Vladimir Arsenijević

Vladimir Arsenijević

Roman „Ti i ja, Anđela” Vladimira Arsenijevića literarni  je rimejk „Anđele” (1997) i nastavak kultnog romana „U potpalublju” (1994), zahvaljujući kojem je postao najmlađi dobitnik Ninove nagrade i ujedno jedini koji je ovo ugledno književno priznanje dobio za roman prvenac!

Ovaj pronicljivi i do savršenstva precizni hroničar naših „godina koje su pojeli skakavci (a i dalje ih jedu)“, rođen je 1965. godine u Puli, da bi se kao sedmogodišnji dečak preselio s roditeljima u Beograd. Živeo je od tada malo u Londonu, malo u Meksiku, ali se nekako uvek vračao u Beograd. Na razgovor za Vino.rs u restoran „M:Eating“ dolazi u društvu svog psa, haskija. Dočekujemo ga sa tri srpska vina mlade šumadijske vinarije koja nosi isto prezime kao i on – Arsenijević!

arsenijevic 10

Arsenijevići su velika familija?
- Otac Sremac, majka rođena u Sarajevu, ali je njena porodica iz Bečkereka, Zrenjanina, gde je ona i odrasla. Otac je bio u mornarici, kao mladi živeli su u Puli gde smo se moja tri godine starija sestra i ja rodili. U Split se selimo 1971. godine, a naredne dolazimo i ostajemo u Beogradu. Klasična nuklearna porodica, mama, tata, brat i sestra i uvek kućni ljubimci.

„Sve je super, otvorio se McDonalds na Terazijama, biće do jaja...”Koliko si vezan za mesta u kojima si živeo?
- Činjenica da sam s roditeljima brzo izmenjao nekoliko mesta za život otvorilo mi je neke čakre, čini mi se. Nikada nisam padao na lokalne vrednosti, prlično mi je svejedno gde živim, osećam se kod kuće na raznim mestima. Ne kažem da je to apsolutni kvalitet, ali je meni dobro poslužilo u životu.

Od koga ste naučili da pišete?
- Majka je imala dosta veliki uticaj. Pripadala je generaciji koja je patila od nedostatka izbora. Čitav njen život bila je velika serija kompromisa.  Što sa sredinom, što sa samom sobom. Htela je da studira arapski ali su rekli: „Jesi li normalna, šta će ti to, upiši francuski ko svako normalan”. Pa je francuski i upisala. Htela je da se bavi književnim prevodilaštvom, ali nije bilo ekonomski isplativo, pa je završila u državnom preduzeću prevodeći specifikacije za gradnju fabrika po Libiji, recimo. Moj otac, iako vojno lice, takođe je dosta čitao, pa je ta neka atmosfera okruženoću knjigama, umetnošću, generalno bila dosta prisutna i prirodna u mojoj porodici.

arsenijevic 06

A škola?
- Bio sam u konstantnom sukobu na časovima srpskog ili književnosti, jer način na koji se književnost tretirala u okviru školskog sistema, kako smo bili primoravani da tumačimo dela, to mi je neopisivo išlo na nerve. Da ne govorimo o izboru knjiga koji se nudio. Išao sam krajem sedamdesetih nekoliko puta u Englesku, u letnje škole, gde su oni tamo imali komparativno čitanje Hakslijevog „Vrlog, novog sveta” i „1984.” Džordža Orvela, dok smo mi ovde bubali „Korene“ Dobrice Ćosića ili neka slična sranja. To mi je stvaralo probleme i već sam tad nekako počeo da pišem i sviram u bendovima.

„Masovnom stradanju u ratovima koji će uslediti, prethodilo je sasvim drugačije desetkovanje.”Počelo je s „Urbanom gerilom”, kao jednim od prvih srpskih pank bendova...
- Da, a kasnije smo to transformisali u „Berliner Strasse”, neki elektro zvuk, ali priznajem, počeo sam najviše da pišem iz frustracije sviranja u bendu. Uvek nešto škripi jer imaš četiri-pet klinaca koji treba da se pojave u istom vreme na istom mestu. Nemoguća misija! A ako se i dogodi čudo, onda crkne pojačalo, pukne žica. Opet, kod pisanja me je impresioniralo nekoliko stvari o kojima se najčešće ne razmišlja. Kao prvo, ne trebaju ti nikakvi tehnički preduslovi da bi se time bavio, a drugo je stopostotna odgovornost. To nešto izlazi i samo jedino iz tebe, u nekoj apsolutnoj tišini. Pisci najčešće izbace pse, mačke, žene i decu, zatvore se u sobičak i pišu.

Muzici ste se na kratko vratili i nakon romana „Anđela”...
- Osetio sam umor od pisanja. Otišao sam u proleće 1999. godine u Meksiko, tamo upoznao neke ljude i napravili smo bend „Los Armstrings”. Prijala mi je ta razmena energija i kreativnost, čak i fizički aspekt sviranja koji kod pisanja ne postoji. Taj bend bio je tipičan za prelaz na kraju milenijuma, kada se tamo razvila neka nova pank scena. Ja sam došao iz Srbije, Džoni iz Velike Britanije, Brajson iz Teksasa... Niko Meksikanac, a svirali smo u Meksiko sitiju, pueblima...  Svi smo bili u nekom prolazu, a posle godinu dana, s jeseni, iz različitih razloga svi napuštamo Meksiko. Čitava je stvar ostala započeta, nedovršena, prilično sirova, ali nama jako draga. I sad, posle šesnaest  godina i dalje na neki način osećamo jedni druge kao članove neke fantazmagorične zajednice koja se održava zahvaljujući savremenoj tehnologiji, kulturnim mrežama.

arsenijevic 03

Šta je bilo ključno za nastanak romana Ti i ja, Anđela”?
- Kada sam se posle pet godina vratio 1989. godine  iz Londona u Beograd, stvarnost se već značajno promenila na mikroplanu opisanom upravo u knjizi „Ti i ja, Anđela”. Urbani ambijent Beograda doživeo je neposredno pred ratove rasulo kroz užasno loše posledice slatkog života koji se protegao kroz osamdesete. Heroin je tu imao jako veliku ulogu, a kroz njega i prvi talas zaraženih ejdsom. Masovnom stradanju u ratovima koji će uslediti, prethodilo je sasvim drugačije desetkovanje. Priča o „Ekaterini Velikoj“ ili Čavketu, to je samo mali, vidljivi sloj ljudi koji su postojali u javnosti, a ispod njega je čitav niz talentovanih interesantnih pojedinaca koji su nestali, koji su se unakazili lošim navikama i lošim životom. Došao sam u Jugoslaviju, u tu lošu atmosferu, kad su praktično svi iz nje odlazili. „Da li si normalan da si sad odlučio da se vratiš”, govorili su mi. Ne, ne, sve je super, otvorio se McDonalds na Terazijama, biće do jaja... Sa krajnjom naivnošću sam uleteo u taj uragan koji se dogodio. I tad sam video da su mnogi naši obični ljudi dobili obrise užasno tragičnih književnih likova i prvi sam put poželeo da pišem o stvarnosti koja mi je pred očima. I nisam video to kao nešto nedostojno velike književnosti, nego sam se pitao kako književnost podići kao alat da tu veliku stvarnost upakuješ u nešto kao što je književno delo. A da bude zadovoljavajuće. I tako je nastala knjiga „U potpalublju” i sve te stvari iz devedesetih.

Arsenijević: Tri plus jedan

arsenijevic 02

Jedan Arsenijević za stolom, a tri na stolu! Reč je o tri etikete jedne od najmlađih i najperspektivnijih šumadijskih vinarija, vinarije „Arsenijević“ iz Vinče na Oplencu. Vlasnik Nemanja Arsenijević za samo tri godine od formiranja vinarije oduševio je mnoge šardoneom, a njegov Sauvignon Blanc jedan je od najboljih u Srbiji, što dokazuje i berba 2015.

Rose 2015 sa specifičnom oranž bojom i koloritnom, zbilja veselom etiketom, isti je takav na nepcu. Peckav i aromatičan, više cvetan nego jagodičast, podatan, krajnje pitak, a opet majstorski balansiran.

Ipak, pravo uzbuđenje izazvao je Arsenijević Merlot 2013. Na nosu kao da ste upravo odgrizli vrh popularne čokoladne griotte. Slasni sok i ušećerena pijana višnja vas očekuju na jeziku. Da li? Da, slast je neizmerna, ali ne od šećera već od 14,5 % alkohola tako dobro upakovanog u voćni krem i neke čudne kiseline koje su tu svakako, masivno (ali nisu kisele), da vam griotta ni u završnici ne izlazi iz glave, nikako. Vino koje se do dna boce ne ispušta iz ruke.

Kakav je trag na vas ostavio taj period?
- Bio sam u ogromnoj krizi. Dete mi se rodilo 10. marta 1990. godine, a 9. marta naredne su demonstracije. Eto nas kako idemo u grad da kupimo šta treba za Filipov prvi rođendan i zatičemo se u ludilu sa suzavcem, policijom koja juri demonstrante, Vukom koji urla „juriš, juriš“. Onda izlaze tenkovi na ulice i čitava se ta naša devetomartovska priča razvija, a sutradan na Filipovom rođendanu, on duva u tu jednu svećicu dok nastaje neviđena svađa između starijih, naših roditelja, rođaka i mlađih, jer su se dogodile podele, roditelji na Ušću, deca na suprotnoj strani. Užasno patetično. Bilo mi je jako žao jer se cela priča cepa preko nas. Ja moram da radim u Železniku u nekoj firmi, tehnički sekretar, menjam tri prevoza do kuće, mislim se: Bio si u Londonu, nešto si počeo, toliko si glupih poteza napravio. Već deset godina pišem bez ikakvog rezultata, engleska boravišna viza ističe, kreću ratovi, mobilizacija. U apsolutnom sam očaju, privatno, javno, sve se survalo. Bližiš se tridesetoj, ništa nisi napravio, totalna si propast. I tad se dogodilo da je početkom 1992. godine Radio B95 raspisao konkurs za kratku ratnu priču. A šta ja znam o bilo kom frontu na bilo kom delu sveta? Ali, ono što se događalo pred mojim očima, svađe koje smo imali u porodicama, ekonomska propast, borba za preživljavanje, odlučio sam da pričam o tome i to je postao nukleus moje priče. Koristio sam najelementarniju mudrost koju iskusniji pisci koriste: Ako se već ne osećaš sposobnim da pišeš o bog zna čemu, pogledaj tačno šta je tvoja stvarnost, što dobro poznaješ.

arsenijevic 09

Govorite o talentovanim ljudima koji su zbog droge nestali, ali od politike kao opijuma za mase, odavde beži i umire daleko više ljudi. Da li je politika droga nad drogama i šta je opasnije po zdravlje našeg stanovništva?
- Uvek me je nerviralo kad neko kaže politika me ne interesuje. Ne interesuje ni mene zemljotres, ali šta da radim kad se desi jer se dešava. Imaš li uopšte pravo da tako nešto izgovoriš? Dužan si da te politika interesuje i na kraju krajeva, nemoguće je bez nje uopšte funkcionisati, jer se ona u društvu uvek odvija.

„Uvek me je nerviralo kad neko kaže politika me ne interesuje. Ne interesuje ni mene zemljotres, ali šta da radim kad se desi jer se dešava.”Da li ste učesnik pokreta „Ne davimo Beograd“?
- Ne aktivno, ali podržavam. Mislim da svaka generacija ima prava na svoj protest, a ovaj je opravdan činjenicom da se stvari rade na jedan jako vizantijski, prikriven i ljigav način. Ukrstila se srpska politika, globalni biznis, najgrđe stvari, a sve to najviše ima veze sa trpanjem novca u određene džepove. Opet, drago mi je da se politička borba prelama preko urbanističkih pitanja, jer to ipak na neki način govori da, ma koliko svi mi govorili da tonemo sve dublje i dublje, čini se da nekako više krivudamo, lelujamo, lutamo. Zapravo, naša je stvarnost danas neuporedivo, nemerljivo bolja od one koju smo živeli tokom devedesetih i svi koji tvrde da nije tako, boluju od Alchajmera. Ali, na širem planu kriza je mnogo veća od one kad smo bili usamljeni dok se oko nas odvijao normalan svet. Danas je sve dovedeno u pitanje.

U kom smislu?
- U nekim aspektima život je udobniji kao nikada pre, ali o čemu se radi? Kriza se danas u Evropi i dalje ne vidi. Ljudi žive udobno, nose dobru odeću, avionski letovi su nikad jeftiniji. Po meni, postoji jedan prvi zajednički imenitelj koji je zaista objedinio Evropu. Od 2008. godine naovamo u celu tu sliku bilo je dovoljno ubrizgati tek malo ekonomske nesigurnosti. Krenule su izbegličke krize, strah od budućnosti, društva se survavaju, ljudi dobijaju obrise koji liče na naše, balkanske! Nervozni su, traže uzrok problema u susedu, desnica je u porastu, krivi su migranti, strani radnici koji nam otimaju posao. Akutna nesigurnost ista je kod svih i dovodi do toga da se Evropa kao zajednica raspada, dok je opšte-evropski osećaj jači nego ikada!

Kobasice sa medom

arsenijevic 05

„M:Eating“ je restoran sa verovatno najboljim hamburgerom u gradu. Ali dijalektika nalaže da se uvek ide dalje, istražuje i nismo pogrešili. Domaća kobasica sa sirom umočena u mešavinu meda i senfa, besprekorno vibrira sa belim, roze ili crvenim vinom. Lično, najviše bih voleo da smo je obgrlili šaputavom perlažom šampanjca. No, to smo ostavili za neki drugi put...

Kako do srećnijeg života?
- U London sam otišao osamdesetih kad je imao obrise Vavilona, značajno šareniji od drugih evropskih metropola, kulturna i subkulturna prestonica, prepun raznoraznih sloboda. Tada mi je Beograd bio nekako tužan u toj svojoj nekakvoj usamljenosti. I uvek se podsetim kad je neki „prajd“, kad ljudi umesto da bleje po ulicama, zajebavaju se, bilo šta, ti imaš kordone policije i gas maske. Bez veze mi je. Mislim da bi smo svi zajedno bili mnogo bolji kad bi bili nešto više relaksirani. A to je samo jedan primer, a ja govorim o svemu.

arsenijevic 07

U vašoj knjizi likovi piju uglavnom ili isključivo vino, a šta vi pijete?
- Nisam baš ogroman ljubitelj alkohola. Vina su mi okej u određenim situacijama, volim konjak ponekad, ali to je sve jako retko i umereno. Pijanstvo, to da budem u stanju osećaja gubljenja pomalo sebe, natera me da se zaustavim i nije nešto što mi prija. Okej mi je i da pijem rakije, ali ne šljivu, već dunje, viljamovke, kajsije. Divna je stvar sa njima što su tako vesele, ima ih raznih, od bilo čega, imaju lepa imena.

A u kuhinji?
- Profesionalni sam kuvar, završio sam srednju ugostiteljsko turističku školu, odsek kulinarstvo. Međutim, to što volim da kuvam nema veze s obrazovanjem, naročito od kad su deca odrasla pa ne moram više iz obaveze da kuvam ono što vole ili što bi trebalo. Sad mi to postaje zaista zadovoljstvo i imam širok dijapazon stvari koje kuvam. Ishrana mi se uglavnom sastoji od voća i povrća ali nisam vegetarijanac. Nemam ništa protiv mesa, naročito ideološki, razumem vegetarijanstvo iz etičkih razloga. Jedino milim da je industrija mesa toliko poodmakla da, nadam se da neću uvrediti nekog vegana, naše pojedinačne akcije ne mogu mnogo da pomognu očuvanju životinjskog sveta. Manje više, znači jedem sve...

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama