Srđan Dragojević

  • Tekst  Vladimir Đurđić
  • Objavljeno u Poznati u gostima
  • Bookmark and Share

srdjan-sa-casom

Ako je filmom „Lepa sela lepo gore” Srđan Dragojević podelio javnost bivše države po republičkim šavovima, sa pričom o diskriminaciji homoseksualaca u „Paradi” tu istu državu je – ujedinio! Cinik bi se upitao, ima li lepše metafore koja oslikava izreku kako ljubav ne poznaje granice. Ono što nacionalna strast rastavi, to LGBT populacija sastavi!

Ne znam da li je Dragojević exYU anđeo, ali je svakako reditelj koji izaziva pažnju. A činjenica da je i veliki ljubitelj vina posebno ga kvalifikuje da se pojavi na stranicama najpopularnijeg regionalnog online magazina o vinima. Pogotovo što će verovatno i tu izazvati kontroverze!

Da li vas je iznenadilo što nije bilo incidenata u bioskopima gde se prikazivala „Parada“?

- Nikakve incidente nisam ni očekivao, pre svega zato što je „Parada” dobronameran film koji zagovara toleranciju i ljubav među veoma različitim ljudima. Bilo je pokušaja poziva na bojkot od strane marginalaca krajnje desne i fašističke orijentacije, ali je lepo to što je odziv publike pokazao da su oni ipak u manjini.

intrevju-fotkeIma li bilo kakve razlike  u tome kako je film prihvatila javnost u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Podgorici ili Beogradu?

- Ne. Film se svuda doživljava – identično. Broj od 550.000 ljudi koji su videli film u regionu, a koji će sigurno biti i veći, pokazuje da prvi put dvadeset godina posle početka sukoba i raspada Jugoslavije publika na čitavom prostoru nekadašnje države doživljava jedan film kao „domaći”. Ova brojka je svakako rđava vest za sve desničare, nacionaliste i ksenofobe u čitavom regionu. Ona svedoči o onome što sam oduvek znao – političari i tajkuni mogu da rasparčaju jednu zemlju na delove, ali ta zemlja i dalje postoji!

Da li znate šta o „Paradi“ misle oni o kojima film govori?

- Da, znam. Dopada im se!

Ako bih tražio dobar razlog
da čovek bude bogat, jedan koji mi
pada na pamet mogao bi da bude
da može malo češće da pije – 50&50!“

Možete li malo podrobnije da objasnite vaše opredeljenje da ozbiljan politički film zamotate u ruho komedije, da postojeće antagonizme u društvu tretirate na relaksirajući način?

- Umesto da napravim turobnu dramu o životu onih koji svakodnevno žive u strahu da će ih neko poniziti, uvrediti ili im ugroziti fizičku bezbednost i na taj način unapred osudim film na neku vrstu geta, istog onog u kojem u Srbiji žive pripadnici LGBT populacije, opredelio sam se da stvari okrenem naopačke. Uprošteno rečeno, napravio sam film za regularnog homofoba! Ali, to je, kao što rekoh, samo polazna osnova. Film zaista u sebi ima mnoge druge nivoe na kojima komunicira sa veoma raznorodnom publikom. On je, na pojavnom planu, namerno tobože jednostavan, ali je zapravo veoma komplikovan. A ja mislim da je najveća umetnost u jednostavnosti. Za to morate biti dobar pisac, a morate se i razumeti u zanat koji se zove režija.

Maligna izraslina

Postoji li neki savet kako napraviti zanimljiv komercijalan film sa ozbiljnim sadržajem, s obzirom i na to da ovdašnjim rediteljima tako nešto ne polazi često za rukom?
- Pre svega, mislim da komercijalno treba preimenovati u komunikativno. Niko od filmova ovde ne zarađuje veliki novac, čak ni sa uspehom u tih osamdesetak preostalih bioskopa u Srbiji. Sa druge strane, imate producenta ovde koji je u poslednjih nekoliko godina producirao nekoliko filmova svojih kolega i ostvario profit unapred, tako što je zadržao za sebe državne pare dobijene na fondu, dakle novac svojih kolega, praveći imidž da mladi reditelji ne treba da misle o novcu već samo na umetnost i da svi treba da rade u studentskim uslovima! Vaše pitanje je kompleksno i teško je dati jednostavan odgovor. Postoji čitava niska reditelja srednje i starije generacije koje kritika proglašava velikim umetnicima. A kada pogledate, iza njih su samo marginalni festivali, marginalne nagrade koje se kod nas proglašavaju enormnim uspehom i šačica ljudi koja je te filmove odgledala u bioskopima! Ali, oni nastavljaju jedni druge da tapšu po ramenu, snimajući svake druge godine, dajući jedni drugima na konkursima, čineći zajedno jednu samodovoljnu, malignu izraslinu koja ne dozvoljava da naša kinematografija ima vitalnost koju zaslužuje.

Niste imali bojazan da će se ljudi posle filma šaliti sa ozbiljnim stvarima?

- Znate, iako levičar, nisam ljuti liberal koji svet doživljava smrtno ozbiljno. Nisam od onih koji prave filmove o ratu samo da bih pokazao da je rat užasna stvar. Naravno da jeste, ali ništa na ovom svetu nije toliko jednostavno. Niti ozbiljno. Živimo u strašnom, ali i zanimljivom vremenu. I svemu se treba smejati bukvalno u lice! Nemamo, nažalost, drugo oružje.

Da li vidite film kao nešto što oblikuje društvenu svest?

- Sebe sam uvek doživljavao kao aktivistu u umetnosti. I kada sam objavljivao poeziju i sada, kada snimam filmove. Čak i kada sam snimao dva nastavka svog prvog filma „Mi nismo anđeli“, radio sam to da bih omogućio sebi da radim neke druge filmove koji imaju određenu misiju. „Parada” je treći film od šest koliko sam napravio a koji, nadam se, uspešno menja svest ljudi, bori se protiv predrasuda i bori se da živimo u boljem društvu. Nekad mislim da to nije malo, niti beznačajno.

Kako je bilo nabaviti novac za film koji se bavi LBGT populacijom?

- Mukotrpno i trajalo je neočekivano dugo, više od dve i po godine. Nikola Kojo je to lepo sažeo u rečenicu: „Napravili smo film na guzove”! Nije bilo lako udržuti pet ministarstava kulture i pet filmskih centara iz regiona. Ali, kada je krenulo iz Hrvatske i Makedonije prvo, znao sam da ćemo film ipak nekako snimiti. Bilo je i teških trenutaka, kada su nas sponzori, koji su nekada radili sa nama, odbijali uz obrazloženje da „neće da imaju ništa sa pederskim filmom”.

Da li možeteda izdvojiti nešto što mislite da je bilo presudno za uspeh „Parade” ili nekog drugog vašeg filma?

- Samo iskrenost i težak rad. Ako pitate glumce i autore koji rade sa mnom oni će vam reći da ja na svakom snimanju ostavim barem pet godina života!

dragojevic

Ljubav prema vinu dovodi se danas često u kontekst hedonizma. Ima li to neke veze s vama?

- Hedonista je pojam koji su reklamne agencije do te mere izrabile da je izgubio ikakvo značenje. Svako ko kupi novi Mini moris, BMW ili već nešto tako, on je – hedonista. A nije! Taj je samo jadni rob koji plaća kola na „lease” i radi dvanaest sati dnevno. Hedonista nije onaj koji uživa u skupo plaćenim predmetima od kojih korporacije ostvaruju profit, već čovek koji ima slobodno vreme. A slobodno vreme je, pogotovo ako niste moron pa ga, štono danas vele, izblejite, najskuplja moguća stvar!

Dakle, ništa hedonizam. Da li imate običaj da donosite vina sa putovanja?

- Uvek i to po nekoliko boca. Tu postoji naša mala ekipa, Petar Marković, montažer, Biljana Prvanović, producent, Dušan Joksimović, direktor fotografije i Nikola Kojo. Često zajedno sedimo i degustiramo razna vina.

Koja su vam vina iz regiona najdraža, onako po vašem ukusu?

- Edi Simčić pravi najbolje vino u regionu, ako mene pitate. Dobro, dodajem i Ščureka i Marinu Cvetić izvan regiona, ali je i ona – naša. Volim i Matuškov Dingač i, svakako, Plenković Zlatan Plavac…

A od srpskih?

- Na prvom mestu držim Kovačevićev Aurelius. On ovde zaista nema premca. Ali i Cabernet Radovanović je „pošteno”, dobro vino kome niko ne može naći zamerku, barem ja ne mogu. Vukoje, iz Hercegovine, pravi dobra, autentična „domaćinska” vina. Ma, ima dobrih vina mnogo!

Reklo bi se da crvena vina dominiraju vašim ukusom…

- Bela slabo poznajem i manje cenim. Osim onih Marine Cvetić. Samo neko njeno belo može da me natera da umesto crvenog poželim belo.

Kada birate vino koje ćete otvoriti, o čemu najviše razmišljate – dobu dana, hrani koja ide uz njega, vašem raspoloženju, ambijentu…

- Trebalo bi da bude i obično jeste nešto od svega što ste naveli.

Postoji li neko vino koje zauzima posebno mesto u vašoj kolekciji?

- Niti jedno! Nemam ja nikakvu kolekciju, ali pre svega zato što imam toliko prijatelja koji vole kvalitetno vino… Uz njih je nemoguće napraviti, kako rekoste, kolekciju. Ipak, nismo mi kolekcionari poštanskih maraka.

Živeli ste i dve godine u SAD, pretpostavljam probali vina sa svih strana sveta, pa me zanima odakle dolaze vina koja pogađaju vaš afinitet?

- Mislim da je to ipak –  Hrvatska! Zatim vina „Novog sveta”, shiraz koji u Americi ima takvo specifičnu voćnu aromu, miriše na sunce... Drugari me zezaju da volim shiraz jer su to ta voćna, dečija vina. Ali, bez foliranja, najiskrenije govoreći kupaža shiraza i caberneta nešto je možda najbliže mom afinitetu. Izuzetno volim i Yellow Tail vina, od kojih kod nas možete da kupite mislim samo shiraz, ali meni je posebno drag njihov merlot, te, naravno, kupaža shiraza i caberneta. Za mene je to vrhunsko vino sa dobrim odnosom cene i kvaliteta!

Možda bi želeli da date neku preporuku našim čitaocima kojim kriterijumom da se vode prilikom izbora vina?

50x50-Avignonesi- Uprostiću odgovor: Sedite u kola i pravac Bugarska! Fantastična vina za relativno mali iznos novca. Zaista sjajno.

Možete li da izdvojite neko vino koje vas je posebno oduševilo?

- Mislim da jedno od najboljih vina koje sam u životu probao stoji iza etikete 50&50. Ako bih tražio dobar razlog da čovek bude bogat, jedan koji mi pada na pamet mogao bi da bude da može malo češće da pije – to!

Više iz ove kategorije « Vlado Georgiev Isidora Bjelica »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama