„Sometimes the magic works, and sometimes it doesn't.“

Da li ste gledali kultni film „Mali veliki čovek“ Artura Pena, u kojem se Dastin Hofman priseća svog života dužeg od jednog veka, a koji ima da zahvali „slabijima“ i „primitivnijima“, Indijancima, dok je od moćne američke konjice, od „svojih“, doživeo sva zla i nečoveštva ovog sveta?

Pre mnogo godina ubila sam izvesnog akademika, svinju od coveka. U romanu, savršen zlocin, ne možeš da robijaš a tebi lakne ko da je izistinski. Citaocima se to toliko dopalo da su poceli da me obasipaju nebrojenim molbama da im nekoga ubijem.

Uvreženo je mišljenje onih koji od vina žive, a da u vinograd ili u vinariju kročili nisu, osim možda za potrebe fotografisanja, kako preko zime vinari nemaju nikakvog posla, te da je to idealno vreme za promitivne aktivnosti. Oni nas kao organizuju, a mi se kao promovišemo. Jer kao imamo vremena. Što je tek polovično tačno.

O plasmanu vina mogla bih da napišem roman, a ne blog, ma sabrana dela bih mogla da napišem, ali drama nije moja književna forma, pa onda hajde samo malo da se očešemo o temu, postrance.

Vinogradarska 2018. počela je dobro, zdravim i naprednim pupovima na lukovima. Ipak bez preteranog optimizma, prethodno leto obeležila je paklena suša, zimus ni snega nije bilo. Neophodna nam je neka ozbiljnija kiša. Možda padne.

Kratko i voluntarističko, budući da je obavljeno na Google translate, istraživanje porekla reči pluta pokazalo je da se ovaj izraz koristi jedino na ex-Yu prostorima, ali i u Bugarskoj i Rumuniji. Uopšte ne liči na cork, kork, corcho... ili kako već  koru hrasta plutnjaka zovu na raznim jezicima.