Think global, drink local

Prošle godine sam išla preko Pariza i pisala o šoku koji sam doživela na njihovom aerodromu („Ajfel gondolijer"), pronašavši u aero-restoranima jedino vina iz Italije u ponudi!

U Rimu, situcija potpuno drugačija. Upravo sedim za sjajno dizajniranim wine cornerom jedne velike grupacije. Sve u crnom. Minimalistički dizajnirano sa pomoćnim šankovima, ako se zagužva, koji imaju i držače za vinske čaše. Bravo! Tako jednostavno, tako efektno. U nas je otvoren niz vinskih barova, ali bez ovih praktičnih dodataka. U samom baru desetina penušavaca na čašu po pristojnim cenama ili u paketu sa hranom, kao tasting menu za nesto višu cenu, ali opet pristojnu, pošto može da vam zameni jedan obrok. Pogotovo ako je još dan mlad. Suvi, polusuvi, slatki, roze, beli, imperijali... Za svakoga po nešto.

Poseban dojam, a opet vrlo jednostavan recept, jesu činije za grisine dobijene presecanjem šampanj boce. Originalno! Ukoliko ste singl, kao što je bila moja malenkost, onda vam sleduje ona manje zapremine dobijena od flaše presečene dijagonalno po visini, no ako ste u društvu onda ćete dobiti grizine u „činiji“ koju čini položena boca penušavca sa sve čepom i kapicom, a sa odsečenim delom trbuščića. Sjajno izgleda, a košta manje nego bilo koja dizajnerska činija iste svrhe, da ne govorim koliko je efektnije.

I to nije sve. Obradovao me je i popriličan izbor maslinovih ulja i balzamika, koje kod nas možete dobiti u veoma malo restorana.

Podmetači su od  težeg papira dezena plute, opet autentično, a jednostavno. Čaša za penušavac dobrog dizajna (manje više tipa Arom' Up Floral by Chef & Sommelier) novog doba. Ovde„flaute“ gotovo da više ne postoje, vreme je da se isprate u istoriju definitivno.

Ukoliko pak niste ljubitelj mehurića, onda sa vama nešto nije u redu! ! No, i za takve se nađe veoma dobar izbor mirnih vina, probrana ekipa nema šta. Sve je dodatno upotpunjeno malim, ali dobrim izborom pasta, mocarele, pršute, karpaća od više vrsta riba i mesa, salate. Zaista, ne treba očekivati ništa više od ovoga da vas zabavi i gastronomski zadovolji dok čekate svoj let.

Moj izbor je bio suvi roze brut imperijal i karpaćo od tune sa štapićima svežeg povrća. Kako sam sela, nisam mogla da odolim a da sve ne uslikam i ne prenesem utiske kroz nekoliko reči na papir, za vas koji ovo čitate. Ako se zadesite u Rimu na aerodromu  ovo može biti dobar izbor. Dok kucam ovaj txt bar se gotovo popunio i pogled na ljude koji piju vino, iako još nije ni podne, stvara toplinu oko srca. (Kad vam dan počne u pet ujutro, onda je 11:28 časova stvarno vreme ručka!) Ovakve situacije čine da se osećate kao da pripadate svetu i otuđenost koju ponekad osetim kada putujem sama ovake situacije obeshrabruju u startu.

Još malo i krećem za Bordo, a šta me tamo čeka čitaćete u narednoj kolumni.

Tema za razmišljanje: uskoro će biti vreme, ili već sada jeste, da se ovako nešto uradi i na našem aerodromu u korist popularizacije lokalne hrane i vina i promocije istih za one koji u našoj zemlji žive ili su samo u tranzitu, a i dalje ne znaju kakav je sjajan napredak u gore pomenutom učinjen u protekloj deceniji. Sjajna prilika da se vinari sa udruženjem somelijera i šefova kuhinja udruže, urade degustacione menije sa svojim vinima i polako krenemo da puštamo ukuse i mirise našeg podneblja u svet – tamo gde im je i mesto!