Sa Doktorom, kako prof. dr. Milana Ubavića, direktora i vlasnika vinarije Vinum iz Sremskih Karlovaca uglavnom zovu, razgovarali smo na njemu omiljenom mestu, u takozvanoj „degustacionoj sobi“ vinarije u najčuvenijoj vinarskoj ulici ovog grada. I pritom razbili jednu uvreženu zabludu.

Sve popularnije amfore u obliku jaja u vinariji Đurđić iznedriće penušavi grašac i još ponešto, otkrio nam je podrumar Marko Voraček.

Dolazeći u vinariju Vinum u Sremskim Karlovcima zatekli smo neobično lep prizor, pravu malu reku vinskih turista na kapiji. Pojava koju svakako treba istražiti.

Igra slučajnosti ili vrhunsko promišljanje, tek vinarija Đurđić u Sremskim Karlovcima poseduje takozvane istorijske vinogradarske parcele, brojna važna međunarodna priznanja i epitet apsolutnog pionira razvoja u Srbiji kad je sorta kaberne fran u pitanju.

Nedavno je u javnosti pokrenuta polemika o promeni prostornog plana na teritoriji Sremskih Karlovaca, čijim bi se usvajanjem prema tvrdnjama pojedinih tamošnjih vinara ozbiljno ugrozila vinogradarska i voćarska tradicija ovog dela Fruške gore.

Mogu li Sremski Karlovci, grad istorije, kulture i pre svega vinogradarstva i vinarstva konačno i zauvek postati industrijska zona, čini se da niko u Srbiji, pa ni u samim Karlovcima ne zna. Il’ ne mari. Ali realnost je takva da ako se logika i razum građana „mesta moga dragog“ iznenada ne probude sredinom leta 2021. godine, kada novi Prostorni plan opštine Karlovaca bude dat na uvid i kao takav prođe, upućeni vele, vinogradarstvo i vinarstvo, te celokupna kulturna baština građena hiljadama godina otići će pre ili kasnije u vazduh. Bilo kroz dim ciglane, skladišta mazuta i nafte, raznih otrovnih i drugih materija.

Karlovačka berba grožđa „Grožđebal”, ili kako je to neko lepo primetio – kupaža vina i muzike, održana je u Sremskim Karlovcima od 11. do 13. septembra, u jeku berbe grožđa, baš kada je prekinut niz od nekoliko kišnih dana koji je na kratko omeo berače u važnom poslu. 

Osim što se kvalitet vina Made in Serbia poslednjih godina značajno popravio, postala je sve očiglednija i regionalna prepoznatljivost koja će ljubiteljima vina sada omogučiti da biraju ne samo između omiljenih stilova i sorti, već i u odnosu odakle vino dolazi.

Od svih vinogorja u Srbiji, Fruška gora ima najdužu vinarsku tradiciju, koju s uspehom slede mnogobrojne tamošnje vinarije. Izdvojili smo ukupno 10 fruškogorskih vina koja će vam omogučiti da upoznate kako se tradicionalno i moderno spajaju u specifični vinski profil ovog kraja. Konačno, da bi ovaj mali vodič bio praktičniji, posebno je izdvojeno pet vina iz Sremskih Karlovaca, nezvanične vinske prestonice Fruške gore.

Ako Sremske Karlovce posmatrate kroz vizir istorije, kulture i umetnosti, arhitekture, a posebno vinarske i svake druge tradicije, čini se da je pred vama evolucioni div zapakovan u divan šareni paket sa ukrasnom trakom i mašnom. Pa čak i ako se malo raspitate za cene nekretnina, videćete da se u ovoj varošici kvadratni metar stanovanja ili postojanja često obračunava u suvom zlatu.

U vinariji Kiš proizveden je bermet koji je poneo naziv najboljeg srpskog pojačanog vina 2013. godine. Ovo je priča o ovom neobičnom vinu, o fruškogorskom bermetu za kojim su svojevremno ludeli na evropskim dvorovima i oko kojeg se već više od deset godina vodi bitka za zaštitu porekla, bitka koju Srbija ne bi smela da izgubi.