od rizlinga, muskata, traminca i drugih sorti. A sve je to znak evolucije vinskog društva. Super! Razvijamo se. Nešto se dešava. Nismo zapeli na početku.

Takođe, i vinari sve više dodaju autohtonih sorti u svoj portfolio. Bravo! Vidi se da ipak ima potencijala i smisla raditi nešto sa prokupcem i drugim sortama pored šardonea i kabernea.

Dok ovo pišem, ABC je u svetu evoluirao u „another bottle od chardonnay” (dajte još jednu bocu šardonea).

Kod nas to, kao i sve ostalo, malkice kasni. Kralj je bio svrgnut, ali se vraća u punom sjaju, dokazavši ipak da je to sorta koja može da da vina najrazličitijih stilova, od Burgundije preko Šampanje, do Amerika i Australije. I kao takvu je treba poštovati.

Koliko god to nekome bilo krivo, kralj će i dalje držati svoj tron.