Aleksandar Gajšek

Aleksandar Gajšek gaji iskrenu ljubav prema vinima Aleksandar Gajšek gaji iskrenu ljubav prema vinima

Već desetak godina, televizijski novinar Aleksandar Saša Gajšek upoznaje nas sa sublimatom kulturne i duhovne sprske elite. Više od 250 sagovornika u više od 350 epizoda emisije „Agape na TV Studio B probranim mislima i rečima uveravalo nas je da velika braća koja žive u parovima na farmi nisu esencija srpstva i jedina alternativa budućnosti koju ovde možemo da očekujemo!

Tokom te decenije mogli smo da čujemo sijaset Gajšekovih pitanja, ali smo u Dijagonali 2.0 pokušali da saznamo i neke njegove misli o vinu. Tim pre što je Gajšek i sam nedavno počeo da ga proizvodi!

Gajsek 06

- Tamjanika je sorta koja me je oduvek oduševljavala, čak sam naručio grožđe iz župskog kraja i prvi put ću praviti vino od te sorte ove godine.

Šta je za vas vino?
- Vino je po meni vrh kulture i plemenitosti. Neke druge religije sprečavaju da se pije vino, ali možda i najdublje dimenzije vina možemo da spoznamo kroz hrišćanstvo. 

Pre dve godine svom vinu u podrumu sam puštao muziku! I to Radio Beograd Drugi program, gde se smenjivala klasika, izvorna narodna pesma i kulturni intervjui. I niko ne može da me ubedi da se to ne reflektuje na vino!

Znam da je Aleksandar dva puta boravio u Hilandaru, gde je Dobrica Ćosić bio vredni vinogradar i gde je video lozu Svetog Save, ali me zanima kad se u njemu rodila ljubav prema vinu?
- Strast prema vinu se kod mene probudila pre nekih desetak godina, kad me je prijatelj Lazo Šegan zamolio da s njim napravim vino u njegovom podrumu. Tako je krenulo, a danas proizvodim oko 1.200 litara i imam stabilno vino koje može da posluži bilo kojoj svrsi. Inače, i moj pokojni otac je sa nekim čika Milijom pravio vino u našoj kući na Zvezdari, gde imamo podrum. Starom tehnologijom, bez dobrih sudova, ali je čitao literaturu i duboko ušao u to. Nažalost, nisam ga probao…

Da li vam pomaže neko iskusniji u tim prvim vinarskim koracima? 
- Malo mi je pomogao Slavomir Ćirović (autor putopisnih emisija „Put vina”), malo vladika Ignjatije, a čak mi i naš legendarni vinar Mija Radovanović nesebično pomaže savetima poslednje dve godine. On je jedan od poslednjih mohikanaca spremnih da se suprotstavi ovom svetu ogrezlom u zlu, deleći nesebično svoje znanje, ljubav i emocije.

Gajsek Basaric

Kakvo je to vaše vino?
- Mislim da sam kadar da napravim solidno vino. Evo, imam sada šardone iz berbe 2014. godine. Grožđe mi je dao Mija i upozorio me da se ne prevarim jer je to bila veoma loša berba. Pravim inače i belo i crveno vino, od rajnskog rizlinga preko sovinjon blana, s kojim sam posebno bio zadovoljan, pa do merloa pretprošle godine koji je Ćirović, onako interno i svojom metodologijom, ocenio sa 86 poena. 

Moja teorija

- Svi smo verujući. U kom smislu? Kao kada ateista upadne u nevolju pa poviče „pomozi Bože“? Život je čudesan jer je velika tajna. Niko od nas ne može da kaže: Ja znam da Bog postoji ili ne postoji. Već samo ima onih koji veruju da ne postoji i onih koji veruju da postoji. A postoje i oni koji kažu da ne žele da se petljaju u to jer nikada neće saznati istinu. To su agnostici. Ali svi verujemo ili ne verujemo, a ne možemo reći – znamo. Jer tu onda ulazimo u domen empirije i iskustva. Religiozni ljudi, ako su na pravom putu, imaju doživljaj postojanja Boga i to ih učvršćuje u veri.

Gajsek 01

Nema tu racija, matematičkih dokaza. Jeste to iracionalno, duboko emotivno, ali i unutrašnje doživljeno. I nema tu potrebe da se nešto dokazuje. Živiš, uživaš. Tako svetogorski monasi kad su radosni ne ispoljavaju to na hedonistički način, jer radost treba čuvati kao tajanstveni žar koji ne smeš da ugušiš, ni zapušiš, ni da ga raspališ preterano. Već pustiš radost da lagano tinja kao nesagorivi grm kupine. I da ne smeta drugome, ali ni da uliva depresiju onome ko te vidi i pomisli: gle ovaj je neki očajnik. Sredina je bitna...

Da li razmišljate o imenu vaših vina?
- Razmišljam da bude Efrosinija, po mojoj po baki. Pogotovo kad sam ušao u grčku mitologiju i shvatio da Efrosinija donosi duhovnu lepotu i radost svakom ko se rodi.

Bitna je radost deljenja, a ko ne ume to da prepozna, tužan je čovek

Koja vina dostupna ovde kod nas su po vašem ukusu?
- Mnogo mi se dopada pino griđo od Simčića, on baš ozbiljno radi vina. Oduševio me je Cerretalto Casanova di Neri, a od domaćih volim Mijina vina, Cilićeva, zatim Aleksandrovićev Trijumf barrique, pa takođe njegov Trijumf Noir… Ipak, vino koje me je najviše osvojilo dolazi iz Makedonije, iz vinarije Chateau Kamnik. Meni je svako njihovo vino nestvarno dobro!

Crveno je vino Hristova krv. U svojim emisijama često govorite o duši, životu, smrti. Da li vino ima dušu i srce?
- Ništa ne postoji mrtvo na ovoj planeti. Čak i ovaj sto ima atome koji se pokreću, a kako jedno vino ne bi imalo dušu? Idem toliko daleko da me karakterišu kao čudaka i mistika jer sam pre dve godine svom vinu u podrumu puštao muziku! I to Radio Beograd Drugi program, gde se smenjivala klasika, izvorna narodna pesma i kulturni intervjui. I niko ne može da me ubedi da se to ne reflektuje na vino! Imate poznata istraživanja Japanaca o vodi koja menja strukturu kad joj puštate užasne zvuke i tad dobija obrise ćelije raka. A nismo samo mi od vode, nego i vino. Trudio sam se da dobrom kvalitetu, jer sam kupio dobro grožđe, dodam dodatni duhovni element. Konačno, vino mi sad već toliko znači da počinjem da se plašim koliko uživam, najviše u mom vinu, pogotovo u večernjim satima. Regeneriše me i kad tu ukomponujem neku lepu poeziju, kad učim stihove napamet, budim se sutra kao nov čovek.

Gajsek 04

Mediji, generator zla

- Mediji permanentno šalju sliku da je zlo tu, da raste. U službi su globalnog zaglupljivanja pa imaju i tu ideološku funkciju, a sa druge su strane u funkciji profita, zloupotrebljavaju ljudsku prirodu koja je fascinirana zlom. Nažalost, svakom od nas će oko pre da krene na stranicu gde se desio neki masakr, nego gde je učinjeno neko dobro delo. Jedna od retkih pohvala koje imam za titoistički režim je ta da je imao možda najbolje medije u Evropi. Crna hronika je bila samo mali antrfile na nekoj zabačenoj strani. Kako i treba da izgleda. Ali, sad se to preselilo na naslovne strane i lepo vidimo dokle nas je dovelo. Šund, kič, pornografija. Bilo je toga i tada, može, ali porez je onoliki na to, pa ti vidi jel ti se isplati. A novac od šunda ulažemo u vrtiće, škole.

Može li se vaše vino negde kupiti?
- Ne. Imam neverovatnu potrebu za druženjem i barem jednom mesečno organizujem muzičko-poetsko-vinske večeri na koje dolaze prijatelji glumci, muzičari, lekari, vinari. Nije važna profesija, ulaznica je da se recimo odrecituje nešto. Pripremim tada neku hranu iz moje bašte, salatu, paradajz, krastavce, celer, peršun i tu pijemo moja vina. To je trafo s kojeg se napajam neverovatnom energijom, zbog čega maltene i živim. Ne vidim nikakav smisao da ljudi poput Baje Patka, koji imaju milione i skaču u bazene s dukatima, izazivaju zavidnost komšija i prijatelja, a sami su nesrećni jer im zavide i niko ih zbog zavisti ne voli. Pa postavljaju pitanje čemu sve to, a onda teraju inat: e baš nek mi zavide. I upadaju u živo blato. Štedim na garderobi, ali kad organizujem večeri, tu ne škrtarim. Bitna je radost deljenja, a ko ne ume to da prepozna, tužan je čovek. 

Radost treba čuvati kao tajanstveni žar koji ne smeš da ugušiš, ni zapušiš, ni da ga raspališ preterano.

„Agape” je možda jedina duhovno-kulturna emisija na srpskom mediju koja dostiže nivo koji može zainteresovati sve, od prosečnog gledaoca, do akademika. I sve generacije.
- To je najveći kompliment koji može da se da, zato što je koncept tako i osmišljen. „Agape” ne sme da bude stvar elite, izabranih ljudi, intelektualaca. Ubeđen sam da je svaki čovek na neki način filozof, teolog, sociolog ili bilo koja druga struka koja je krenula tim tajanstvenim mističnim putem da se spozna: Šta je to život i ko je to čovek? Ako to svako, od čobanina do akademika prati, znači da smo na pravom putu. Jednostavan, govor, jednostavne misli… Čisto da se shvati da svako od nas ima i neki viši cilj. A taj cilj je, po meni, duhovni život koji nas odvaja od prizemnog, od animalnog sveta i čini nam život plemenitijim.

Lubenica kao pršut

Po izboru osoblja restorana Dijagonala 2.0, nazdravljamo čašom neobično mirisnog vina Pinot Grigio vinarije Lis Neris iz regije Friulija, sa severa Italije.

Lis Neris

Ovo je najvažnija italijanska regija za bela vina, a pomenuti pino bez sumnje jedan od najboljih u Italiji. Vino ima izvesne muskatne note u sebi, ali je jako, puno, aperitivno vino.

Gajsek hobotnica 07

Uz dimljenu pačiju pršutu, te (za Gajšeka koji posti) neverovatni karpaćo od lubenice, koji izgleda kao da je od pršuta, zatim savršeno spremljenu hobotnicu na žaru i jednu od najboljih krempita u gradu, nastavljamo sa pinoom, ovaj put iz slovenačkih Gorškig Brda. U pitanju je vino Vinarije Kmetija Jakončič, lagano letnje vino prijatne svežine koje je odlično ispratilo poslužena jela.

Gajsek krempita 08

Odakle interesovanje baš za teme života i smrti, dobrote, plemenitosti? 
- Mnogo je teško pronaći sebe. A to je ujedno naš najveći zadatak, da otkrijemo koji je naš talenat i nekako pokušamo da ga umnožimo. Naš talenat ne može biti okrenut ka zlu, mora biti okrenut ka dobrom. Postoji jedan trenutak kad sam rešio da drastično promenim život. Posle srednje škole nigde se nisam pronašao. Počele su devedesete, nestašice, ratovi, ja izbegavam vojsku... Katastrofa. Na drugoj strani, moje unutrašnje biće kao da mi je govorilo: Zaboravi sve to negativno, ti si stvoren za nešto mnogo više, ali moraš prvo da se okreneš ka dobru, da budeš dobar, ali obrazovan, pametan čovek. I onda sam se tako fantastično prepoznao u jevanđeljskoj misli, Hristovim rečima: „Budite bezazleni kao golubovi, ali mudri kao zmija”. Patrijarh Pavle daje najlepši mogući odgovor, tačnije analizu tih reči: „Bog nam je dao um bezgranično da razvijamo, ali paralelno moramo razvijati dobrotu”.  Zašto? 

Dobrota bez uma je slepa, a um bez dobrote je hladan. I to je tačno. Postoje brojni intelektualci opčinjeni darom božjim, a to je intelekt, i za njih u pravoslavlju postoji izreka – oni se „nadimaju” znanjem. Šta nadimaju? Pa svoj ego. I to znanje bez ljubavi je promašaj. Ako imamo znanje i ljubav imamo oba krila da poletimo u duhovne visine. Ako imamo samo jedno, može, može i ptica s jednim krilom, ali znamo koliko teško.

Kako to čovek odluči i kako promeni život?
- Neobjašnjivo. Bilo mi je 24 godine kad sam rekao: Aleksandre, pod hitno da se promeniš ili ćeš poludeti, ovo više ne ide. I rešim da postanem dobar čovek. Ogromna duhovna žeđ i šestodnevni odlazak na Hilandar potpuno mi menja život. Uz kuma Vladimira Jovanovića, koji je išao sa mnom, počeo da posti, da ide na liturgije, a ja ga pratim… Od tog trenutka čini mi se da sa dešavaju čuda. Ja, potpuni migrant, izbeglica, čovek s margine, luzer nesnađen u prostoru, vremenu i školovanju, krećem paralelno da završavam fakultet, ostvarujem se u profesiji, dobijam šansu da budem u blizini duhovne intelektualne elite Srbije. 

Foto: Ivana Čutura

Više iz ove kategorije « Aja Jung Lena Bogdanović »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama