Velika vinska dilema: Šardone ili Sovinjon blan?

Njegov zaštitni znak su punoća i elegancija. Sovinjon blan je, s druge strane, osvežavajući i živahan, sa izraženim kiselinama, hrskavom svežinom i aromama trave, citrusa i tropskog voća koje bude nepce.

Ipak, uprkos tim razlikama, ove dve sorte imaju mnogo više zajedničkog nego što se na prvi pogled čini.

Obe potiču iz Francuske, gde su se, uprkos pomalo misterioznom poreklu, vremenom afirmisale kao plemenite vinske sorte. Danas se gaje u gotovo svim važnijim vinskim regionima sveta, pri čemu veoma verno odražavaju karakter podneblja u kojem rastu. Istovremeno, izuzetno su prilagodljive i mogu poprimiti sasvim različita lica, u zavisnosti od stila koji vinar želi da postigne – od mineralnih i oštrih vina iz inoksa do raskošnih i kremastih vina sazrelih u hrastovim bačvama.

Slični, ali ipak različiti

Zbog tih sličnosti, vinari često koriste gotovo iste argumente kada pokušavaju da objasne prednosti jedne ili druge sorte.

Šardone se ističe gotovo neograničenom sposobnošću prilagođavanja različitim klimama i tipovima zemljišta. Može se gajiti u veoma različitim uslovima i pritom gotovo redovno daje skladna vina prijatna širokom krugu potrošača. Malo koja sorta nudi toliki raspon stilova – od laganih, svežih i mineralnih vina do bogatih, složenih i dugovečnih primeraka.

S druge strane, zagovornici sovinjon blana smatraju da je ova sorta još snažnije povezana sa terroirom. Njegov karakter značajno se menja u zavisnosti od mesta na kojem je posađen, načina obrade vinograda i odluka donetih u podrumu. Zato može ponuditi vino za gotovo svaku priliku, hranu ili godišnje doba.

Kada raste na odgovarajućem terroiru, sovinjon blan može biti lagan, zabavan i razigran, ali i dubok, ozbiljan i moćan. Upravo zbog toga ni vinarima koji proizvode obe sorte nije jednostavno da izaberu favorita.

Popularnost i promena ukusa

Šardone ipak i dalje uživa veći ugled među kritičarima i ostvaruje bolji komercijalni uspeh. Ima gotovo kaleidoskopsku sposobnost da bude složen i potpuno zaokružen. Dopadljiv je dok je mlad, ali s vremenom može dobiti dodatnu dubinu, dok sovinjon blan znatno ređe uspeva da prevaziđe okvir vina namenjenog svakodnevnom uživanju.

Jedan od razloga leži u različitom razvoju stilova. Dok se šardone decenijama menjao kroz različite tehnike proizvodnje, većina savremenih sovinjon blanova i dalje se proizvodi relativno brzo, uglavnom u inoks tankovima. Takav pristup dobro čuva svežinu i primarne arome, ali vino ponekad ostaje bez krajnje složenosti i koncentracije.

Obe sorte su tokom osvajanja vinskog sveta prolazile kroz teške periode.

Šardone je postao žrtva sopstvenog uspeha. Naglašeno puterasti stilovi iz devedesetih i početka dvehiljaditih izazvali su poznati pokret „Anything But Chardonnay“ (Sve osim šardonea). Iako su takva vina danas mnogo ređa, deo potrošača ovu sortu i dalje povezuje upravo sa preterano teškim, hrastovim i puterastim stilom.

Sovinjon blan imao je sasvim drugačiji problem – dugo ga gotovo niko nije shvatao ozbiljno. Početkom osamdesetih godina njegov ugled bio je veoma skroman, a vina su često bila poluslatka i bez izraženog karaktera.

Preokret je pokrenuo legendarni kalifornijski vinar Robert Mondavi, koji je svoja suva vina od ove sorte nazvao Fumé Blan“. Potrošači su prihvatili novi stil, a sovinjon blan konačno je dobio priliku da pokaže koliko mesto porekla, rad u vinogradu i postupci u podrumu mogu da utiču na njegov karakter.

Danas se od njega proizvode veoma različita vina – od svežih i tropskih, preko oštrih i mineralnih, do bogatih i slojevitih primeraka odležalih u hrastovim bačvama.

Manje intervencije, više karaktera

Razvoj stilova sovinjon blana u Novom svetu i dalje zaostaje za putem koji je šardone prešao tokom prethodnih decenija, ali se sve češće pojavljuju novi pravci.

Klasičan stil iz Marlborougha, koji je proslavio novozelandski sovinjon blan, delu publike danas deluje previše intenzivno i nametljivo. Zbog toga pojedini proizvođači pokušavaju da razviju suptilnije i složenije izraze ove sorte.

Među novijim eksperimentima je upotreba tanina zelenog čaja umesto sumpora kao konzervansa. Takav pristup može otkriti sasvim nove aromatske nijanse, poput mandarine, šafrana i kima, uz prepoznatljive note zelene paprike i halapenja karakteristične za sovinjon blan.

Pokazalo se da manje intervencija može otvoriti prostor za veći broj aroma. Sumpor, iako važan za stabilnost vina, može delovati poput tankog pokrivača preko aromatike i kiselina. Kada se njegova upotreba smanji ili izostavi, vino može pokazati sasvim drugačije i neočekivano lice.

I ko je pobednik?

Konačan odgovor verovatno ne postoji.

Po popularnosti, šardone i dalje ima prednost. Kupci ga uglavnom mnogo bolje poznaju, dok sovinjon blan tek treba u potpunosti da pokaže širinu stilova koje može da ponudi. Upravo zbog toga vredi pružiti mu novu šansu, posebno kroz vina koja izlaze iz okvira prepoznatljivog, izrazito aromatičnog i jednostavno osvežavajućeg stila.

Sovinjon blan ima još jednu važnu vrednost: smatra se odličnom sortom za obuku mladih vinara. Rad sa njim zahteva izuzetnu preciznost i sposobnost očuvanja osetljive aromatike. Ko ne savlada te zadatke, teško će dostići sam vrh vinarskog zanata.

Šardone, međutim, ostaje gotovo nenadmašan u prilagodljivosti, raznovrsnosti i sposobnosti sazrevanja. Zato ova vinska dilema nema jednog pobednika. Izbor zavisi od stila, prilike, hrane i ličnog ukusa – a možda je upravo u tome najveća vrednost obe sorte.   |

Foto: Tatyana Larina