Najbolji plavac na svetu!

Legendarno vino Dingač, dobijeno s parcela plavca malog na istoimenoj strmini koja se spušta u more u Potomlju na poluostrvu Pelješac, još iz vremena Jugoslavije mnogi i dalje doživljavaju kao najbolje vino s ovih prostora. Ako je to već tako, onda nije na odmet znati da je Bura Dingač danas najbolji plavac koji ste ikada mogli da probate! Tačka.

Opširnije...

Vinska šetnja Hrvatskom

Ko je najbolji garažni vinar sveta? Pijete li beli plavac mali? Znate li što je sokol i gde pravi vinoljubac ide ako je već u Hrvatskoj na letovanju? A da li je plitak džep dovoljno dubok za velika vina?

Vuče na more, vinska braćo s one strane Dunava.  Zato ću, u ovom malo normalnijem od ostalih postova, onima koji odgovore pozivu hrvatskog Jadrana preporučiti najljepše djevojke i mladiće, pa i zrele žene ili mudre muškarce za koje možda i ne znate. O vinima je riječ, naravno. Manje poznatim vinima koja, ako ste im blizu, svakako morate probati. 

Opširnije...

Tri plavca na poluotoku sreće

Poluostrvo Pelješac kolevka je možda i najcenjenijih vina Titove Jugoslavije, onih koja su od Vardara do Triglava bila poznata kao Dingač i Postup. Reč je o vinima od lokalne sorte plavac mali, uzgajane na lokalitetima Dingač i Postup, a za koja možemo slobodno i danas reći da daju najkvalitetnija crvena vina u Hrvatskoj!

Opširnije...

Mato Violić Matuško: Veliko vino je kao Đoković

Vinarija Matuško jedna je od najpopularnijih ne samo u Hrvatskoj, već i u regionu. Uspeh može da zahvali koliko odličnim vinima od sorte grožđa plavac mali, toliko i harizmatičnom vlasniku Mati Violiću zvanom Matuško, energičnom vinaru i enologu koji kao da je sišao sa reklamnog bilborda za Marlboro!

Opširnije...

Promocija Vinograda Volarević

volarevic-1Vinogradi Volarević, mlada hrvastka porodična vinarija iz Dalmacije, predstavila je u Beogradu svoja vina napravljena od najpopularnije hrvatske autohtone sorte – plavac mali.

Uz malu zakusku, u restoranu Frida, Josip Volarević je ispred vinarije koju su osnovali njegov otac i još tri brata, upoznao prisutne s karakteristikama regiona i tetrena s kojeg dolazi grožđe za njihova vina Syrtis Plavac mali i Syrtis Plavac mali Rose.

Opširnije...

Hrvoje Krnjević, vinarija Saints Hills: Govori kao što piješ

hrvoje 3

Na jednoj maloj i privatnoj degustaciji u beogradskoj Riznici vina imali smo priliku da probamo pet etiketa prestižne vinarije Saints Hills i razgovaramo sa predstavnikom ovih podruma koji proizvedu oko 50.000 boca godišnje. To je praktično prirodno vino koje se najvećim delom izvozi u Nemačku, iako neke od etiketa, kao što je Dingač, i za zapadno tržište imaju veoma respektabilne cene.

Opširnije...

Mendek „Selekcija” u Beogradu

mario-mica-01

Probali smo vino za koje neki tvrde da je u samom „Made in Croatia” vrhu od početka III milenijuma. Mario Mendek je svoj plavac mali „Selekcija” lično predstavio srpskim kolegama. Na mnogo načina kontroverzni hrvatski  „vinski krstaš u ime njegovog Visočanstva plavca malog”, gospodin Mendek nedavno se obreo u hladu jedne od sojenica podno mosta kod Obrenovca.

Opširnije...

10 vinskih regiona za istraživanje

Vinski turizam je iz godine u godinu sve unosniji biznis, a pojedini vinski regioni Evrope i Kalifornije, pre svega, izrasli su u značajne turističke atrakcije koje u ponudi konkurišu populranim morskim destinacijama. Evo nekoliko evropskih vinskih regiona koji čekaju da ih (ponovo) otkrijete sledeće godine!

Opširnije...

Hrvatska

TEORIJSKI gledano, Hvatska se sastoji od dve osnovne regije: primorja i kontinentalnog  dela. Praktično posmatrano, reč je o odnosu umetnost i ekonomije. Naime, primorje je carstvo autohtonih vinskih sorti i pripadajućih im vina koje u sebi sadrže dušu i srca Jadrana i njegovih primorskih stanovnika (i pripadajućih im legendi) dok je kontinent uzgajalište znanih evropskih sorti, skup dobro vaspitanih i po svim pravilima održavanih sirovina, grožđanog mesa kome je uz dobro pakovanje osiguran pristup svakoj carsko-austrougarskoj (i šire) trpezi. Prostim bacanjem pogleda kroz dvogled (dalekozor) vidimo:

Primorska Hrvatska se deli na 5 podregija i 31 vinogorje:

1. Istra sa 3 vinogorja (Zapadna Istra, Centralna Istra i Istočna Istra)

2. Hrvatsko primorje sa 5 vinogorja (Opatija-Rijeka-Vinodol, Krk, Rab, Cres-Lošinj i Pag)

3. Severna Dalmacija sa 8 vinogorja (Zadar-Biograd, Benkovac-Stankovci, Promina, Pirovac-Skradin, Knin, Drniš, Šibenik i Primošten)

4. Dalmatinska zagora sa 3 vinogorja (Sinj-Vrlika, Imotski i Vrgorac)

5. Srednja i južna Dalmacija sa 12 vinogorja (Kaštela-Trogir, Split-Omiš-Makarska, Neretva, Konavle, Mljet, Pelješac, Korčula, Lastovo, Vis, Hvar, Brač i Šolta)

Kontinentalna Hrvatska se deli na 7 podregija i 35 vinogorja:

1. Podunavlje sa 3 vinogorja (Srijem, Erdut i Baranja)

2. Slavonija sa 10 vinogorja (Đakovo, Slavonski Brod, Nova Gradiška, Požega-Pleternica, Kutjevo, Daruvar, Pakrac, Feričanci, Orahovica-Slatina i Virovitica)

3. Moslavina sa 2 vinogorja (Voloder-Ivanićgrad i Čazma)

4. Prigorje-Bologora sa 6 vinogorja (Dugoselo-Vrbovec, Kalnik, Koprivnica-Đurđevac, Bilogora, Zelina i Zagreb)

5. Pokuplje sa 3 vinogorja (Karlovac, Petrinja i Vukomeričke gorice)

6. Plešivica sa 5 vinogorja (Samobor, Plešivica-Okić, Sveta Jana, Krašič i Ozalj)

7. Zagorje-Međimurje sa 6 vinogorja (Međimurje, Varaždin, Ludbreg, Krapina, Zlatar i Zabok)

Suma summarum: tri podregije su ključne: Dalmacija, Istra & Primorje, Slavonija.

Dalmacija

USRID ribanja i ribarskog prigovaranja, vazda je valjalo pričestiti se vinom, povratiti snagu, natrljati morem izjedenu kožu, dezinfekcije radi. A i kad su mriže prazne bile, uz kruva i vina obitelj se nije plašila bure ma kakva bila. Najbogatija prirodnim lepotama, ali često najbušnijih džepova, Dalmacija je iznedrila vina zbog kojih se i danas u neke pelješačke vinarije, ali i na druge otoke ide kao na istinsko hodočašče, a termini poput plavac mali mogu se bez blama čuti u japijevskim restoranima duž Menhetna. Priča o dalmoškim vinima je često splet neverovatnih bajki protkanih ilustracijama od kojih zastaje dah. Takvi su tereni oko Rogoznice i Primoštena na kojima se uzgaja Babić. Kao pirinčana polja u Kini, samo crvene terra boje, terasasti Semiramidini vrtovi na nekih 200 hektara su svojevremno bili svetska atrakcija, pa je njihova panoramska fotografija krasila zgradu UN u Njujorku, a danas su zaštićeni spomenik kulture.

Zadarsko zaleđe ima veliki potencijal za proizvodnju vina. Na području Benkovca i u okolini Zadra i Biograda masovno se uzgajala maraština, a tu su osamdesetih zasađeni prvi ozbiljniji nasadi Grenachea i Syraha. Rat je donekle prekinuo razvoj vinogradarstva ali Vinoplod svake godine proširuje kapacitete i to ne samo radi proizvodnje Babiča.

Ostrva Hvar, Brač, Korčula, Vis i poluostrvo Pelješac predstavljaju najvažnija vinogorja u Hrvatskoj. Na teškim, siromašnim, kamenim podlogama, ali u idealnim klimatskim uslovima, uzgaja se plavac mali, najcenjenija hrvatska autohtona sorta (Dingač). Dingač je postao prvo zaštićeno hrvatsko vino 1961. godine, a sledio ga je Postup 1967. To je ono najbolje što Dalmacija može ponuditi (ne računajući prošek), vina jedinstvena po aromama i strukturi. Zahvaljujući plavcu malom, ovde se razvila ozbiljna vinska scena. Plavci s Hvara načelno su manje agresivni, voćniji i zaokruženiji, dok su oni s Pelješca alkoholno jači, robusniji i imaju još snažnije izražene tanine. Zanimljivo je da plavac mali daje vrhunska vina isključivo na strmim položajima - vruć je, temperamentni, raskošni, opori, pomalo rustikalni i jedinstveni. Onaj u ravnici daje bitno inferiornija vina.

Vinarstvo je u Srednjoj i Južnoj Dalmaciji uzelo ozbiljan zamah početkom 2000-ih. Danas taj deo Dalmacije proizvodi nekoliko vrhunskih belih vina, uglavnom od autohtone sorte pošipa, a veliki potencijal imaju i grk i vugava.

Prošek je specijalno dalmatinsko desertno vino koje se proizvodi od sušenih grožđica i/ili ukuhanog mošta (sveži sok od grožđa), i može biti apsolutno fascinantno. Idealno se slaže s kolačima od oraha, badema i suvih smokava. Medeno slatki, raskošno bogati, visokoalkoholni prošek možda je najvredniji hrvatski doprinos svetu vinoholičara.

Istra & Primorje

ISTRA je vazda bila neki svoj čudni, pitomi, i tajanstveni svet. Satkana na oprečnostima, probušenih džepova ali aristokratskog držanja, ni tamo, ni ovde, ni hrvacka, ni slovenština, ni talijanska, svoja Istra nudila je poznavaocima i obožavaocima sokove sopstvenih nedara bez ostatka. Fala svetomu Duji (rekli bi južnije, ka Splitu gradu), da je pameti i snage vavijek bilo u Istrana i tovara im, pa su na vreme jedra utvrdili i zdravijoj se budućnosti okrenuli. Prirodne lepote jedino su u Istri na vreme zaštićene i prirodna blaga, vinogorja pogotovo, pa je danas očuvano toliko samoovderađajućih grožđanih Bahusovih darova. U Istri se u vinu kuva, vino se kuva kao supa i hrana, vino se pije, u njemu se uživa kao predjelu, glavnoj trpezi, užini, kolaču. Valjda zato kod Učke, na ulasku na poluostrvo stoji onaj ogromni pano - Istra, zemlja dobrog vina! Tu gde živi manje od dvesta hiljada žitelja postoji čak osamdeset privatnih vinarija, a nove niču kao gljive posle kiše. Veliki broj kvalitetnih i vrhunskih vina u Hrvatskoj dolazi iz Istre: malvazija istarska bela, pino beli, šardone, pino sivi, muškat beli, muškat žuti, muškat istarski (momjanski), muškat otonel beli, sovinjon beli, teran crveni, borgonja crvena, muškat ruža porečki beli, merlo crveni, kaberne fran crveni, kaberne sovinjon crveni, pino crveni, hrvatica crvena, a podjednako su značajne sve tri podregije. Malvazija je, za Nemce ili opatijsku gospodu, postala simbolom Istre. To je sorta bujna po rastu i veoma otporna na različita gljivična oboljenja. Rađa obilno i daje odlična vina ali nipošto ne treba zaboraviti još jedan trademark - beli muškat, koji u Istri zovu momjanskim muškatom i koji može dati veličanstvena desertna vina ili šardone, dok kod crvenih vodeću rolu svakako ima vrhunski teran. Polovinu proizvedenog vina popiju turisti, a čest je slučaj da tokom sezone nestane najpopularnijih malvazija kao što su Matoševićeva ili Kozlovićeva. Santa Lucia iz 2002. ovog poslednjeg ili Matoševićev šardone Anima s početka trećeg Milenija su napici vrhunske svetske klase.

Primorje ima sve manje aristokratskog ali sve više povesnog. Ovdašnja duga tradicija proizvodnje datira iz antičkih vremena, ali današnja vinska karta beleži sledeće adute: malvazija, žlahtina, pino beli, sovinjon beli, muškat beli, muškat žuti, maraština bela, trojšćina roze, sušić crveni, kaberne sovinjon crveni. Prema tvrdnjama stručnjaka jedino značajno vinorodno područje od Opatije do severne Dalmacije je ostrvo Krk. Ono što je malvazija učinila za Istru, ovde je odradila žlahtina, autohtona lokalna sorta koja daje lagana, niskoalkoholna osvežavajuća vina, idealna za žedne putnike namernike. Čitav vek proizvodnja ovog vina bila je povezana isključivo s Poljoprivrednom zadrugom Vrbnik, a od početka devedestih su tu još Katunar i Toljanić koji su uneli nove stilove i tehnologije. Krčko vinarstvo doživelo je procvat početkom veka kad je cela Hrvatska poludela za ovim vinom. Na tržištu se odjednom pojavilo pet ili šest većih proizvođača, a restorani na moru, ali i u Zagrebu, prodavali su više žlahtine nego bilo kog drugog vina u buteljkama. U Vrbniku postoji čak sedam vinarija što je mnogo s obzirom da je reč o malom mestu. S druge strane postoji podatak da je u Vrbničkom polju jedne godine ubrano gotovo milion kilograma na oko 100 hektara vinograda! Pored Krka, treba pomenuti najčudesnije od svih jadranskih ostrva - Susak. Susak je oaza peska koja je nekada od ukupno 375 hektara površine imala 300 hektara pod lozom! Tu je danas italijanska vinarija Cosulich, koja na 14 hektara uzgaja beli pino, sovinjon blan, beli muškat i kaberne sovinjon.

Slavonija

Bela vina iz ovog dela Hrvatske svojevremeno su imala svetsku slavu i bila glavni sastojak na dvorskim zabavama habsburških monarha. Područje je idealno za uzgoj sirovine za vrhunska bela vina, a zaista je teško reći koji su slavonski vinogradi kvalitetniji i izazovniji: sremski i baranjski u Podunavlju, đakovački u istočnoj, ili kutjevački u središnjoj Slavoniji. Može se reći da u Slavoniji caruje graševina. Ili da je svojevremeno carevala, jer neki novi proizvođači, poput Krauthakera koji neprestano eksperimentiše sa novim sortama, definitivno udaljavaju Slavoniju od istorijskog zaštitinog znaka - graševine. Pored pomenute firme, PPK Kutjevo i Enjingi su najvažniji slavonski proizvođači. Slavonija je neko vreme služila kao inkubator, izvor grožđa za slovenačke proizvođače. Vinag iz Maribora je od baranjske graševine i sremskog  rizlinga proizvodio arhivska vina od kojih se neka, pola veka stara, i danas prodaju na aukcijama, a Ivo Enjingi je prvi hrvatski privatnik koji je dobio pravo da na etiketu graševine iz kasne berbe stavi oznaku vrhunsko vino, 1988. godine. Njemu je 2004. godine u Londonu uručena zlatna medalja apsolutnog prvaka sveta u kategoriji za vino Venje iz 1998.

U zapadnom delu ističe se međumursko vinogorje, a u okolni Zagreba: plešivičko, zelinsko i vukomerečko. Na tom se području proizvodi srazmerno velika količina vina, a vinari iz zagrebačke županije znaju izlupetati kako su vodeći proizvođači vina u zemlji! Njihova vina  relativno se temelje na slabijim sortama, poput kraljevine i potugisca i mogu poslužiti za gemišt, ali su prilično neambiciozna. Ipak, Korakov i Tomčev šardone ili penušavi Šenpjen mogu postati zagrebačkim zaštitinim znakom, makar u turističke svrhe.

U međumurskom vinogorju svakako je najpoznatija Štrigova koja je svojevremeno slovila kao jedno od najvažnijih vinskih središta u kontinentalnoj Hrvatskoj. Njihov beli pino bio je tada "kućno vino" hotela Esplanada, kad je ovaj predstvaljao top of the tops titoističkog europejskog hotelijerstva. Međutim, u Međumurju i danas ima vrhunskih vina. Porodica Bobnjar proizvodi vina po stilu bliska slovenskim s druge obale Mure, po voćnosti, visokom postotku kiseline i umerenoj količini alkohola.

Hrvatska se može podeliti i na devet vinskih regija. To bi izgledalo ovako:

Srednja Hrvatska

severna-hr1

 

 

 

 

 

Obiteljsko gospodarstvo CMREČNJAK
Sv. Urban 273, Štrigova
rajnski rizling, žuti muškat, graševina, urbanski biser

Obiteljsko vinogradarstvo MATANOVIĆ
Sv. Urban 130, Štrigova
moslavac, graševina

Obiteljsko gospodarstvo LOVREC
St. Urban 133, Štrigova
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
sauvignon, graševina, rajnski rizling, traminac, chardonnay

Vinarija PETRAČ
Hršak brijegu, Krapinske top.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.petrac.hr
graševina, chardonnay, traminac, rajnski rizling, frankovka, rose

Vinarija COHA
Stubički Strmec
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.coha.hr
Sv.Hubert, ferrovita, graševina, travarica, višnjevac, orehovac, šljivovica

Vinogradarstvo RIHTAR
Radoboj 56, Radoboj
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.vino-zagorje.hr
chardonnay, stolno bijelo

Slavonija

SLAVONIJA-1

 

 

 

 

 

ERDUTSKI VINOGRADI 
www.erdutski-vinogradi.hr
chardonnay, graševina, traminac, pinot sivi, rizling rajnski, zweigelt

ILOČKI PODRUMI
Dr. Franje Tuđmana 72, Ilok
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.ilocki-podrumi.hr
vrhunska vina: traminac, graševina, chardonnay

Vinarija ENJINGI
Hrnjevac, Vetovo
Tel: 00385 034/267 200
graševina, rizvanac, rajnski rizling, sivi pinot, zweigelt

Vinarija KRAUTHAKER
I. Jambrovića 2,
Kutjevo
Tel: 00385 034/315 001
graševina, chardonnay, sauvignon, rose, merlot, sivi pinot, vidim, zelenac

Vinarija ZDJELAREVIĆ
Vinogradska 102, Brodski Stupnik
Tel: 00385 035/427 040
www.zdjelarevic.hr
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
graševina, chardonnay

Zagreb

ZAGREB-1

 

 

 

 

Vinarstvo TOMAC 
Donja Reka 5, 
Jastrebarsko
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.tomac.hr
rajnski rizling, chardonnay, graševina, pjenušava vina, vino Tomac, rakije

Vinarstvo KORAK
Plešivica 34,
Jastrebarsko
www.vino-korak.hr
sauvignon, rizling rajnski, chardonnay, vino korak, portugizac, zeleni svilanac, graševina, veltlinac

Vinarstvo KEZELE
Šumećani, Vinogradska 6, Graberje Ivaničko
www.kezele-vino.hr
škrlet, graševina, chardonnay, rajnski rizling, muškat kamburg rosse, frankovka bariqu

Istra

ISTRA-1

 

 

 

 

 

 

 

Vina POLETTI
Markovac 14, Višnjan
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.vina-poletti.com
malvazija istarska, chardonnay, cabernet sauvignon, matteo, rossella

Vina CATTUNAR
Nova Vas 94, Brtonigla
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.vina-cattunar.hr
malvazija, chardonnay, muškat, merlot, cabernet sauvignon

Vinarija KOZLOVIĆ
Vale 78, Momjan
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.kozlovic.hr
malvalzija, muškat, teran

Vinarija ZIGANTE
Kostajnica 66, Grožnjan
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.vina-zigante.hr
malvazija, muškat, chardonnay, teran

Kvarner i gorje

KVARNER-1

 

 

 

 

 

Vinarija KATUNAR
Sv. Nedilja bb, Vrbnik
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.katunar.com
Biser Mora, Porin, Crno, Žlahtina, Rakija, Dora

Dalmatinsko Zadarska regija

ZADAR-1

 

 

 

 

 

Vinarija BOŠKINAC
Novalja, otok Pag
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
http://64.78.56.196/boskinac/hr/album.asp
gegić, cabernet souvignon, merlot, maraština, souvignon

Dalmatinsko Šibenička regija

SIBENIK-1

 

 

 

 

 

 

 

VINOPLOD
Velimira Škorpika 2, Šibenik
Tel: 022/337-888, 334-011
Fax: 022/334-167
babić, debit, plavina, rose, cabernet sauvignon, merlot

Vinarija BENKOVAC
I. Meštrovića 28, Benkovac
rose, maraština

Marko DUVANČIĆ
Duvančići 13, Oklaj
debit

Dalmatinsko Splitska regija

SPLIT-1

 

 

 

 

 

 

 Vina TOMIĆ 
Bastijana d.o.o,
21465 Jelsa, Otok Hvar
Tel/Fax: +385 21 768 160
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.bastijana.hr
plavac mali, opolo nobile, plavac 1999, hektor, svitlac, plavac 50, prošek

Ekološko vino "Bili Potok"
21450 Milna b.b, Hvar
http://free-st.htnet.hr/Bili-Potok

ekološko vino "Bili Potok"

Vinarija PLANČIĆ
Svirče bb, Hvar
Tel:+385 21 76 80 30
Fax: +385 21 76 80 30
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.plancic.com

bogdanuša, dernekuša, Ivan Dolac, Slavogost, Rosé, Pharion, Aperitivni Parč

DALMACIJAVINO
Obala kneza Domagoja 15
Tel:+385 21 338-555
Fax: +385 21 338-265
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.dalmacijavino.hr

Dingač, postup, carsko vino, faros, pošip Čara, vugava, Biševo, plavac Issa, drniški merlot

Dalmatinsko Dubrovačka regija

DUBROVNIK-1

 

 

 

 

Vinarija DINGAČ
Potomje
Tel: 020/742-010
Fax: 020/742-019
dingač, pelješac, plavac, postup

Vinarija TORETA
Smokvica 165,
Otok Korčula
Tel: 00385 020/832-100
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
www.brna.hr

pošip, rukatac

PZ "Jedinstvo"
Smokvica
Tel: 020/831-026
Fax: 020/831-186

admiral, moreška, pošip, rukatac, smokvica

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama