Poslednji poziv putnicima! Europa Express polazi sa prvog vinskog koloseka...
Nakon devedesetih godina i hlađenja Hajnekena u Dom Perinjonu na splavovima, Srbija danas proživljava vinsku renesansu. Vina imamo više nego ikad, ali znanja i kulture o istom možda i manje nego bilo kad. Pa gde je zapelo?

Primeurs Grands Crus de Bordeaux 2011.  Za sve koji ne znaju, a verujem da je istinskih vinoljupaca malo koji nisu u toku sa datom tematikom, „anprimer“ predstavlja jednu od najprestižnijih vinskih manifestacija u svetu. Održava se svake godine u Bordou s ciljem da se testira premijerno prošlogodišnja berba, proceni potencijal, kvalitet i na kraju krajeva cena i sama budućnost vina, u ovom slučaju iz 2011 godine.

Sedam dana nisam ni zašla u kafanu nego sam bistrila glavu na skijaškoj stazi. Verovatno baš zato ovaj tekst nikoga neće naljutiti!

Jedna od najistraživanijih tema od strane somelijea danas jeste „vino i hrana“. Ispisane su (da ne kažem prepisane) na stotine stranica kojekakvih pravila i  zakona. Slaganje vina i hrane po istim ukusima, po suprotnim, šta sa čim može, a šta ne nikako, koje vino paše kojoj hrani, a kojoj pak nikako ne. A još kad se u sve to upletu i začini, strukture, temepratura jela... Sve postane jedna velika zavrzlama. Nije da sve to nema smisla, itekako ima, ali…

Sve je više vinoteka i vinskih specijalizovanih barova, sve je veća ponuda vina iz ovdašnjih malih i srednjih podruma. Super. Idemo malim koracima ka velikim promenama. Ali, ima u tome nešto što me čine nespokojnom.

Već nekoliko dana kucam ovaj txt. Stalno iznova. Sto puta ga okrenula, obrnula, pisala, brisala... i na kraju evo sta je ostalo. Reč je o onom velikom bilbordu kod Autokomande sa kojim sam se sudarila nedavno, kada me je pljusak zakucao sat vremena u koloni. Osmotrila sam ga do sitnih detalja: beo bilbord, na njemu fotka boce vina sa isto tako belom etiketom i natpisom: „GRAND CUЯ"!