Dragana Ognjenović

do portret 1

Vodeći ljudi iz modnog biznisa, reći će vam da je Srbija veoma skupa zemlja. A ne mora biti, pa mašine za razvoj tekstilne industrije su daleko jeftinije, lakše i manje od visokih peći u Smederevu, trdi prva dama srpskog modnog brenda Dragana Ognjenović dok, svesno ih birajući, prelazimo na lakše, letnje teme napominjući: „Prosecco je veoma važno vino u svetu mode!

Leto je neko čudno vreme, opušteno, ali i haotično, pa su dozvoljena mala iskakanja iz utegnutih „skedžuala”. To nam je dalo odrešene ruke da ovaj Zaplet zapletemo u Pireu, Draganinom restoranu u centru Beograda. do-portret-2

Susret s prvom damom srpskog modnog brenda, ili makar prvom koja je svoju garderobu legalno, sa papirima po, tada, najnovijoj carinskoj proceduri izvezla u Ameriku, započeli smo na način kako se to radi u svetu visokog dizajna modne civilizacije - čašom odličnog Teresa Rizzi prosecca u belini restorana Pire.

- Volim i neka druga, ali ako biram za mene je prosecco veoma važno penušavo vino. Ti mehurići imaju veliku ulogu u svakom veselju, bitni su za radost, opuštanje. A ako pričamo o ukusu, važno je da prosecco nije sladak, kakvi, na žalost, dominiraju na domaćem tržištu..

Teresa Rizzi, Veneto DOC

Brut prosecco sa 11% alkohola, lepe perlaže koja se uspinje kroz centar čaše i nežno širi ka obodima. Zelenkast i žut, ima posebnui gustinu i elegantne cvetne i voćne note koji su podržane puterastim telom. Posebnu draž daje odličan odnos kvalitet - cena.

Koliki ste hedonista?
- Kažu veliki. Uživam u svemu, hrani, vinu, provođenju vremena sa prijateljima, u razgovorima, u stvarima kao što su različiti ukusi.

Imate li vinski podrum, frižider, kolekciju?
- Ne. Sve to je u restoranu. Imam mali stan, jako malu kuhinju gde se ne može pošteno kuvati. Pire je jednostavno proširen dnevni boravak sa kuhinjom. Skoro godinu dana pre nego što je ulazna vrata otključao za goste, vežbali smo kuvanje, servis, uslugu. Kao neki tajni skup sastajali smo se u njemu iza spuštenih roletni svakodnevno i obedovali, uživali, kuvali za sebe, učili.

Šta vas opredeljuje kod izbora penušavih vina?
- Vino Teresa Rizzi volim, a Dom Perignon i Moet su neki standardi. Postoji jedno crveno penušavo vino, totalno atipično. To je Rdeča penina slovenačke vinarije Jazbec od sorte teran koja je kao nekakav gusti sok od višnje ili kupine sa mehurićima, taman i kompaktan. To mi je omiljeno penušavo vino, vise se jede nego pije. Potrudićemo se da ga uvrstimo u Pire vinsku kartu.

A druga vina, crvena, bela, roze?
- Vina su mi važna u odnosu na hranu, mesta na kojima se nalazim i ljude sa kojima sam. U Americi se, recimo, o vinu vrlo vodi računa, u restoranima, pa i najobičnijim, ponuda je raznovrsna. U zemlji gde je poznavanje vina dosta napredovalo, mestu na kome se do skoro pilo skoro isključivo pivo... Sancerre mi je tako vezan za Majami i za „crab cake”, a Amarone, moje omiljeno vino, sve je ono što pričamo: osnovno, jako i meni kralj, princ svih vina, a Giuseppe Quintarelli Amarone della Valpolicella Classico DOCG, šta god stručnjaci rekli, najbolje se slaže uz špagete sa vongolama u restoranu Esca u Njujorku.

Kupujete li vina u inostranstvu?
- Ne donosim vina, jer je avionski transport ograničen i komplikovan, pa se najpre odlučim za knjige umesto flaša. Ali imam dosta sreće. Moji prijatelji su dobri poznavaoci vina pa ima prilike da se nova vina probaju.

Šta je to što vas nadahnjuje i podseća na veze sa prirodom?

do-portret-MARKO-SOVILJ- Volim suštinu, osnovu, bazu stvari. Od aksioma pa nadalje. Volim ljude, iako se svi žale na njih, ali iskreno verujem da će proći period užasa kojim smo okruženi. Kamen, nebo i voda, to je ono dragoceno. Zvuci talasa, mirisi borova, lavande, limuna. Obožavam more, okeane. Imam nekoliko „mojih” mesta na svetu, pa ako baš tražite da ih zastavicama označim, bila bi to prvenstveno „vodena” mesta, Nujork, Majami, Stokholm...

Smeta mi ono „zapuštanje” koje se oko nas dešava. Ne sam kontejner ispred ulaza, ali ta reakcija koja nastaje kad želiš prljavštinu da ukloniš, pomeriš. Poguraš kontejner, a svi odjednom počnu da se bune.

Biografije tvrde da ste u životu uspeli bez ikakvog finansijskog backgrounda. Je li to istina i kako se u Srbiji u ekonomskom smislu od ružnog pačeta može postati labud?
- Istina je da sam počela bez finansijske pomoći. Ali, ne bih rekla da sam uspela. Ako moj primer analiziramo, ne znam da li postoji recept, sasvim sam sigurna da ovo gde sam nije uspeh, a i verovatno je da se meni sve to desilo upravo zato što istoga nisam bila svesna. Moja strategija u tome je bila, pa i danas je, da u vodu mora da se uđe da bi se plivalo. Nemam drugo objašnjenje.

triptih-02

Talentom se znači ipak nešto može ovde postići, uz mali dodatak hrabrosti, velikog rada koji svi odmah pomenu, ili već nečega?
- Ogroman deo je rad. I uvek mislim da je trebalo više. Prvih petnaest godina nisam otišla na godišnji odmor. Sve je funkcionisalo verovatno zato što nisam razmišljala i kalkulisala o količini truda koji ulažem. Na početku je izgledalo slično kao i danas: ambijent je takav, afirmativno je da ne radiš ništa. A kad te vide da radiš, uglavnom kažu: jadna, radi! I sada me uživanje u procesu dizajniranja i proizvodjenja ne pušta, možda je samo još „gore”. Možda je taj rad ipak najvažniji, kada uložite najjiskrenije kompletnog sebe to onda, jednog dana, mora dati neki rezultat. Setim se fenomenalne stvari kada se priča o uspehu i neuspehu. Naučnici godinama i decenijama pokušavaju dok ne stignu do svoje teorije, formule... Žive jako dug period u kome opipljivog uspeha nije bilo, ali za koji niko ne može da kaže da je bio neuspešan iako je samo bio na putu rešenja, koje je došlo mnogo kasnije. U jednom trenutku je postao uspešan, ali je sve do tada jako, jako mnogo radio.

Ljudi s kojima se družim

- Oni isti sa kojima sam se družila i ranije, iz detinjstva, škole, sa fakulteta... Iz tih nekih vremena. Dugogodišnji prijatelji su i moji ankeri na koje se oslanjam, moji reperi i putokazi. Ovaj posao je divan jer sretneš mnogo zanimljivih ljudi. Neki iz posla su mi postali i dobri prijatelji. Takođe, posao mi je otkrio da se u Beogradu krije značajna grupa lepog, obrazovanog i darovitog sveta. Čini se da sam u fazi novog optimizma nakon prošle godine koja je bila „re-think" faza. Vrhunska hrana mi je otvorila novu dimenziju, čak me zanima da učim iz te oblasti.

 Kako uspevate da zadovoljite sve obaveze?
- Ljubavlju prema tome što radim. A tehnički, u ovoj branši radni dan počinje rano. Međutim, kad smo započinjali proizvodnju i dogovarali se, prepustila sam saradnicima da odluče o satu početka radnog vremena, nadajući se da će to biti negde 9-10 sati pre podne. Ispostavilo se da je kolektivna želja bila u 6 ujutro, pa smo ispregovarali na 8. Dakle, ustanem oko pola 7, radim administraciju i pijem kafu, telefon ubrzo nakon toga počinje da zvoni. Poslednjih godina sam uvela jutarnje čitanje, makar pola sata pošto preko dana ne stižem i često uveče padam od umora.

Šta čitate?
- Uglavnom nešto iz profesije, pokušavam beletristiku. Novine ne kupujem od 92' godine. TV skoro da ne gledam. Ima tu ponešto, ali baš tih devedesetih sam isključila pojedine kanale. Pokušala sam kasnije da ih ponovo uključim, ali se sve ponovilo. Jednostavno, nemam snage ni za ono kratko „prebacivanje” po TV kanalima. Trenutno se bavim istorijom kostima, naravno samo jednim sićušnim delom.

(...jedemo avokado humus po receptu Draganine sestre. Puno je recepata mojih prijatelja, gostiju, kaže, svako može da donese recept. Sestra se bavi advertajzingom i brendingom, godinama je živela i radila taj posao u Njujorku. Ubrzo stiže šest malih čančića sa raznobojnim pireima različitih ukusa. Wasabi bukvalno čisti čakre u telu. U blizini se hladi prepoznatljiva boca Dom Perignona...)

 

do-triptih-01

Jeste li perfekcionista?
- Ne znam. Kažu da jesam.

Dizajnerima mnogo toga u okolini smeta, pogotovo nered kakav vlada u jednom Beogradu ili Srbiji. Pa još perfekcionista. Mora da vama mnogo više bode oči pun kontejner ispred prozora i ulaznih vrata, daleko više nego nekoj drugoj „normalnoj” osobi. Koliko je težak život Dragane Ognjenović?
- U tom smislu mi nije težak. Ono što mi smeta je „zapuštanje” i prezir prema uređivanju i dizajnu jer to svi smatraju luksuzom. A baš se to oko nas dešava. Nije problem sam kontejner ispred ulaza, ali ta reakcija koja nastaje kad želiš prljavštinu da ukloniš, pomeriš. Poguraš kontejner, a svi odjednom počnu da se bune. Đubre na ulici mogu da shvatim jer niko ne pazi na isto, ali ovo drugo, to zaista ne razumem. To je, izgleda, nešto u vezi sa navikama, ili željom da se stvari ne menjaju...

Užasava vas loš dizajn ljudske naravi?
- Ne, naravno. Iskreno, i dan-danas, bez obzira na protok vremena i iskustvo, bez predumišljaja posmatram ljude. Ne mislim o onome: čuvaj se, neko će te nešto prevariti. Desi se da neko nešto dobro ne uradi, ali ipak je, nakon svega sto smo prošli, u ljudima dosta i dobrog i lepog, samo je problem pristupa tome. Svi imamo mnogo problema, zatrpani smo njima, i ljudi ne obraćaju pažnju na komunikaciju.

 do-vina

Koliko danas znači pojam mode u širem pojmu kulture i još širem polju humanizma?
- Mnogo. Moda sada ima višestruku ulogu. Zahvaljujući industriji dostigla je najveću masovnost, samim tim i količina poruka koje moda prenosi je ogromna. Možda se izmisli još nešto, pa budu još brže pravili stvari. Ta je slika pomalo otužna jer je vezana za istovetnost svega toga, ali i uopšte za trku za novcem koja modu prožima mnogo više nego ikada. S druge strane, moda na neki mekan način uspeva da poveže mnoge grane umetnosti koje se kroz nju prepliću. Omekšale su se ivice umetničkih granica, krenulo je pretapanje.

Sedam godina docnije

- Ranije su ovde ljudi imali poverenja isključivo u strana vina ali se sad otvorio prostor i za domaće proizvođače. Ima svega na tom polju, ali se scena očigledno pomera... Lagano. Vinska kultura mora da se gaji. Sa domaćim vinarima često imam prilike da diskutujem. Mislim da mozda nije očigledno koliko je strašno dug put od vinograda do čaše nekog konkretnog vina u restoranu. I nakon toga, kad se nekom dopadne određeno vino, moraš mu omogućiti da isto uvek iznova dobije. A to se ne dešava za jedan dan. Navike u hrani i piću su dosta snažne i teško se menjaju. Prošlo je tek sedam godina od kad je ovde krenulo da se pije vrhunsko vino na čašu!

 Koliki je značaj i neophodnost Kine za biznis i modu?
- Po mom mišljenju, proizvod industrije i nove industrijske revolucije je i Kina. U poslednjih dvanaestak godina desilo se strašno ubrzanje. Ipak nakon jednog zatvorenog kruga, mnogi poslovi se vraćaju nazad u Evropu, a pošto je moda važan segment kupovine i pokazivanja posebnosti, ona će svakako morati da dobije dodatnu pažnju u proizvođenju, i biće mnogo više zanatska. Nemoguće je sa aspekta zahtevnog konzumenta da se stvari za visoku modu i visoki pret-a-porter rade na mestima gde se proizvodi masovno i sa malo pažnje. Kupci žele delikatno izrađene predmete. Vrlo brzo će to presuditi.

Mnogo naših kreatora radi po okolnim zemljama bez problema, zahvaljujući internetu i Fashion TV-u znamo uživo šta se dešava u svetu, ali koliko je zaista Srbija blizu epicentra svetske mode?

- Da, ima vrlo talentovanog našeg sveta u inostranstvu. Internet je uradio značajne stvari, pa su znanja mnogo veća i bez obzira na kupovnu moć, kritična masa koja se u modu razume - postoji. O tome naravno često odlučuje novac, ali mislim da konzumiranje nije direktno povezano sa strašću za dizajnom jer osetljivost našeg podneblja na dizajn i dalje je prilična. Nažalost, imamo državno neshvatanje dizajna kao kategorije. Još juče je bio direktno omražen, ili potpuno nepoznat, praktično sve što bi bilo tle za razvijanje istog je ubijano. Da bi postojao dizajn, neophodno je da postoji tehnologija, a tehnologija bez industrije ne ide. Sve te stvari su povezane, i opet ne vidim zašto tekstilna industrija ne bi mogla da se razvija. Pa mi smo nacija vrlo vešta s rukama, a šivaća mašina košta 200 eura i formira jedno radno mesto.do-vina-02

A radna snaga je ovde takođe vrlo jeftina?
- Oni koji u svetu vode glavnu reč u ovoj grani industrije i biznisa kažu: ne, Srbija nije jeftina! Naprotiv, vrlo je skupa. Skuplja od Bugarske, Rumunije, daleko od Kine i Vijetnama koji su trenutni hitovi po tom pitanju. Ali imali bi mi šansu sad, u proizvođenju nečega što je zahtevnije. Mašine nisu tako skupe kao visoke peći u Smederevu i lakše se obučava radna snaga. Mogli bi zauzeti neko mesto dugoročno gledano ako bi postojala strategija na višem nivou. Ne znam šta je strategija naše države za narednih pola veka, pa o ovome ne smem ni da razmišljam, ali sa ovolikom količinom dobrih dizajnera i toliko škola koje školuju taj kadar imali bi šansu. Svojevremeno, kuvarska je škola bila poslednja na listi želja, a danas uopšte nije tako. Kuvanje i umetnost mogu biti veoma cenjeni, s obzirom na broj restorana, pogotovo dobrih kojih je kod nas sve više.

Vino u Pireu

Od domaćih, Pire vinska karta ima „deset srpskih belih” i „deset srpskih crvenih” vina, nekoliko srpskih rozea. U razgovoru sa vinarima i uz njihovu pomoć probali smo vina, i u kartu su ušla ona koja su na tom testiranju pobedila, pa tako, između ostalih, držimo vina vinarija Do kraja sveta, Radovanovića, Kovačevića, Cilića, Jelića. Ima nekih novih kandidata koji su već blizu toga da se nađu na karti.

Fotografije: Zeljko Safar, Marko Todorovic mladji, Nenad Marjanovic, Marko Sovilj, Marko Todorovic stariji, Ivana Čutura

Više iz ove kategorije « Isidora Bjelica Ana Sofrenović »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama