Trnjak na više nivoa

Bilo da je sa hercegovačke ili strane Dalmatinske Zagore, a razlikuju se evidentno teroari, radom vrednih vinara i vinogradara trnjak iskazuje sve više pozitivnih atributa. Još kad se sad uključila nauka, marketing, visoke ocene na Decanteru, Mundus Vini i drugim ocenjivanjima, te kad zahvaljujući inostranim gostima i stručnjacima priča ove autohtone sorte krene u svet, lepa budućnost iščekuje snažna ali elegantna i višeslojna vina od trnjka i njegove proizvođače. 

Trnjak Fest 2026 održan 20. juna u Gradskom parku Ljubuški bio je tek kruna, finale svega što su gostima pripremili domaćini na nekoliko nivoa. Teorija je obilno potvrđena praksom, bilo kroz obilazak pojedinih vinarija, kroz masterklass Master Sommeliera, kroz savršeno uparivanje trnjka sa hranom u mostarskom restoranu ALDI 3, ili kroz grupne degustacije gde smo upoznali još neka vinska blaga regije u kojoj će trnjak, ili rudežuša kako ga u imotskom kraju zovu, ozbiljnu utakmicu za prestiž voditi sa blatinom, plavkom, plavcem, pa i internacionalnim crnim sortama.

U vinariji Pilač koja sa četiri hektara proizvodi oko 100.000 litara, degustirali smo vina nekoliko manjih, ali takođe izvrsnih vinarija. Uz trnjak, Ivana Pilač ponudila nas je i zlataricom, zlaćanim, laganim, letnjim lepršavim vinom.

Vinarija Gašpar je tokom 15 godina prisustva na sceni već ozbiljno potvrdila kvalitet Trnka. Takođe radi zlataricu iz mladih vinograda dok je 5.500 čokota plavke iz onih starijih od pola veka, a zanimljivo je da loze i po više od mesec dana provode pod vodom.

Laganu i lepršavu maraštinu nudi mala vinarija Điko, ali to mala se ne odnosi na kvalitet. Njihov Merlot je doneo srebro sa Decantera i zlato Mundus Vini, a roze je od plavine (plavke).

Vinarija Mira zapravo otkriva pravu „miru“ življenja

Na terenu koji dozvoljava isključivo ručni rad u zabiokovačkom delu vrgoračkog vinogorja, vinarija Mira na jednom hektaru radi sjajna vina. Jedno je od sorte medna koju još zovu zložder jer se navodno u doba Božića mogao u konobama pronaći po koji grozd pod gredama. Još uvek pun soka i velikog zrna, to je bilo grožđe koje su najverovatnije koristili da bi se prehranili u zla doba. Uz mednu, klasičnu i onu sa dužom maceracijom, obe sveže iz 2025. godine, rade i trnjak, a sve spontanom fermentacijom na divljim kvascima. I da, Mira nije ime već je to filozofija vinara – naći pravu „miru“ življenja.

Vinarija Đuzel u mestu Vinjani Gornji kod Imotskog, gde se autobus na milimetar provlači između kamenih kuća, pravi je rajski, tačnije botanički vrt prepun mediteranskog voća, cveća. Tu je samo četrdesetak različitih vrsta perunike uz brojne i raznorazne mašinerije kao što je najveće ručno svrdlo na svetu ili ogromno srce koje priča priču o rosveratrolu i pozitivnim uticajima crvenog vina na srce i krvne sudove. A trnjak rosveratrol u velikoj meri sadrži.

Gazda Stipe Đuzel, neuništivi rocker, obiteljsku je vinariju pokrenuo 2014. godine da bi nasad trnjka postavio na najviši vinograd (Podi) u regiji, na 700 metara nadmorske visine. Nama se njegova kujunđuša jako dopala.

Brojke govore da je od ukupno 250 do 300 hiljada trsova trnjka 60% u Hecegovini, ostalo u Dalmatinskoj Zagori. Najveći broj ih ima Čitluk vinarija, negde oko 40.000 trsova, Vinogradi Nuić oko 30.000, a vest glasi – zasadi se šire na Pelješac i upravo na Šoltu.

maestralno odabrana vina za vrhunsko uparivanje, somelijer Mario Meštrović

Ono što somelijeri sa posebnim guštom rade je predlog uparivanja vina i hrane, a posebno kad se radi o jednoj specifičnoj sorti poput trnjka koja tek širi portfolio stilova. Maestralan posao odradili su vrhunski somelijer Mario Meštrović i chef prestižnog mostarskog restorana ALDI 3 – Ivan Boras, koji je kušao sve vinske alternative i prilagodio im recepte.

U raskošnom ambijentu posebne sale čekalo nas je šest vina počevši od Rose Nuić 2024 koji je plenio crvenim bobičastim voćem i visokim kiselinama sa ozbiljnim naznakama tela. Takođe i kompleksnim izražajem duge završnice sa prstohvatom mineralnosti čija se lagana gastro gorkost upila u tartar od trebižatske pastrve osvežen ukišeljenom lubenicom i karpaćom od jagode (koja se sljubila s onom u vinu).

Niz moćnih vina krenuo je već karameliziranim taninima prvog Milas Trnjka 2022. Kroz lepo razvijenu i pomalo herbalnu aromu blago džemastog voća provejava dodir kože, čokolade, vanile, duvana. Divan primer onoga što trnjak može uz osetnu svežinu i tačno uklopljen alkohol. Kao par kožnih rukavica iskazalo se ovo vino uz teleći obraz kom je radi dodatne masnoće dodeljen sir mascarpone.

Trnjak Majić 2021 uzeo je na sebe „teži“, ozbiljniji deo priče. Još mladi su tanini iako je vinu već peta godina, ne sasvim dozrele crvene i plave šljive pomalo iskaču iz ove večeri uočene aromatike sorte. U svu tu astrigenciju i žive polifenole sa druge strane stiže krema od pečenog luka, gel od borovnice i čips od batata krompira. Savršeno slaganje po svim parametrima otvara kiseline i alkohol pružajući impresiju posebne ozbiljnosti vinu.

Trnjak Katić 2020 momentalno pitkošću biva favorit mnogima. Ne čudi jer vinarija radi izuzetno precizna i čista vina. U aromatici se oseća zrelo, slasno voće, tanin je lep mada ga dodatno odležavanje može samo (dodatno) ukrasiti. Vrlo potentno, upareno je sa – „iznenađenjem“. Zaista, kad je u čaši nešto ovako ukusno čak i „dečija radost“ – hleb, puter i džem, predstavljaju vhunski soul food. Hrabar potez za uparivanje ali na muci se poznaju junaci, a Katiću aplauz.

Finale događaja pripada nesvakidašnjim „muzičkim“ etiketama i vinima vinarije Matić.

Najveće ručno svrdlo na svetu ni na fotku ne može da stane 

Sočna svežina njihovog trnjka Con Animo 2021 oplemenila je dodatno hercegovački „pate“. Naravno, ne paštetu već meku kao puter jagnjeću plećku pod sačem ukrašenu aromama pečenih suvih šljiva, pirea sa paštrnjakom i malo timijana. Besprekorno inkorporirana hrastovina  donela je raskoš ne remeteći atribute trnjka. Elegantni tanin zagrlio je kao muf toplo i poželjno meso da bi na scenu potom stupilo jedno od najboljih desertnih vina regiona. 

Izborna berba trnjka 2020 Con Amore Matić, prvo desertno vino od ove sorte sa oko 40 gr/l rezidualnog šećera, poigralo se sa sunđerom od čokoladnog biskvita na nepcu slasnim kiselinama, a već prisutna šljiva u vinu prihvatila je onu iz ragua od šljive. Poseban ukras zajedničkoj teksturi istaklo je hercegovačko maslinovo ulje. Ovaj trnjak je ono nešto što ljudi pamte kad probaju, pri čemu zreli ali još prisutni tanini nagoveštavaju dugi niz godina koje pred sobom vino ima. To jeste „slatkiš“ ali veoma slojevit, punog ukusa i duge završnice kao ekskluzivan primer onoga što može privući i daleko šire tržište od regije trnjka.

Dan kasnije na panel diskusiji u Ljubuškom pričalo se o strateškom pozicioniranju sorte korišćenjem naučnih istraživanja, održivog vinogradarstva i turizma koji uz vina vezuje vrhunsku ponudu gastronomije ali i značaj smeštaja za vinske turiste. Tokom izlaganja stručnjaci su takođe potkrepili tvrdnje kako trnjak ima ozbiljan potencijal za sortna vina a posebno podvukli ono najvažnije u današnje vreme - njegovu otpornost na klimatske promene. Time se ova sorta pozicionira na veoma visoko mesto regionalnih crvenih vinskih brendova.

Ovom prilikom, ugošćen je u Ljubuškom Stefan Nojman (Neumann), Master Sommelier iz Londona kao veliko ime svetske vinske scene. Njegova ekskluzivna edukativno-degustaciona radionica Trnjak Masterclass, održana u hotelu Bigeste u saradnji sa vinskim stručnjakom Danielom Čečavcem, predstavljala je stručni vrhunac 4. Trnjak Festa. Postavljeni cilj, dubinsko istraživanje lokalnog karaktera trnjka i njegovo globalno poređenje sa nekim od najpoznatijih svetskih vinskih stilova, uspešno je sprovedeno kroz nekakvu vrstu blind tasting igre u kojoj je učestvovala prepuna sala zaintrigiranih vinara, stručnjaka, predstavnika medija i brojnih gostiju Festa. 

Degustacija je održana kroz tri odvojena „flajta“ gde su po sistemu slepog ocenjivanja bila ponuđena po tri vina, u svakom po dva trnjka, dok bi treće vino bila odabrana etiketa čuvenih inostranih vinskih regija što okupljeni u prvi mah naravno nisu znali.

- Koje vam se najviše a koje namanje sviđa vino? – pitao bi Nojman u svakom flajtu. 

Pogotovo u prvom odgovor je bio jedinstven prema broju glasova. Malo teža pitanja su očito tek usledila ali je bilo evidentno da ljubitelji vina lako prepoznaju trnjak i njegovu atributsku prednost u odnosu na nepoznata vina.

Kad su „karte“ otkrivene saznali smo da su suparnici trnjku bili kjanti klasiko, rioha i brunelo čiji je identitet i stil Nojman živopisno i podrobno objasnio, a radionica je i praktično potvrdila da trnjak strukturom, aromatikom i kvalitetom ravnopravno parira velikim svetskim crnim vinima.

Za taj zaključak u ovom slučaju pobrinule su se vinarije Jerković, Bošnjak, Keža, Grabovac, Prović i Vinogradi Nuić, a značaj ovog poređenja je daleko veći kad se zna da je Nuić prvi trnjak flaširao 2011. godine, te da je za svega 15 godina sorta dostigla današnje visine pri čemu se trnjak globalno jako dobro snašao. A s obzirom na činjenicu da postoje 22 njegova klona, širina istraživanja sorte nudi neslućene dimenzije.   |

Dokazan visoki potencijal trnjka na svetskom nivou, masterclass vodili MS Stefan Nojman i Daniel Čečavac