Župski vinar Radovan Đorđević sprema u svojoj vinariji Čokot oranž vino od sorte tamjanika iz berbe 2019.

Biti „ulistan“ na prestižne vinske karte fine dining restorna u svetu, kao što je slučaj s belim vinom „333“ mladog vinara Aleksandra Todorovića iz Ražnja kod Niša, činjenica je za poštovanje. Posebno kada imaš 25 godina i svega tri samostalne berbe iza sebe!

Osim u retkim slučajevima, saveti za uparivanje vina i hrane zaobilazeu širokom luku kuvana jela, koja se najčešće i spremaju po kućama u Srbiji. Da li su čorbast pasulj, musaka (od krompira ili plavog patlidžana), rinflajš sa sosom od paradajza ili mirođije, kuvani grašak, boranija ili sataraš previše kompleksnih ukusa, ili na tržištu nema odgovarajućih vina, ili su ta jela jednostavno nedostojnauparivanja s vinom, ne znam! Uglavnom, vinopije su u tim (čestim) slučajevima prepuštene sebi.

Omaž srpskog vinogradarstva i vinarstva nesumnjivo pripada tamjanici, našoj autohtonoj beloj sorti grožđa, pa tako i vinu Tri Morave rezerva belo 2017, koje je osvojilo Trofej BIWC u orange kategoriji, čime mi je probudilo posebnu znatiželju.

Dario Prinčič, Stanko Radikon i Joško Gravner, trojica komšija u brdima na granici Slovenije i Italije i tri pionira prirodnog vina u Evropi počeli su sa dugom maceracijom belih sorti pre 30-tak godina. Prinčič je još deset godina pre toga krenuo u ekološku proizvodnju, kako sam kaže, iz zdravstvenih razloga.

Popularnost oranž vina u svetu nalazi se u stalnom usponu poslednjih desetak godina, a sve je više i srspkih vinara koji su se okrenuli proizvodnji baš takvih dugo maceriranih belih vina uz minimalne ili praktično nikakve intervencije u podrumu.