Ana Sofrenović

  • Tekst  Vlada Đurđić
  • Objavljeno u Poznati u gostima
  • Bookmark and Share

ana sofrenovic 05

Ana Sofrenović je glumica kojoj su u poslednjoj deceniji prošlog veka mnogi proricali veliku karijeru na filmu i u pozorištu. Sticajem okolnosti, ali i nekim svojim svesnim odlukama, Ana je izabrala put kojim se ovde ređe ide – put umetničkog traganja i eksperimenta. To ju je donekle odvojilo od mejnstrim scene i uspeha s filmovima „Kaži zašto me ostavi”, „Ubistvo s predumišljajem” i „Nebeska udica”, ali joj je istovremeno donelo i neku novu publiku koja je dočekuje na sceni sa isto toliko strasnih emocija.

To se odlično videlo i na nedavno završenom 29. Beogradskom džez festivalu, u okviru kojeg je Ana predstavila svoj projekat „Glasovi”. 

ana-sofrenovic-06U nesvakidašnje dizajniranom ambijentu poznatog beogradskog restorana „Dijagonala”, razgovarali smo sa Anom i na prepruku konobara konzumirali Ergo crveni 2011 vinarije Temet i uživali uz piletinu stil fraj – kuvana pileća prsa sa grilovanim povrćem.

Do koje mere vezujete vino za hedonizam?
- Za mene je vino pre svega pojam socijalne prirode, jer nikad nisam popila čašu vina kad sam sama. Užvam u tome da konzumiram vino dok razgovaram ili jedem sa prijateljima. To, naravno, ne znači da ne poštujem izbor ljudi koji vole sami da uživaju u čaši vina. U Engleskoj sam primetila da neki moji prijatelji i poznanici pred spavanje, poput nekog rituala, vole da popiju čašu vina.
Znam da je crno vino veoma zdravo, a inače volim ga više od belog vina. Jedino ne znam previše o vinima, ali se sve više informišem o tome.
Kad govorim o hedonizmu, mislim za sebe da sam prilično ekstremna osoba. U prevodu na srpski, u sebi posedujem ekstremnu želju za hedonizmom, ali i ekstreman mazohizam. Volim da užvam u stvarima, ali i da sebe iznurujem do krajnhih granica. 

Ergo crveni 2011 Temet

ana-sofrenovic-01Ergo crveni iz vinarije Temet ima 13.8 % alkohola. Suvo vino izrazito tamne crvene boje sa blagim ljubičastim odsjajem već na prvi pogled nagoveštava ozbiljnost. Na nosu je jako intezivno izrazito voćno, neobuzdano, na ustima robusno, slojevito, dugotrajno. Izdvajaju se dugotrajni tanini, lepo drvo, voćnost. Pre nego što je izašao na tržište odležao je 14 meseci u buretu.

Ovo vino je na Velikom testu najboljih vina Srbije 2013. osvojilo zlatnu medalju.

Koji bi bio vaš prvi izbor, kad su vina u pitanju?
- Pinot noir i, uglavnom mi se dopadaju, varijante suvih vina. Ono što i sam uspela da primetim da je baš po mom ukusu jesu čileanska vina. Kad bi me pitali gde kupujem vina, ne mogu da dam najprecizniji odgovor zato što ih uglavom dobijam! Naravno, nekoliko puta sam tražila u našim prodavnicama čileanska vina, ali nisam uspevala da nađem to što me zanimalo. 

Otkud vi među džez pevačicama?
- Džez me interesuje ceo život, sa njim sam odrasla. Moj otac je veliki poklonik džeza i najzaslužniji je za to, ali daleko od toga da me je ta muzika oduvek privlačila, ukoliko ne računamo Đanga Rajnharda, za kojeg sam tek posle saznala da pripada džezu. Kasnije sam slušala mnogo pevačica, od Bili Hoilidej do Milve. 
Izgleda de me je privuklo to što su sve te pevačice zvučale dramatično i, u stvari, dramatizovale svoje pesme. To je izraz koji je i kod mene zaživeo i zato sam za Beogradski džez festival napravila projekat „Glasovi“ u nameri da pomirim dva sveta u kojima se krećem – svet glume, odnosno tetara, u kojem je priča glavna, i sveta muzike na drugoj strani. 

ana-sofrenovic-07U „Glasovima” ste spojili naizgled nespojivo, objedinivši poeziju Vaska Pope, islandske balade, cigansku muziku, džez pedestih...
- To je bila caka i moja intencija da uzmem raznorodne koncepte, ne bi li potvrdila svoje uverenje da je muzika uvek spojiva. Meni je taj performans na festivalu izgledao kao putovanje od planete do planete, koja je svaka za sebe specifična, ali je deo jednog sazvežđa i to je vodilo priču u strukturi i ideji. 

U kom smeru će se to razvijati?
- Ubuduće ćemo uključiti vizulene umetnike u našu improvizaciju, jer „Glasovi“ nikad neće biti izvedeni na isti način. U projekat će ulaziti novi ljudi, neki će izlaziti. Tako će forma imati metamorfozu, menjaće se ugao gledanja, menjaće se izrazi i cela stvar će da živi. 

Otkud kod vas poriv prema eksperimentima u umetnosti?
- Školovala sam se da budem glumica, a do tog trenutka sam već bila 13 godina u muzici, gde sam tražila neki svoj put hodajući kroz razne žanrove. Možda je moju umetničku stazu odredilo to što sam dobila veoma snažne prirodne darove. Kad imate talente obično je jedan dominantan, a ostali su samo prisutni.
Kod mene su svi ti talenti bili prisutni u smislu potrebe da ih ispoljavam. Za mene je to dugo vremena bio problem, jer je naporno ispoštovati sve to i ja sam sve vreme tragala za formom da ih objednim i stavim u jednu celinu. Volim umetnički dijalog i u ljudima nalazim inspiraciju jer u kombinaciji izraza dolazimo do rezultata. 

ana-sofrenovic-03

Da li je na tom principu moguće stvarati u ovoj sredini?
- Ovdašnje stanje liči na veliku tišinu pred buru. Dugo smo bili u jednoj vrsti letargije i tu smo dostigli vrhunac od kog nema dalje. Nažalost nismo došli do kreativnog zida već do zida jednog sistema koji je nekad funkcionisao i taj zid se zadržao ali se vreme promenilo. Stvari je neohodno prilagoditi novom trenutku, a tu pre svega mislim na način razmišljanja, jer ne postoji ništa sigurno i čovek mora konstantno da radi na sebi.
Nešto što je na zapadu uobičajeno, a mi se tek sad suočavamo. Mislim da jedna vrsta hibernacije u kojoj smo bili nije bila isključivo destruktivna i sad je došlo vreme za ekspresiju. Živeli smo u vremenskoj kapsuli i zbog toga su se neke stvari ovde očuvale koje na drugim mestima više ne postoje. Možda zvuči previše filozofski, ali ja sve to izražavam na sceni igram se sa novom tradicijom.

Zašto vas nema češće na filmu?
- Možda je razlog za moje manje pojavljivanje u tradicionalnim vidovima vizulenih umetnosti i taj što se sve više okrećem novim formama, poput live streama i raznih novotarija, a tehnologija mi je i inače velika pasija.
Posle duže pauze prihvatila sam ulogu u crnogorskom filmu „Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa”. Igram majku koja je morala da donese stravičnu odliku u životu. Pritom, sve se dešava u vremenskom periodu od čak dvedesetak godina, što mi je bio poseban glumački izazov. Takvih uloga je malo kod nas, jer su žene obično neki dekor ili lepa izvedba ili ključ nekog sukoba između dva muškarca. Malo su predstavljene žene tog srednjeg doba koje u tišini donose velike odluke i pokazuju snagu za samoodržanjem. 

Omiljeni!

Ko su vaši favoriti iz sveta popularne muzike?
- Stivi Vonder, Princ, Sindi Loper, Šienjd O'Konor, Kvinsi Džouns, Majkl Džekson… Mada, moram da priznam, da nisam lepila njihove postere po sobi. Od pevačica su me privlačile one poput Italijanske Milve, zato što je hodala na liniji glume i pevanja. Svaka velika pevačica je i velika glumica. Kod mene najjači utisak ostavljaju ljudi autentičnog izraza, koji imaju snažnu muzičku misao i priču.

ana-sofrenovic-08

Koji su vaši omiljeni muzički filmovi?
- „Amadeus”, „Kosa” i „Kabare”. U „Amadeusu” je Mocart fina paradigma, a zapravo (reditelj) Forman priča o snažnom talentu koji uopšte ne liči na čoveka koji ga nosi. Kompozitorka, koreograf, pevačica I performans umetnik Meredit Monk mi je potvrdila da talenat ima svoj život koji je odvojen od ličnosti. To je krst koji čovek nosi, dar ali i breme. Ima svoju zrelost i svoje vreme, pogotovo ako je izuzetan. Meredit mi je rekla da je dubinu koja je u njenoj muzici postojala kada je imala 16-17 godina lično doživela tek sa 60! Mene su starije kolege često pitale: Odakle ti to, mali, znaš? Odakle vučeš tu dubinu, kad imaš fini život srednje klase? A Meredit mi je otkrila – dar ide ispred.

Kažu da su muzika i film promenili „agregatno” stanje jer je digitalizacijom sve postalo dostupnije. Kako se vi snalazite u tim digitalnim vodama?
- Socijalne mreže koristim i interesntne su mi na nivou pozornice. One mogu biti galerijski prostor ili prostor performansa, a ne samo mesto za najavu događaja. Tu mašinu zvanu kompjuter, lap top ili kako god, doživljavamo sve manje hladno i sve više osećamo nešto pre njoj. Stvorili smo neki odnos i saživeli smo se sa mašinom na raznim nivoima. Ljudi deluju jedni na druge kroz taj virtuelni prostor, što je dokaz da sajber svet živi, a mene zanima koliko su muzika i film živi kroz to novo agregatno stanje. A, apsolutno jesu živi… 

Niste nostalgični prema prošlim vremenima?
- Veoma sam nostalgična, ali želim da privučem kvalitete tog vremena u novo doba koje, niti možemo, niti je potrebno da izmenimo i zaustavimo. Ja sam međugeneracija, poznajem svet pre interneta, a kroz svoju decu učim o ljudima koji ne poznaju svet bez interneta. Dragoceno je da se ono dobro iz prošlih vremena ugradi u novo vreme. 

Da li imate neki ritual kad izlazite na scenu?
- Imam potrebu samo da sam sama desetak minuta pre izlaska.

Živeli ste i radili Engleskoj, pa me zanima da li ovde postoji stereotip da Englezi imaju stereotip o nama?
- Sve nacije imaju stereotipe o drugim nacijama. To je zapravo dokaz koliko su lljudi slični, ma gde živeli. Ovde bi ljudima zvučalo čudno kad bi znali da sam sretala ljude u Londonu koji nešto znaju o Srbiji. A opet, ovde neki ljudi smatraju da je problem otvorenosti društva taj što ljudi ne putuju, a tamo sam upoznala ljude koji ceo život nisu izašli iz kruga od 15 milja. 

Koliko je bilo lako ili teško živeti i raditi u Engleskoj, sa kojom ste i organski povezani s obzirom na to da vam je majka Engleskinja?
- U sistemu na Zapadu, a primenjiv je na Englesku, postoji nivo anestezije kod ljudi koji mi se ne sviđa. Tamo je zauzetost glave stalno prisutna na usredsređenost na opstanak i to jednostavno ne može da se izbegne. Postavljala sam sebi pitanje šta bi se dogodilo da smo ostali? Verujem da bi se neke stvari lepo razvile, ali ne verujem da bi postala mama po drugi put i nisam sigurna da bi uspela da u umetnosti ekperimentišem kao sad.
Možda mi malo i podcenjujemo ovu našu sredinu, jer sam više nego jednom napolju čula da ljudi govore: Vi imate toliko toga, kako vi to ne vidite? Čak su me i neke kolege iz Njujorka, kad su čule koliko sam vremena odvojila za spremanje „Glasova”,  začuđeno pitale kako sam uspela da se toliko posvetim tome!

Šta planirate u budućim danima?
- U ovom trenutku projekat „Glasovi” je apsolutno na prvom mestu. 

Foto: Ivana Čutura 

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama