Ljubav u boci

I zaista, da li tajna leži u taninima, antocijanima, terpenima, tiolima, azotnim jedinjenjima...?

Ili je po sredi nešto sasvim drugo?

Za fenolne i mirisne materije, kao i za one druge, nije dokazano da izazivaju bilo kakvu hemijsku reakciju u ljudskom organizmu iz koje nastaje ljubav!

Mora da je po sredi nešto drugo.

Ubrzo shvatam kako u stvari znam pitanje, ali ne i odgovor. Sve dok mi, probajući vino rađeno od grožđa gajenog po metodama biodinamike iz Srbije, nije bljesnulo pred očima – Steinerova teza*! To je to!

Vinarstvo je jedan od onih poslova u koji se ulazi uglavnom zato što ste ostrašćeni vinom. Danas, kada pogledate vinare iz celog sveta, svi oni imaju svoj specifičan stil i filozofiju, ali i jednu zajedničku crtu – ljubav i strast prema vinu i vinovoj lozi.

Sa druge strane, vinogradari koji obavljaju zaista težak, zahtevan i na kraju neizvestan posao, rade to pre svega iz ljubavi prema grožđu i vinu.

Shvatih da ljubav koja se stvara u nama tokom uživanja vina nije posledica hemijskih reakcija njegovih suspstanci, baš kao ni alkohola, na koji većina odmah pomisli, nego da je poenta u tome da mi ljubav unosimo kroz vino u njenom pravom obliku. A ljubav u vino ulazi vrlo jednostavnim sistemom zračenja od vinogradara/vinara, koji s ljubavlju gaji lozu i tu ljubav prenosi na svaku bobicu grozda, koja se kasnije pretače u širu i gde se dodatno obogaćuje ljubavlju tokom vrenja i odležavanja u podrumu!

Ljubav ulazi u bobicu kroz list, pokožicu, korenov sistem, menja oblik od faze do faze u stvaranju vina i na kraju, kroz to isto vina, biva unešena u naše organizme. Kao i svaka druga energija, ljubav ne može da bude stvore ni iz čega, niti može biti uništena, samo može da menja oblik. Mi, u stvari, u vinu pijemo ljubav koju prenosimo perom u stih, kistom na platno, pogledima i poljupcima dragim osobama. Prenosimo je dalje i ona putuje u krug. Ponovo se pretače preko vinara i vinogradara u grožđe i vino i vraća nam se kroz neku tamjaniku, merlo, mehuriće...

Vina koja dolaze iz malih vinograda i malih podruma bogatija su tom energijom koju zovemo ljubav iz prostog razloga što se ljubav ljudi koji učestvuju u stvaranju tih vina deli ma manju zapreminu, odnosno manje se razređuje nego energija jednog enologa koji proizvodi milione boca (kao kada sa pet rebara radijatora grejete sobu od 15 m2 ili od 105 m2). Naravno, i boce grožđa kod industrijskih vina nose u sebi ljubav, ali ne u onoj koncantraciji u kojoj je ima kod vina sa malih poseda. U prilog ovome ide i  jedan od doživljaja koje sam ranije opisala u kolumni „Nova teorija”, kada sam probala jednog Supertoskanca od kojeg je osećaj zadovoljstva i zaista ničim izazvane ljubavi trajao ceo dan!

Iz ovoga može da se zaključi zašto većina piva ili rakija nema takvo dejstvo na čoveka. Namerno sam rekla većina, pošto i tu ima po neki izuzetak.

I mi samo smo jedan složen organizam, baš kao i vinograd i vino, i kada emitujemo ljubav ljudima oko sebe ona se na neki način prenosi na njih i nešto izmenjena preko njih ide dalje, a deo nam se vraća. Isto je i sa biljkama u stanu, vrtovima, cvećem, što je već i naučno dokazano. Biljke koje se gaje s ljubavlju uvek su naprednije, bujnije i lepše i svojim izgledom, tj. lepotom, vraćaju nam uloženu energiju da kada ih gledamo osećamo ljubav i sreću zbog njihove lepote.

Na kraju se sve svodi na onu teoriju: kakvu energiju odašiljaš, takva energija ti se i vraća.  I zaista deluje. A da bi delovala potrebno je verovati. Oni koji ne veruju i ne šalju ljubav ne mogu ni da je prime. Ni kroz infuziju, a kamoli kroz vino, iako je ona tamo. Oni od te vrste će sigurno naći zamerku ovim opažajima...

Za njih više sreće sa nekim drugim pićima.

* Rudolf Steiner, austrijski filozof, naučnik i pisac, zastupao je tezu o postojanju „životne sile“ u poljoprivrednim kulturama i zemljištu, koja utiče na sva živa bića.